Šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji Tanja Miščević uputila je molbu kabinetu ministra pravde Nikole Selakovića da „sagleda i adekvatno reši problem“ bivših rukovodilaca zatvora u Nišu, Beogradu i Negotinu koji tvrde da su nezakonito smenjeni i penzionisani.
Oni su prethodno uputili pismo Delegaciji EU, Misiji Saveta Evrope, Misiji OEBS i ambasadama Nemačke, Francuske i Velike Britanije u kojem objašnjavaju svoje slučajeve i iznose oštre kritike na rad ministra Selakovića i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
– Ministar Nikola Selaković i nosioci državnih funkcija u Ministarstvu nastavljaju sa praksom bivšeg rukovodstva i ministarke Snežane Malović koja ne doprinosi vladavini prava u Srbiji. Nezakonitim, nepravilnim, neprofesionalnim i diskriminatorskim odlukama i dalje se iz radnog odnosa isključuju stručni i iskusni profesionalci koji su predano i po zakonu obavljali poslove rukovodilaca KPZ-a ili zatvora, da bi se na njihovo mesto, mimo konkursa, pa time i zakona, rasporedila lica koja nemaju nikakvo iskustvo na poslovima izvršenja krivičnih sankcija. Na ovaj način nastavljeno je urušavanje sistema za izvršenje krivičnih sankcija. Iskreno želimo i pružamo našoj državi mogućnost da promeni takvo ponašanje koje može da bude ozbiljna smetnja ostvarenju vrednosti iz poglavlja 23 i 24 pretpristupnih pregovora sa EU, koja se odnose na pravosuđe i osnovna prava, odnosno pravdu, slobodu i bezbednost – navodi se u pismu trojice bivših rukovodilaca, koji su svoje slučajeve preporučili kao „kontrolne primere“ u procesu skrininga i pregovora o pravima iz ovih poglavlja.
Bivši upravnici KPZ Niš i Okružnog zatvora u Negotinu, Živorad Branković i Dragan Stojanović, kao i bivši zamenik upravnika KPZ Beograd Dušan Lisulov, tvrde da je ministar Selaković prilikom donošenja rešenja o njihovom prevremenom penzionisanju „zloupotrebio pravo i prekoračio granice ovlašćenja iz člana 264a Zakona o izvršenju krivičnih sankcija“. Ovaj član daje diskreciono pravo ministru zaduženom za pravosuđe da može doneti rešenje da licu kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem prestaje radni odnos sa pravom na starosnu penziju i pre ispunjenja opštih uslova za takvu penziju.
Ministar Selaković je u rešenjima dostavljenim Brankoviću, Stojanoviću i Lisulovu ocenio da su oni „dugo godina radili u otežanim uslovima“ i „imali svakodnevni neposredni kontakt sa osuđenim licima“, što je dovelo do „opadanja njihove radne funkcije“. Rešenja su „samo overena faksimilom sa ministrovim imenom umesto da ih on svojeručno potpiše“. Branković je protiv takvog rešenja pred Upravnim sudom dva puta dobio spor, a Stojanović jednom, ali zbog novih odluka ministra Selakovića i Žalbene komisije Vlade Srbije, nisu vraćeni na posao. U pismu evropskim diplomatama oni indirektno sugerišu da su njihovi „naslednici“ izabrani po stranačkom i ličnom „kriterijumu“.
Prema njihovim navodima, Branković je prevremeno penzionisan u junu 2011. „ništavnim rešenjem“, a nakon dobijenog upravnog spora ministar Selaković mu je u maju ove godine dostavio novo rešenje kojim ga „retroaktivno“ šalje u takvu penziju. U obrazloženju je naveo da je Branković odgovoran što su u njegovom mandatu u KPZ-u otkrivene zabranjene stvari koje su osuđenici unosili, kao i da je sprečeno da se u televizijskom aparatu unese 18 mobilnih telefona, što smenjeni upravnik smatra svojim uspehom, a nikako propustom. Selaković je u martu ove godine na mesto upravnika rasporedio „penzionisanog potpukovnika Vojske Srbije Aleksandra Grbovića iz Požege, odakle je i direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović“. Javni konkurs za popunu već popunjenog radnog mesta upravnika raspisan je sledećeg meseca.
Oni navode da je Stojanoviću prestao radni odnos sa pravom na penziju jula ove godine, uz obrazloženje da je rođen 1957. godine i da mu je „opala radna funkcija“, što je „utvrdio ministar Selaković iz Beograda, bez uvida u bilo kakvu dokumentaciju ili proveru veštaka“, a negirali specijalisti u Negotinu nakon detaljnog pregleda. Na njegovo radno mesto ministar je bez objavljivanja javnog konkursa rasporedio Ljubišu Stojanovića, rođenog 1953. godine, inače policijskog službenika uz Negotina „protiv koga se pred Apelacionim sudom u Beogradu vodi krivični postupak“, zbog čega je „dugo bio suspendovan sa posla“.
Dodaju da je ubrzo po dolasku Selakovića na funkciju ministra i Lisulov premešten sa mesta načelnika Odeljenja za operativno-bezbednosne poslove u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na mesto zamenika upravnika KPZ Beograd. Umesto njega u Upravu je došao Miloš Rakić, penzionisani službenik policije, koji je do tada bio privatni preduzimač u Požegi. Posle samo dva meseca u KPZ Beograd, u aprilu ove godine, Lisulov je prevremeno penzionisan. U rešenju se tvrdi da su njegove radne sposobnosti umanjene jer je „dugo godina radio u otežanim uslovima“ i „imao svakodnevni kontakt sa osuđenim licima“, mada je on „u svom radnom veku samo dva meseca radio u zatvoru i imao jedan susret sa osuđenim licem u trajanju od 90 sekundi“, navode bivši zatvorski rukovodioci u pismu evropskim diplomatama.
Slučaj bivšeg upravnika u Strazburu
Bivši upravnici navode da „nezakonito postupanje“ srpskih ministara pravde pri kadroviranju u zatvorima datira od ranije, a poznato je i međunarodnom pravosuđu. Ministar pravde Dušan Petrović je u novembru 2007. „samovoljno smenio“ upravnika Okružnog zatvora u Subotici Gorana Đukića, koji je posle niza „uzaludnih“ postupaka pred sudovima i drugim organima u zemlji, pravdu potražio pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu, navodi se u pismu.
Smene
– Prema našim saznanjima, na istovetan način, ništavim rešenjem, od 10. novembra 2012. godine, kada je na mesto direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija postavljen Milan Stevović, kao kadar SNS, promenjeno je 16 najviših rukovodilaca u srpskim zatvorima – navodi se u dopisu bivših upravnika diplomatama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
