Zabranjeni istočnik

Prvu pesmu „Jutro“ objavio je kao učenik Učiteljske škole u „Učiteljskoj iskri“ 1951. Nastavio je da objavljuje u „Vestima“, „Mladoj kulturi“, „Omladini“, „Studentu“, „Letopisu Matice srpske“, „Međaju“, „Politici“, „Ninu“ i drugim listovima i časopisima. Krajem pedesetih godina prošlog veka radio je honorarno u Omladinskom programu Radio Beograda. Radni vek proveo je kao urednik Umetničke redakcije Prvog programa Radio Beograda. U vreme studiranja nastavlja da piše u užičkim „Vestima“, i tako zarađuje za život u Beogradu, a onda počinje da sarađuje u studentskom časopisu „Vidici“. Postaje i član redakcije časopisa u kome su tada bili i: Danilo Kiš, Miroslav Egerić, Miloš Stambolić, Miro Glavurtić, Nikola Koljević, Leonid Šejka, Vlada Veličković, Živojin Pavlović, Branislav Petrović, Milovan Danojlić, Matija Bećković…

Tokom '90. njegove pesme „Istočnice“ bile su zabranjene, ali su se rado prenosile „iz ruke u ruku“ i u tajnosti kopirale. Simovićeve pesme i drame nalaze se u svim antologijama srpskog pesništva i drame. Napisao je četiri drame: „Hasanaginica“, „Čudo u Šarganu“, „Putujuće pozorište Šopalović“ i „Boj na Kosovu“. Dela su mu prevedena na gotovo sve evropske jezike, a drame izvođene u pozorištima širom Srbije, ali i na mnogim svetskim scenama: Francuskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Meksiku, Češkoj, Nemačkoj, Rusiji, Švajcarskoj, Poljskoj, Belgiji, Kanadi, Maroku… Takođe, dobitnik je svih relevantnih književnih nagrada u Srbiji, ali i regionu.

Ljubomir Simović važi za pesnika izuzetno negovanog jezika, majstora pesničkih slika i metafora, pesnika sa specifičnim angažmanom i iznijansiranom ironijom kako u poeziji, tako i u dramama i proznim ostvarenjima. Često su to groteskne vizije, ali uvek sa neupitnom nadom i verom, sa naklonošću prema junacima koji su najgori po uobičajenim merilima, onim marginalnim tipovima kao što su junaci iz njegove drame „Čudo u Šarganu“, jednako kao i Drobac u „Putujućem pozorištu Šopalović“. Poznat je i po oštrom kritičarskom stavu prema našoj društvenoj i političkoj stvarnosti, kako u dramama i pesmama, tako i u intervjuima.

Rođen je 2. decembra 1935. u Užicu od oca Dragiše, obućara, i majke Radojke iz sarajevske porodice Cvijić. Osnovnu školu, niže razrede gimnazije i učiteljsku školu završio je u Užicu. Diplomirao je '62. na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik.