Veličanstevni hram diploma

Srećan sam što mi je ukazana čast da danas, kao gost predavač, održim predavanje na ovom prestižnom univerzitetu u privatnom vlasništvu, na univerzitetu koji je nadaleko čuven po ubrzanom studiranju, i po tome što nema padanja na ispitima, niti gubljenja dana, a kamoli godina. Ovo je jedan od retkih univerziteta u svetu gde više studenata diplomira nego što se upiše na studije. Možda je i ovome tajna što vas ovoliko ima i što je ovolika navala na privatne univerzitete. Naravno da sve to malo više košta, ali sve što se može platiti nije skupo. Sve pare koje date ne knjižite kao trošak već kao investiciju.

Kruži priča, u koju ja ne verujem, da je jedan student žurio na voz i tako ostao bez diplome. Nikad nije došao da podigne diplomu, niti je tražio da mu se vrate pare od školarine. Taj je ili lud ili ga je pregazio voz.

(Izvinite na ovoj maloj digresiji, mi profesori volimo digresije, ali imajući sve ovo u vidu i aktuelnu krizu u vrhu države, mogu da kažem da samo budala u današnje vreme, a takvih ima mnogo, može da fasisifkuje diplomu i da izloži javnoj blamaži – i sebe i državu.)

Ne mogu a da se sa žaljenjem ne osvrnem na vaše kolege sa državnih univerziteta, koju godinama uče sve i svašta i to što nauče nemaju gde ovde da primene, pa moraju da traže posao svuda po svetu. Ali o tome neka brinu oni koji su dozvolili rad državnih univerziteta. Na tim univerzitetima su studenti uglavnom zatrovani znanjem i ne uklapaju se u današnje tokove našeg društva. Oni uče sve i svašta po programima još iz prošlog veka. Velika greška je u tome što na državnim univerzitetima studenti moraju sve da nauče pa tek onda da dobiju diplomu, a ovde se prvo dobije diploma, pa ko smatra da mu treba neko znanje može da uču koliko hoće i kad hoće ako mu znanje za nešto bude trebalo.

Iskoristiću vašu pažnju i da demantujem naše neprijatelje koji tvrde da su veću štetu ovoj državi i narodu, u poslednjih dvadeset godina, naneli naši privatni univerziteti i fakulteti nego sve vojske koje su ovuda protutnjale, nego sve transparentne privatizacije, nego sve sprege politike i kriminala. Navodno, posledice ovakvog sticanja diploma su, dugoročno gledano, opasnije od osiromašenog uranijuma. Takođe, neprijatelji tvrde da ćete vi biti frustrirane ličnosti zbog ogromne razlike između znanjan koje imate i diplome koju posedujete.

Svoju mržnju prema ovim naučnim ustanovama hrane i pričama o ogromnoj finansijskoj šteti. Pominju milijarde i milijarde koje se isplaćuju svakom zaposlenom činovniku koji je došao do ovakve diplome, što kroz povećanje plate, što kroz veće penzije koje ih čekaju. Da je to istina, već bi neko od vlasnika na stotine ovih visokoškolskih ustanova bio u zatvoru. Ako ne ranije, a ono sada, kad nema povlašćenih i kad zakon važi podjednako za sve bez obzira kako se ko preziva, u ovom slučaju i za rektora i za studenta.

Tražim od vas da nikad ne ostanete na jednoj diplomi, nikad nemojte stati sa diplomiranjima, već dok ste u zaletu, i dok je ovako povoljna klima, gledajte da završite što više fakulteta u što kraćem roku, kako biste mogli istovremeno da obavljate veći broj funkcija. Sa dve i više diploma možete stići i do najviših funkcija u ovoj zemlji. Svakako, treba požuriti jer se ne zna do kada će sve ovo trajati.

Ja sam za samo godinu dana na nekoliko univerziteta stekao više diploma koje su mi otvorile oči i i pokazale put do uspeha i omogućile da danas ovde, na ovom važnom mestu, držim predavanje. Sav novac koji sam uložio u svoje diplome već mi se višestruko vratio. Neka vam moj primer lebdi pred očima. Za ovih nekoliko minuta koliko sam već među vama, vidim buduće predsednike države, predsednike naših skupština, naših vlada…, buduće ministre, buduće rukovodioce naših javnih državnih giganata.

Dobro je što nikoga ne vidim u privatnom sektoru, ali koliko znam, vi se i ne školujete za rad u privatnim kompanijama, koje najčešće od pojedinca iscede svu snagu i znanje, već isključivo za rad u državnom i javnom sektoru. Uostalom, u privatnim firmama vam teško stečene diplome ne bi ni priznali, već bi vam priznali samo osnovnu školu i terali bi vas da radite ponižavajuće fizičke poslove i manje bi vas plaćali.

Posebno mi je drago što niko od vas nikada neće otići da radi u nekoj stranoj državi jer vas rukovodstvo vašeg univerziteta ne sprema za rad u inostranim kompanijama. Ovakav vid školovanja najbolji je način da sae zaustavi odlivanje mozgova iz naše zemlje. Mogu da vam otkrijem jednu istinu, a to je da smo jedino u suficitu sa razvijenim zemljama u izvozu ljudske pameti i ljudske snage, a u svemu drugom smo u deficitu.

Nemojte se nikad na funkcijama oslanjati na znanje jer to je uvek loš oslonac. Oslanjajte se na vaše diplome i na ljude na funkcijma. Budite uvek okupani, obrijani i očešljani, lepo obučeni i trezni, jer nikad ne znate kad će vas neko uhvatiti i postaviti na neku državnu funkciju.

I na kraju, treba da znate da je mali prag između neznanja i znanja, između nepismenosti i pismenosti. Taj prag ste preskočili, kad ste preskočili prag na ulazinim vratima ovog veličanstvenog hrama diploma. Zahvaljujući ovom univerzitetu i njemu sličnim, mi ćemo uskoro imati najviše fakultetskih, magistarskih i doktorskih diploma po glavi stanovnika, tako da ćemo bar po nečemu biti prvi u svetu. Vreme je isteklo i ne stigoh ništa da kažem o kadrovskoj politici kod nas. Uostalom, vi znate šta je mislim o tome, a vidite koliko i ja vidim, i nema potrebe da oduzimam vaše dragoceno vreme.

Hvala na pažnji!

Autor je pisac iz Beograda