Parlament će ipak odlučivati o Vukčeviću

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Kako je naveo, taj predlog je u parlament stigao „po hitnom postupku“, a ukoliko ne bude na dnevnom redu naredne nedelje, o tome će se raspravljati za dve sedmice.

Vukčeviću je mandat trebalo da istekne 31. decembra prošle godine. Međutim, on i dalje dolazi na posao u Tužilaštvo za ratne zločine u Ustaničkoj. Da li zbog toga što Skupština Srbije nije uspela da izabere novog tužioca za ratne zločine ili zato što republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac još nije imenovala vršioca funkcije na toj poziciji? Ili zato, kao što neki tvrde, Državno veće tužilaca (DVT) nije obavestilo Vukčevića da mu je prestala funkcija zbog toga što parlament nije, a trebalo je da donese odluku o njegovom prestanku funkcije?

Pravna zavrzlama oko Vukčevića traje skoro isto koliko i neimenovanje njegovog vršioca funkcije. Prvo je DVT trebalo da obavesti Vukčevića da mu je prestala funkcija, što prema našim saznanjima nije učinjeno na propisan način. Onda je, prema mišljenju pojedinih pravnika, a na osnovu Ustava Srbije i zakona, DVT o tome trebalo da obavesti Skupštinu Srbije, koja bi potom donela odluku o prestanku funkcije Vukčeviću.

Međutim, našem listu su neki članovi rekli da Skupština nije u obavezi da donese odluku, jer je Vukčević ispunio uslove za penziju. Kako bismo otkrili koje su tačno obaveze parlamenta, pitali smo pres službu da nam kaže da li je Skupština donela odluku o prestanku mandata Vladimira Vukčevića. Odgovorili su da nije, jer je mandat Vukčeviću prestao „po sili zakona“, a u sladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu i Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. To „po sili zakona“, kako nam je ukazano, znači zbog navršenja radnog veka, odnosno po isteku mandata na koji je izabran.

Onda se na sajtu parlamenta ipak pojavio predlog odluke DVT o prestanku funkcije Vukčevića, ali tek od 19. januara, a koji je potpisala predsednica DVT i republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac. Taj predlog je u parlament stigao 21. januara.

„Utvrđuje se da su se ispunili uslovi da Vladimiru Vukčeviću, tužiocu za ratne zločine, dana 31. decembra 2015. godine, prestane funkcija tužioca za ratne zločine“, piše u predlogu odluke DVT dostavljenom Narodnoj skupštini „radi odlučivanja“.

Na kraju će, kako stvari sada stoje, parlament ipak odlučivati o prestanku funkcije Vladimira Vukčevića. A za javnost ostaju pitanja zašto je nastao ovakav pravni vakum, ko je za to odgovoran i da li će neko zbog toga snositi posledice.

Šta kažu Ustav i Zakon

U članu 161. Ustava Srbije piše da javnom tužiocu i zameniku tužioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom propisanih razloga. „Odluku o prestanku funkcije javnog tužioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupština, pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Vlade. Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca, uređuju se zakonom“, navodi se u Ustavu. U Zakonu o javnom tužilaštvu, član 91. piše da postupak za utvrđivanje razloga za prestanak funkcije javnog tužioca „na lični zahtev, usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije“, vodi Državno veće tužilaca, koje donosi odluku i dostavlja je Narodnoj skupštini radi odlučivanja.

EP nezadovoljan zbog civilnih žrtava rata

Evropski parlament ohrabruje Srbiju da i dalje sarađuje sa Haškim tribunalom u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa, naglašava značaj donošenja sveobuhvatne nacionalne strategije za domaće procesuiranje ratnih zločina, poziva vlasti da nastave da rade na pitanju sudbine nestalih, kao i na pravu žrtava i njihovih porodica na reparaciju, kao važnom preduslovu za pomirenje, piše u Rezoluciji EP za Srbiju koja je juče usvojena.

EP ističe da zakon o civilnim žrtvama treba da bude usvojen bez nepotrebnog odlaganja, ukazujući da postojeća zakonska regulativa ne priznaje nekoliko grupa žrtava ratnih zločina. Kako se navodi, i dalje se dešavaju kontroverze, naročito u kontekstu različitih tumačenja novije istorije. EP ponovo daje podršku REKOM-u, regionalnoj komisiji za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim u bivšoj Jugoslaviji. EP je pozdravio objavljivanje Nacrta nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, naglašavajući potrebu za jačanjem i depolitizacijom srpskih institucija koje se bave ratnim zločinima i pozvao Srbiju da uspostavi efikasne sisteme zaštite svedoka i žrtava.