„Džaba ste kisnuli“, ovo je kratki internet-komentar čitaoca na tekst u Danasu da Rusija smanjuje isporuke gasa Srbiji, jer je Vladimir Putin nezadovoljan odbijanjem Aleksandra Vučića da potpiše protokol o vraćanju dela srpskog gasnog duga do marta.
Od ovog šaljivog podsećanja na prizor sa vojne parade u Beogradu, kada je političko-vojni establišment Srbije zajedno sa najvišim gostom iz Moskve kisnuo na tribinama, tačniji je izraz „hladni tuš“.
Jer, koliko do pre nekoliko dana uticajni mejnstrim mediji zvonili su od analiza da je „Srbija postala ruski strateški saveznik prvog reda“, da je Putin u Beograd došao sa „strateškim paketom“, kao i da Južni tok „cementira“ Srbiju po dužini. Energetska zavisnost je, suvišno je reći, postala drugo ime za globalnu politiku možda i ranije od Prvog zalivskog rata 1991. Koliko preksinoć, saopšteno je da su Moskva i Kijev, uz posredovanje Brisela, postigli dogovor o otplati ukrajinskog duga Gaspromu, kako Rusija ne bi zavrnula slavine Evropi ove zime. Tranzit gasa prema EU nije ugrožen, tvrde zvaničnici Unije, slično kao što iz srpske vlade umiruju građane da ima dovoljnih rezervi u Banatskom Dvoru za šest meseci.
Građani su pak, sudeći prema talasu štrajkova, što upornih kao u slučaju advokata, što najavljenih kao u zdravstvu, što upozoravajućih kao u prosveti, prilično socijalno „zagrejani“. Odnosno, u očekivanju hladne zime, skoka cena i pada plata kako zbog vladinih mera, tako i zbog poskupljenja, politička „temperatura“ diže se na trgovima i pred zgradom vlade. S jedne strane, zasad to deluje kao optimalni ventil da se „izduva“ potencijalno jači naboj za nemire, a s druge, kao nadomestak za gotovo nepostojeću institucionalnu opoziciju.
Na ovom drugom planu reč je o štrajku advokata, koji je s jedne strane pokazao moć dobro organizovane interesne grupe, a s druge (ne)očekivanu nesposobnost vlasti da situaciju razreši pregovorima i institucionalno. Zato, kad se sa terena visoke politike i teških socijalnih analiza stvar spusti na zdravorazumski nivo, ostaje pitanje šta će građanima zimus biti najveći problem. I da li treba da poruku s početka teksta da shvatimo kao simbol budućnosti – kao što na tribinama za vojni defile nije podignuta nadstrešnica protiv kiše, tako ćemo i nadalje biti ostavljeni da prkosimo klimi, odnosno zimi, makar imali i Milana Milankovića da izračuna da li će biti minus 20 ili plus pet.
Što znači, ako bude blaga zima, neće biti krize šta god da ministar energetike i potpredsednica Vlade postignu kod Alekseja Milera i Gasproma. Osim toga, na raspolaganju su im i savetničke usluge bivšeg ministra Mlađana Dinkića, jerbo je tamo nekih davnih zima 1999. i 2000. baš on promovisao prispele poklonjene kontingente gasa kao „energiju za demokratiju“. Ali ako zima bude kao 2012?Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
