Aleksandar VučićFoto: FoNet/Instagram predsednika Srbije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija od 16 sati počinje razmatranje usvajanja Rezolucije o genocidu u Srebrenici čiji su autori Bosna i Hercegovina, Ruanda i Nemačka.

Šta kaže rezolucija?

Konačni nacrt rezolucije koji će danas biti predstavljen Generalnoj skupštini UN ima sedam tačaka, piše hrvatski Jutarnji list.

Nacrt poziva na osudu negiranja genocida u Srebrenici i veličanje odgovornih za ubistvo oko 8.000 bošnjačkih civila u julu 1995. godine.

Rezolucijom se takođe poziva da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja i komemoracije na genocid u Srebrenici, naglašava važnost završetka potrage za posmrtnim ostacima preostalih žrtava i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida. koji su još na slobodi.

Kako će se glasati o rezoluciji?

O rezolucijama u Skupštini UN obično se odlučuje na dva načina – glasanjem ili konsenzusom.

Do sada je oko 80 odsto odluka doneto konsenzusom, a u ovom slučaju se uzima u obzir mišljenje svih zemalja.

O rezoluciji o genocidu u Srebrenici odlučivaće se glasanjem, tako da svaka od 193 zemlje UN ima jednako pravo glasa, a za usvajanje rezolucije potrebna je prosta većina, odnosno 97 glasova.

Kolike su šanse za usvajanje?

Inicijativu za donošenje rezolucije su pokrenule Nemačka i Ruanda, a šanse za usvajanje su velike jer je u međuvremenu tekst sponzorisalo još 40-ak država među kojima su sve bivše jugoslavenske republike osim Srbije i Crne Gore.

Iako nije kosponzor, Crna Gora je rekla da će glasati za rezoluciju jer želi partnerske odnose za zemljama u regiji i jer se obvezala voditi proeuropsku politiku. Kosponzori su sudjelovali u izradi nacrta i lobirali za usvajanje rezolucije.

Ko joj se suprotstavlja?

Najviše protivnici rezolucije su Srbija, Rusija i Severna Koreja.

Očekuje se da će desetak zemalja glasati protiv rezolucije, dok je nekoliko desetina članica UN uzdržano od glasanja zbog snažnog lobiranja Aleksandra Vučića među nesvrstanim zemljama.

Joška Broz, unuk bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, takođe je zatražio od zemalja Pokreta nesvrstanih da ne glasaju za rezoluciju.

Zašto se upravo sada glasa o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici?

Rezolucija je trebalo da se nađe na dnevnom redu 2. maja, a pominjao se i raniji datum 27. aprila. Međutim, glasanje je odloženo iz diplomatskih razloga, odnosno kako bi se doradio nacrt teksta i uvažile sugestije svih susponzora.

Određeno je da će glasanje biti održano 23. maja, nakon sednice Savjeta bezbednosti UN na kojoj se razgovaralo o aktuelnoj situaciji u Bosni i Hercegovini.

Glasanje o Rezoluciji u Srebrenici odvija se u kontekstu nedavnih reakcija zemalja na kršenje ljudskih prava širom sveta, poput Južnoafričke Republike, koja je pred Međunarodnim sudom pravde optužila Izrael za genocid u Gazi.

Simbolika je važna i zbog toga što bi nakon usvajanja rezolucije Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici počeo da se obeležava sledeće godine, kada je 30. godišnjica genocida u Srebrenici.

Zašto je ovo važno za Srbiju?

Iako Rezolucija nije obavezujuća, predsednik Srbije joj se oštro protivi jer je i sam negator genocida.

Vučić tvrdi da će se nakon rezolucije tražiti ukidanje Republike Srpske, da se tom rezolucijom svi Srbi označavaju kao genocidni narod i da će se tražiti ratna odšteta od Srbije.

Međutim, ništa od toga se u Rezoluciji ne pominje, a ni Srbija kao država uopšte. Rezolucija zapravo ne pominje nijednu naciju ili državu.

Vučiću je posebno sporno što se rezolucija donosi u Generalnoj skupštini umesto u Savetu bezbednosti i jasno je zašto je to tako.

Naime, da je bilo glasanja u Savetu bezbednosti, glasovi Kine i Rusije, koje bi podržale Srbiju i stavile veto, značile bi da rezolucija ne bi bila usvojena. U Generalnoj skupštini UN nijedna zemlja nema pravo veta.

Zašto je reagovao Milorad Dodik?

Predsjednik Republike Srpske tvrdi da bi usvajanje rezolucije nanelo nenadoknadivu štetu i značilo kraj BiH. On preti da će se Republika Srpska, gde se nalazi Srebrenica, odvojiti od BiH ukoliko rezolucija bude usvojena.

Dodik svojim izjavama jasno daje do znanja da se nije udaljio od huškačke retorike devedesetih i pretnji otcepljenjem.

Koje su posledice usvajanja rezolucije?

Rezolucija nije uperena ni protiv jedne zemlje ili naroda i neće, kako tvrde Vučić i Dodik, nametati kolektivnu odgovornost srpskom narodu.

Rezolucija neće ništa menjati na pravnom osnovu, jedino što će ustanoviti je Međunarodni dan sećanja na žrtve Srebrenice i tražiti od članica UN, međunarodnih i regionalnih organizacija i civilnog društva da obeležavaju Međunarodni dan.

Kakav je stav Hrvatske?

Hrvatska se pridružila sponzorima i podržala rezoluciju 2. maja, dan nakon što je konačni tekst Rezolucije poslat Generalnoj skupštini na razmatranje. Hrvatski sabor je 2009. godine proglasio 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, a u julu 2005. usvojio je Izjavu o Srebrenici kojom je osudio taj i sve zločine na teritoriji bivše države.

Zašto se Rusija umešala?

Rusija je još 2015. godine blokirala usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Srebrenici kojom se osuđuje genocid u julu 1995. godine, koju je predložila Velika Britanija, a podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.

Međutim, sada je Rusija zaokupljena sopstvenim problemima i nema volje ni želje da se ozbiljnije bavi situacijom na Balkanu. Moskva je lobirala protiv usvajanja rezolucije, ali ne u meri u kojoj je to bio slučaj pre devet godina, svesni činjenice da Rusija danas nema podršku koju je nekada imala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari