Teško je reći da li može da se pronađe trajno rešenje za izbegličku krizu, jer će se migracije ljudi nastaviti, i zbog sukoba i zbog klimatskih promena, ali je svakako potrebna međudržavna saradnja, smatraju sagovornice Danasa Goranka Lalić Novak sa Pravnog fakulteta u Zagrebu i Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost. Kako dodaju, izbeglice neće zaustaviti nikakvi zidovi i žice.
Lihtova ističe za Danas da rešenje izbegličke krize, u smislu da prestanu izbeglička kretanja, ne postoji. Kako ukazuje, ovo je samo prvi talas izbeglica, biće ih još, „zbog konflikata, ali i klimatskih promena, koje dovode do toga da se pustinja širi“.
– Zbog toga će u traganju za pijaćom vodom i hranom ovaj egzodus ljudi da se nastavi – navodi Lihtova. Ona je istakla važnost skupa „Balkanska ruta izbeglička kriza“, koji je nedavno održan u Beogradu, „jer je okupio značajne aktere za rešavanje sadašnjih, ali i budućih problema koje sa sobom nosi izbeglička kriza“.
Lalić Novak navodi da je teško reći da li može da se pronađe rešenje za izbegličku krizu. Kako ukazuje, uspostavljena je neka vrsta koridora kojim izbeglice prolaze – od Grčke, preko Makedonije, Srbije, Hrvatske do Mađarske, a onda dalje ka zemljama odredišta.
– Međutim, postavlja se pitanje što će biti ako ti koridori budu zatvoreni. Šta će to značiti za zemlje koje su najviše izložene ovim izbegličkim kretanjima. Ono što se može dogoditi, a nisam sigurna da li postoji pravi plan za takvu situaciju, je da se zadrži veliki broj izbeglica na našim teritorijama – navodi Lalić Novak.
Ona podseća na najave Evropske unije da će se finansirati izbeglički kampovi u Turskoj i pojačati tursko-grčka granica, i postavlja pitanje „kako će to funkcionirati u praksi i što će to zapravo značiti za zemlje Jugoistočne Evrope, jer povijest pokazuje da je vrlo teško sprečiti izbeglička kretanja. Upitana kako gleda na odnos Mađarske prema izbeglicama, naša sagovornica odgovara da „jedna civilizirana, demokratska zemlja ne može žicama i zidovima zabraniti ulaz onima kojima je potrebna pomoć“.
– Da li se međunarodnih obaveza držimo samo onda kada nam to odgovara? Bez obzira što nema prave sankcije i osude zapadnog sveta protiv države koja odluči svoje granice zaštiti žicom, postavlja se pitanje da li države žele da budu takve da brane ulazak ljudima u nevolji. Posebno je zabrinjavajuće što se radi o zemljama koje su i same imale ogroman broj izbeglica. Mađarska je, čini se, zaboravila da je 200.000 Mađara dobilo zaštitu u bivšoj Jugoslaviji – ukazuje Lalić Novak.
Kada je reč o trenutnom odnosu Srbije i Hrvatske u vezi sa izbegličkom krizom, Lalić Novak kaže da javna i politička retorika koja se može čuti ne služi ničemu, „jer ne može rešiti problem kako upravljati migracijskim kretanjima preko naših teritorija“. Kako objašnjava, države u regiji bi trebalo zajedno da pokušaju da dođu do rešenja. Upitana da li veruje da to može da se dogodi, odgovara da nije sigurna, pogotovo što Hrvatsku očekuju parlamentarni izbori, a možda i Srbiju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
