Od kada je prikazan na Venecijanskom festivalu prošlog septembra u selekciji Nedelja kritike, film „Ničije dete“ Vuka Ršumovića ne prestaje da niže nagrade i priznanja. Gotovo da nema manifestacije, međunarodne ili domaće, a da deo njenog programa nije bio ovaj film inspirisan istinitim događajem (procesom socijalizacije dečaka koga su 80-ih godina u šumama Bosne lovci pronašli među vukovima), i da žiri ili publika nisu prepoznali istinske emocije koje nudi ovo ostvarenje, predani rad i umeće scenariste i reditelja Ršumovića ili maestralnu ulogu mladog Denisa Murića (16), koga kritičari porede sa Slavkom Štimcem.
U nepunih godinu dana, koliko traje festivalski život ovog filma, „Ničije dete“ je počevši od Venecije (čak tri priznanja) do sada sakupilo više od 20 nagrada. Poslednja među njima, sa ruskog festivala Zerkalo, posvećenog slavnom reditelju Andreju Tarkovskom, biće mu uručena danas u Filmskom centru Srbije, dva dana nakon što je ovo ostvarenje „koje u pravom smislu pokazuje snagu autentičnog autorskog filma“, kako su ga ocenili Rusi, proglašeno za najbolje u selekciji Nacionalna klasa novosadskog Sinema sitija.
Urbana je legenda da je Vuku Ršumoviću, najmlađem od trojice sinova Ljubivoja i Nataše Ršumović, otac, slavni pesnik za decu, posvetio pesmu „Vuče, Vuče, bubo lenja…“. Svejedno mu je odrastanje uz Ršuma usadilo radne navike, ali i ljubav prema pisanoj reči, zbog čega ne čudi da je za svoj poziv Vuk izabrao dramaturgiju i scenaristiku.
Odrastanje u kući Ršumović sigurno je imalo uticaj i na to da u centar svog debitantskog rediteljskog ostvarenja stavi dete, posebno imajući u vidu da je sa svojim ocem radio i na slavnom TV serijalu „Fazoni i fore“, te da je „otkrio“ Rašu Pronalazača, budući da mu je kao desetogodišnjaku Raša Popov „zapao za oko“ zbog načina na koji je radio emisije iz naučnog programa Televizije Beograd i preložio Ršumu starijem da ipak „uzme Rašu“, a ne Ljubu Tadića, kako je planirao.
Pored oca, kako kaže, veliki uticaj na njegov rad ima i njegova supruga, pozorišna rediteljka Ana Tomović, koja je zapravo prva i čula priču o divljem dečaku, na osnovu koje je nastao film „Ničije dete“, a sa kojom često sarađuje i na predstavama. Kad je već reč o „porodičnim vezama“, Vukov ujak je narodni heroj Vladimir Perić Valter, o čijem životu i legendi govori dokumentarni film „Valter“ na kom je radio.
Rođen je 1975. godine u Beogradu. Napisao je nekoliko scenarija za kratke filmove, serije, animirane i dokumentarne filmove. Ima sina i ćerku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
