I razjedinjeni u štrajk

Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine Ranko Hrnjaz kaže za Danas da će odluku o eventualnom protestu doneti glavni odbori, napominjući da je njegov stav da „štrajk bude efikasan kako bi se zadao udarac vlasti“.

– Ja sam bio protiv načina na koji je vođen prethodni štrajk. Novi mora da bude dobro pripremljen i da se pronađe modalitet po meri, a ne da se vodi šarlatanski. Ljudi na terenu su ogorčeni, stanje u školama nikad nije bilo gore. Direktori mnogih škola još nisu dobili odgovor da li mogu da formiraju odeljenja, ništa nije urađeno sa ukrupnjavanjem norme, podgrupe za praćenje angažovanja tehnoloških viškova po školskim upravama šalju pitanja centralnoj komisiji iz koje ne stižu odgovori, analizira Hrnjaz trenutnu situaciju.

On navodi da je od 10 tačaka preciziranih u sporazumu koji su sindikati potpisali sa vladom nakon poslednjeg protesta, ispunjena samo jedna – a to je da se štrajk prekida.

– Poseban kolektivni ugovor jeste usvojen, ali je on nesprovodljiv, jer nisu promenjeni članovi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji regulišu prijem u radni odnos i preuzimanje zaposlenih. Kada će prosvetnim radnicima biti isplaćena obećana pomoć i šta je sa platnim razredima, pitanja su na koja nam niko ne odgovara, ističe Ranko Hrnjaz.

Upitan da li je pretnja novim protestom realna, s obzirom da je prethodni okončan porazom prosvetara, a pre toga razmimoilaženjem reprezentativnih sindikata, Srećko Mihailović, direktor Centra za razvoj sindikalizma, odgovara da „sindikati obrazovanja moraju da štrajkuju jer njihovi  članovi sigurno nisu zadovoljni, pre svega zato što obećano nije ispunjeno“. U suprotnom bi, kaže, gubljenje poverenja u sindikalno rukovodstvo bilo nastavljeno. Mihailović za Danas dodaje da je drugo pitanje da li će štrajk dovesti do ispunjenja zahteva, napominjući da to ne zavisi samo od štrajkača.

Branislav Pavlović, predsednik Sindikata obrazovanja Srbije, kaže da pretnja novim protestom nije pucanj u prazno i da su ovoga puta zahtevi realni, jer prosvetni radnici traže da vlada ispuni ono što je potpisala u sporazumu, dok je u prethodnom štrajku traženo nemoguće – da obrazovanje bude izuzeto od smanjena plata za 10 odsto i to nakon što je usvojen zakon kojim je ova mera predviđena.

– Ne bih merio prethodni zahtev stepenom njegove realnosti već pre  solidarnošću. Zahtev da prosveta bude izuzeta od smanjenja plata u odnosu na sve druge govori o izvesnom stepenu nesolidarnosti, ali i o našem sindikalnom pokretu, kaže Mihailović, uz opasku da je zahtev sindikata da vlada ispuni ono što je obećala u sporazumu opravdan.

Upitan da li članstvo može da ima poverenja u sindikalne lidere koji su vodili prethodni štrajk, ako se zna da se on završio neslavno, Mihailović odgovara da je to pitanje unutarsindikalne politike.

– Teško je da o tome bilo ko spolja sudi, ali je i pitanje da li na to ima moralno pravo. Treba imati na umu da članovi sindikata sami izdržavaju svoja rukovodstva. Dakle, oni ih plaćaju i u krajnjoj liniji odlučuju ko će ostati na čelu sindikata – poručuje Mihailović, ocenjujući da ostavka, koju je posle štrajka jedino podnelo kompletno rukovodstvo Unije sindikata prosvetnih radnika,   govori o „novom moralu sindikalnih lidera“.

Ranko Hrnjaz kaže da to što isti ljudi ponovo pozivaju prosvetne radnike da štrajkuju može biti problem. On, međutim, ne isključuje mogućnost pregrupisavanja na sindikalnoj sceni, jer „među članstvom ima nezadovoljnih načinom na koji je vođen prethodni protest“.