„Sad je zima u mom kraju“ naslov je jedne od pesama haškog optuženika Stojana Župljanina, koju je napisao tokom skrivanja. Osim pesama, Župljanin je tokom bekstva pisao i dnevničke beleške, a sve je to izloženo u okviru nove postavke muzeja u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), koja nije otvorena za javnost, a u koju je novinarka Danasa imala ekskluzivnu priliku da zaviri.
Župljanin je uhapšen 11. juna 2008. u Pančevu. U početku je negirao svoj identitet, tvrdeći da je Branislav Vukadin, ali je DNK analizom potvrđen njegov identitet.
Odmah pored Župljaninovih zapisa, izložene su fotografije tog haškog optuženika sa izvesne proslave dok se skrivao. Do ovih fotografija su došli operativci BIA tokom potrage za njim. Ljudi sa fotografija nisu znali da su se zabavljali u društvu jednog od najtraženijih haških begunaca. U svojim dnevnicima Župljanin je zapisivao svoje misli o životu, kao i opažanja o mestima gde je boravio.
Ipak, centralno mesto u novoj postavci muzeja zauzimaju dva pištolja marke „češka zbrojovka“ i „glok 17“, koje je haški optuženik Ratko Mladić imao prilikom hapšenja 26. maja ove godine u selu Lazarevo kod Zrenjanina.
Odmah pored male „češke zbrojovke“ izložene su i Mladićeve vojne legitimacije iz Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Vojske Republike Srpske, kao i lična karta, koja je izdata Mladiću u vreme pokojnog ministra policije Vlajka Stojikovića. Ta lična karta je izdata bez davanja otisaka prstiju i mimo procedure, odnosno Mladić je dobio taj dokument, a da se nije ni pojavio u policijskoj stanici.
Gledajući Mladićevu dokumentaciju, kao i njegovu prvu fotografiju nakon hapšenja, može se videti njegov razvoj i fizičke promene – od mladog oficira JNA pa do najtraženijeg haškog optuženika.
U okviru nove postavke muzeja dokumentovana je i prava holivudska transformacija haškog optuženika Radovana Karadžića – od predsednika Republike Srpske do nadrilekara Dragana Dabića. U stilu – nekad i sad, mogu se videti njegove fotografije iz vremena kada je bio jedan od najznačajnijih političara u Republici Srpskoj, ali i tokom njegovog „skrivanja“, odnosno sa seanse, koju su operativci BIA fotografisali uoči hapšenja, radi njegove identifikacije. „Društvo“ Župljaninu, Mladiću i Karadžiću, u muzeju prave i lični predmeti koje su koristili Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, i Nikola Kalabić, komandant Gorske kraljevske garde, koji je učestvovao u hvatanju Mihailovića.
Borba protiv droge
Osim dela muzejske postavke koja se odnosi na haške optuženike, u okviru najznačajnijih rezultata BIA od njenog osnivanja 2002. godine predstavljene su i akcije „Balkanski ratnik“ i „Skank“. U međunarodnoj akciji „Balkanski ratnik“, koja je pokrenuta na osnovu informacija BIA, u Južnoj Americi zaplenjeno je više od dve tone kokaina, dok je tokom prošlogodišnje operacije „Skank“, otkrivena velika laboratorija za uzgajanje marihuane u veštačkim uslovima. Laboratorija je bila specifična po tome što su uslovi, kao što je veštačko osvetljenje, grejanje i voda, omogućavala „berbu trave“ tokom cele godine.
Istorijat
BIA je pre devet godina prvi put izdvojena iz MUP Srbije od začetka bezbednosne strukture u Srbiji 1899. godine. Tada se po ukazu kralja Aleksandra Obrenovića osniva Odeljenje za poverljive policijske poslove, u okviru MUP-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
