Šta za Srbiju znači rezolucija u Kongresu o podršci Kosovu za ulazak u NATO?

Američki kongresmeni Kit Self, Riči Tores i Majk Loler predstavili su u Predstavničkom domu rezoluciju kojom se izražava „snažna podrška integraciji Kosova u NATO“. Ovi kongresmeni su ovim dokumentom formalizovali predlog za podršku članstvu Kosova u ovoj vojnoj alijansi.

Komentarišući inicijativu američkih kongresmena, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će se „boriti da se to ne dogodi“.

„Uskoro ćemo imati važne vežbe sa njima, razgovaramo sa njima, nadamo se da se to neće dogoditi“, kazao je. Podsetio je da postoje četiri države članice NATO-a koje nisu priznale Kosovo i naglasio da ne vidi način kako bi takva inicijativa mogla „lako da prođe“.

Bivši diplomata Srećko Đukić ocenjuje da su aktuelna dešavanja samo deo šireg paketa američkih inicijativa usmerenih ka tome da Kosovo postane punopravna članica međunarodne zajednice. On podseća da, iako Kosovo nije u NATO-u, ovaj savez je prisutan na terenu kroz misiju KFOR-a pod okriljem UN-a, koju finansiraju države članice i zemlje učesnice.

Đukić naglašava da takvo stanje ne može trajati unedogled, s obzirom na to da je reč o jednoj od najdugotrajnijih i najmasovnijih mirovnih misija na svetu. Prema njegovim rečima, Srbija mora biti svesna da se kosovska kriza mora okončati i da se njeno rešavanje ne može odlagati u beskraj, jer to nalažu i trenutne međunarodne okolnosti koje treba trezveno tumačiti.

– Da li se nepriznavanje Kosova može primenjivati na nečlanstvo Kosova u NATO-u? Treba utvrditi da li su to iste ili različite stvari. Što se tiče mogućeg faktičkog, pored sadašnjeg stvarnog članstva Kosova u NATO-u, šta ono može promeniti u odnosu na sadašnje stanje u okruženju Srbije? Zar već godinama Srbija nije okružena članicama NATO-a? Zar ona nije ostrvo u okeanu Alijanse? Ništa se suštinski ne bi promenilo – poručuje naš sagovornik.

Đukić ocenjuje da bi srpska vlada, po običaju, jedno vreme bila veoma nezadovoljna zbog inercije da ne prihvata ništa što se tiče Kosova ukoliko dolazi sa Zapada, a ne iz Rusije ili Kine. On primećuje da te dve države zapravo vode krajnje pasivnu politiku prema kosovskom problemu, dok istovremeno podstiču srpsko nezadovoljstvo. Prema njegovom mišljenju, Srbija je sve usamljenija po pitanju Kosova i upitno je da li je ikada, od izbijanja krize, preko rata, pa do danas, imala jasne i odane saveznike u Moskvi ili Pekingu.

– Za sve to vreme, uključujući današnje obećavajuće vreme „trampizma“, Srbija nije umela da uspostavi diplomatske kanale komunikacije i razumevanja. Očekivanja od Vašingtona su ili maksimalistička, dolaskom Trampa u Belu kuću, ili nihilistička. Zaista, objektivno analizirano, Srbiji ništa ne ide naruku sa SAD. A dok se ti kanali u odnosima sa SAD ne osposobe, Srbija ne može ništa važno očekivati, pa ni oko Kosova – zaključuje Đukić

Dimitrije Milić, programski direktor organizacije „Novi treći put“, smatra da je članstvo Kosova u NATO-u teško očekivati sve dok Španija, Rumunija, Grčka i Slovačka zadržavaju čvrst stav protiv toga. On ukazuje na to da ove države, uprkos tome što imaju različite tipove vlasti, dele zajednički spoljnopolitički pristup statusu Kosova koji diktiraju njihovi nacionalni interesi.

Milić navodi da se vlasti u Prištini u kontinuitetu oslanjaju na podršku američkog establišmenta i kongresmena koji zastupaju tradicionalni pristup regionu, utemeljen na nasleđu devedesetih godina. On primećuje da je takva podrška bila veoma snažan instrument u periodu od 2008. do 2020. godine, ali da nakon toga njena moć pokazuje jasnu tendenciju opadanja.

