Katastrofe se ne mogu sprečiti, ali prevencija mora biti bolja

Kako ste došli na ideju da organizujete Donatorsku konferenciju i u kojoj meri je Francuska, kao suorganizator, zadovoljna njenim rezultatima?

– Veoma sam zadovoljan rezultatima konferencije. Prvo, zato što je ona organizovana kao rezultat dobrog dijaloga na visokom nivou između Francuske i Srbije. Kao što znate, predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je sa predsednikom Francuske Fransoa Olandom 22. maja u Parizu. Veći deo vremena pričali su upravo o poplavama koje su tih dana pogodile Srbiju. Nikolić je pomenuo kao ideju jednu ovakvu konferenciju, a Fransoa Oland je predložio da upravo Francuska bude inicijator njenog organizovanja. To je dokaz velikog poverenja i saradnje dve zemlje, zbog čega sam kao ambasador veoma zadovoljan.

Da li je prikupljeno onoliko novca koliko je očekivano?

– Prikupili smo veliku svotu novca. Oko milijardu evra za Srbiju, što je, čak i prema rečima Marka Blagojevića, bila neočekivana suma. Zadovoljni smo i koliko je zemalja dalo donacija i učestvovalo na konferenciji. Samo Evropska unija ima 28 donatora. EU jeste zajednica država, ali sredstva su dali poreski obveznici Francuske, Nemačke, Grčke… i ostalih zemalja. Kada EU donira 80 miliona evra, to zapravo znači da su francuski poreski obveznici od toga dali oko 13 miliona. Osim EU – Japan, Norveška, Švajcarska i Turska su takođe donirale velika sredstva. Da je i Rusija donirala nešto, ukupna suma bi bila veća od milijardu evra.

Ipak, bespovratnih sredstava je oko 100 miliona evra, dok je čak osam puta veće suma u kreditima.

– Ukupna suma koja je sakupljena iznosi 995 miliona evra. Od toga su bespovratnih sredstava za Srbiju 106 miliona evra, a pozajmice su 879 miliona evra. Ti podaci nisu striktni, jer je donatorska konferencija sem za Srbiju, prikupljala novac i za BiH, pa su neka sredstva zajednička i usmerena na sređivanje i obnovu sistema odbrane od poplava koji se tiču obe zemlje. Za zajedničke projekte izdvojen je 41 milion evra. Krediti su normalna stvar. Na taj način posluju međunarodne institucije i organizacije, pogotovo banke. Na primer, ako gradite put, normalno je da za to uzmete kredit. Treba imati na umu da su ovi krediti izuzetno povoljni, s obzirom da su odobreni na donatorskoj konferenciji. Evropska investiciona banka je obećala kredit od 300 miliona evra, pod najpovoljnijim, gotovo neuobičajenim uslovima. Period otplate za neke projekte je 20 do 30 godina, a grejs period je i do pet godina. Kamata je, u nekim slučajevima, ispod jednog procenta. Tehnički, kad pogledate ove uslove, veliki deo ovog zajma zapravo predstavlja bespovratnu pomoć.

Šta su prioriteti u saniranju posledica od poplava, a koji su projekti predviđeni na duže staze?

– Zaključak konferencije, sa kojima je saglasna i Vlada Srbije, jeste da prvo treba realizovati projekte vezane za poboljšanje sistema odbrane od poplava i unapređenje upravljanja u kriznim situacijama. Posebno što ne znamo šta nosi budućnost, uzimajući u obzir klimatske promene i neizvesnost koje nose.

Zatim, poboljšati regionalnu saradnju u rečnim oblastima koje su rizične. Bilo je razgovora o sistemu civilne zaštite. Srbija je odlučila da bude deo tog sistema Evropske unije, poučena iskustvom za vreme poplava. On se pokazao kao veoma efikasan. Srpske vlasti su u petak ujutru, 16. maja, tražile pomoć od Evropske komisije. EK se obratila državama članicama, a francuski ministar unutrašnjih poslova je istog dana doneo odluku da naša zemlja pošalje svoje spasilačke timove. U petak uveče naši ljudi su krenuli put Srbije sa čamcima, opremom, medicinskom pomoću… Isto su postupile još 18 država EU. Brzo smo reagovali i države EU su pokazale veliku solidarnost sa Srbijom, kao da je jedna od članica. To su videli i ljudi u Srbiji, i članovi naših spasilačkih timova su dočekani sa zahvalnošću i srpski narod im je ukazao veliko gostoprimstvo, uprkos tragediji koja ih je zadesila. Neki članovi francuskog tima su mi ispričali da tako nešto u životu nisu doživeli. Bili su impresionirani i dirnuti time.

Trošenje novca

Ko će implementirati pomoć, ko će je koordinisati, a kome će biti poveren monitoring?

– Obično institucija koja donira novac – Evropska komisija ili banke, kontrolišu trošenje novca odnosno realizaciju projekata. Naravno, to će činiti i državno telo Srbije na čijem čelu je Marko Blagojević. Lično, veoma sam impresioniran dosadašnjim radom gospodina Blagojevića. Procenio je štetu od poplava i koordinirao sa međunarodnim institucijama u vezi sa potrebama za sanaciju i obnovu. To je bio veliki zadatak i on ga je profesionalno obavio. To je takođe jedan od razloga uspeha donatorske konferencije.