Mihailović: Država nije nikad pomogla golootočanima

– Podsetimo, Komisija za   obeštećivanje u procesu rehabilitacije odlučila je 2012. godine da 15 preživelih logoraša, koji zadovolje njima znane kriterijume, dobiju obeštećenje od 700 dinara po danu provedenom na Golom otoku. Broj preživelih golootočana u Srbiji tada je bio manji od 200, a prosek starosti – 90 godina. Logoraši i njihovi potomci ocenili su tadašnju odluku države kao tužnu i sramotnu. – Čekali su da svi preživeli umru, pa da onda budu „politički korektni“, rehabilituju i isplate oštećene. Nakon toliko godina. Cinično je, licemerno i jadno – bili su jednoglasni. Sem činjenice da država nije obeštetila sve preživele i da je za nadoknadu odredila višestruko nižu cifru od one koju su isplaćivale zemlje u regionu, posebno je poražavajuće da ni predviđenu sumu nije isplatila u potpunosti. S obzirom na teške uslove u kojima živimo, većina preživelih logoraša prihvatila je novac bez žalbe zbog umanjenja. U nameri da očuva uspomenu na zatvorenike najozloglašenijeg logora na prostoru SFRJ nakon Drugog svetskog rata, Srpska akademija nauka i umetnosti je na predlog književnika Dragoslava Mihailovića, osnovala Odbor za izučavanje represije (Golog otoka i drugih logora i zatvora). Odbor će se, prema Mihailovićevim rečima, baviti žrtvama komunističkog režima, ali prvenstveno golootočanima, „jer se država nikada o njima nije brinula“. – Sakupićemo sve što su logoraši pisali, sve što je o njima napisano i objavićemo bibliografiju. Biće tu i novinskih članaka. Nakon toga ćemo da proučimo spiskove logoraša i vidimo koliko ih je danas živo, jer tu evidenciju ne vodi niko – kaže Mihailović za Danas. Na pitanje zašto nije ranije osnovao telo koje bi se bavilo žrtvama represije, naš sagovornik kaže da je inicijativa postojala još početkom 90-ih, ali da nije bilo državne volje. – Za sve druge žrtve komunističkog režima bilo je interesovanja, procesa rehabilitacije, samo golootočani nikog nisu zanimali. Država nam nikada nije pomagala – naglašava Mihailović. On je bio i inicijator donošenja Zakona o rehabilitaciji, koji je usvojen tek 2012. Na Golom otoku je bio 15 meseci, a pre toga šest meseci u istražnom zatvoru, optužen da je jednom drugu rekao da je Josip Broz američki špijun. Napisao je više knjiga o Golom otoku, a jedna od njih bavi se inženjerom Brankom Putnikom, koji je učestvovao u rekonstrukciji Pančevačkog mosta 1946, a potom robijao pet godina pod optužbom da je sovjetski špijun.

Rehabilitacija u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je 1991. donet Zakon o pravima bivših zatvorenika, prema kom su svi koji su bili na Golom otoku dobili pravo nadoknade u iznosu od 15 maraka po danu zatočeništva. S obzirom na to da je većina golootočana u to vreme bila živa, oko 2.500 Hrvata dobilo je novčano obeštećenje.