– Narušavanje transatlanskih odnosa u poslednjim godinama je stvorio viši stepen sumnje u Evropi za američke inicijavite u globalu – zaključuje naš sagovornik.

Bivša ambasadorka Branka Latinović ocenjuje da inicijativa grupe kongresmena ne predstavlja iznenađenje i da je bilo samo pitanje vremena kada će se ona pokrenuti. Ona smatra da su direktan povod za ovaj predlog novi rat na Bliskom istoku i zatvaranje Hormuskog moreuza, jer ti događaji ne ugrožavaju samo globalnu energetsku bezbednost, već i ukupnu stabilnost.

Latinović ističe da se iz samog obrazloženja teksta jasno vidi kako se prijem Kosova u NATO posmatra kao značajan korak za zaštitu američkih bezbednosnih interesa u jugoistočnoj Evropi. Prema njenim rečima, SAD vide Kosovo kao korisnog partnera, što nije neočekivano s obzirom na to da se od Albanije, preko Kosova i Bugarske, pruža novi putni koridor prema Crnom moru.

– Da bi se pokrenulo pitanje prijema Kosova u članstvo NATO-a, predstoji dug proces. Prvo, treba sačekati da li će ovaj predlog grupe američkih kongresmena biti usvojen i kakav bi bio sam sadržaj rezolucije, te kada bi SAD taj predlog podnele NATO-u. Da li već na samitu NATO-a u Ankari? Mislim da bi to bilo preuranjeno, jer svaki takav predlog mora da prođe kroz složenu unutrašnju proceduru prijema u samom NATO-u, što zahteva vreme – kaže naša sagovornica.

Latinović ukazuje na to da se pitanje članstva Kosova u nekoj međunarodnoj organizaciji dugo nije pokretalo, podsećajući da je poslednji takav pokušaj bio vezan za Savet Evrope, gde je zahtev i dalje na čekanju. Ona naglašava specifičnost situacije u kojoj Sjedinjene Američke Države, za razliku od NATO-a, nisu članica Saveta Evrope.

Smatra da je teško predvideti budući stav pet članica Alijanse koje ne priznaju Kosovo, ali napominje da, zbog oštrih reakcija i načina na koji Tramp tretira one koji mu se protive, ne treba isključiti mogućnost pronalaženja posebnog proceduralnog rešenja. Prema njenom mišljenju, takav model bi omogućio ulazak Kosova u NATO bez blokade tih pet država, kojima bi istovremeno bilo dopušteno da zadrže svoje pozicije o nepriznavanju.

– Ukoliko bi se u skoroj budućnosti desio prijem Kosova u NATO, to bi dodatno pogoršalo sam položaj Srbije u širem bezbednosnom kontekstu. Još jedan deo teritorije na Balkanu, pri tom onaj koji je po našem Ustavu deo Srbije, bio bi pod kontrolom NATO-a. S obzirom na to da je pitanje prijema BiH u NATO ponovo vraćeno na agendu, došlo bi do dalje izolacije Srbije, što bi objektivno oslabilo njenu bezbednost. Moj utisak je da SAD – imajući u vidu nedavni tekst u „Politici“ ambasadora SAD pri NATO-u – rade na „pokrivanju“ bezbednosnog vakuma u Evropi, pri čemu Zapadni Balkan ima prioritet jer nije u celosti integrisan u evroatlantske strukture – objašnjava.

Latinović naglašava da Sjedinjenim Američkim Državama i NATO-u ne odgovara bilo kakva radikalizacija odnosa u Evropi, te da oni to neće dozvoliti ni na Zapadnom Balkanu jer se time narušava globalna bezbednost.
Kada je reč o stvarnim diplomatskim dometima Srbije u Vašingtonu da spreči ovakve inicijative, ona ih ocenjuje kao skromne, dodajući da je sama činjenica da je pomenuta rezolucija podneta u Kongresu jasna potvrda ograničenog dometa srpske diplomatije.

– Iako naš ministar Đurić povremeno odlazi u Vašington i imamo ambasadora, naš uticaj u američkom političkom establišmentu nije doživeo bitniji pomak. Razloga za to ima dosta, jednostavno, nije bilo napretka u našim bilateralnim odnosima sa SAD – zaključuje.