Advokatski udar na beležnike

Ako advokatima to nije smetalo pre tri i po godine, ne znam zašto im smeta sada, kaže za Danas Pravo Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore Srbije, komentarišući dvomesečni štrajk advokata.

On dodaje da je advokatima obećano i smanjenje poreza, „što je bio glavni povod za protest“, a usvojena im je i najkrupnija primedba, kada je reč o nadležnostima javnih beležnika.

– Dalje insistiranje na smanjenju nadležnosti beležnika je zapravo udar na suštinu javnog beležništva – čiji je uzrok upravo u nadležnostima koje su iz njihovih prešle u ruke notara, objašnjava Đukanović.

• Kako ocenjujete rad javnih beležnika, dva i po meseca pošto je ovaj sistem zaživeo?

– Nepristojno bi bilo da sami sebe ocenjujemo. Mogu samo da iznesem neke činjenice koje potvrđuju da za sada uspevamo da odgovorimo svojim obavezama. U prva dva meseca uradili smo više od 16.000 javnobeležničkih zapisa i preko 35.000 overa. I pored toga što je izabrana praktično tek četvrtina od predviđenog broja javnih beležnika, sve obaveze uspevamo da završimo u razumnom roku. To znači da zakazivanje, sastavljanje i overa ugovora, traje najduže pet do sedam dana i to vreme uključuje i pribavljanje potrebne dokumentacije. Sa povećanjem broja beležnika, verujem da će ti rokovi biti znatno kraći. Inače, u moju kancelariju, a i kod mojih kolega, svakodnevno dolaze i advokati i njihovi klijenti sa dokumentima koje treba overiti.

• Kako se uvođenje javnih beležnika odrazilo na pravni sistem?

– Još je rano za takve procene, a i nije na nama da to procenjujemo. Javno beležništvo se uvodi i radi rasterećenja sudova, ali i povećanja pravne sigurnosti. Primera radi, u Francuskoj je stopa sporova iz beležničkih akata svega 0,5 odsto. Ako imate u vidu da po tom pitanju situacija na tržištu nekretnina u Srbiji nije bila baš najbolja, uvođenje forme javnobeležničkog zapisa za ugovore o kupoprodaji nekretnina trebalo bi da doprinese boljoj zaštiti ugovornih strana. Naime, javni beležnik je dužan da proveri svu dokumentaciju, da se uveri da je sve u skladu sa zakonom, da pri sastavljanju ugovora bude nepristrasan, tako da budu zaštićeni interesi obe strane i da na kraju garantuje za zakonitost.

• Zbog čega je Javnobeležnička komora počela sa radom pre nego što je bio obezbeđen zakonski uslov kojim je propisano da komora mora da ima 100 članova? Da li to što je prekršen zakon predstavlja osnov da poslovi koje su radili notari budu proglašeni nevažećim?

– Po načinu na koji ste postavili pitanje rekao bih da ste prihvatili tumačenje zakona koje je iznela Advokatska komora Srbije kao konačnu sudsku presudu. Dozvolite da vas podsetim da tumačenja AKS nemaju pravnu snagu, a s obzirom da su podneli tužbu po tom pitanju, sada su samo jedna od strana u sporu. Kao pravnik, smatram da pravni sporovi treba da se rešavaju u za to nadležnim institucijama, a ne u medijima.

• Kako komentarišete optužbe da su kriterijumi za odabir javnih beležnika znatno sniženi kako bi bili primljeni politički podobni kadrovi?

– Opet je reč o tvrdnjama koje nisu potkrepljene konkretnim argumentima. S druge strane, podsetiću vas na činjenicu da je svaki kandidat za javnog beležnika morao da ima završen Pravni fakultet, položen pravosudni ispit i posle toga najmanje pet godina iskustva u struci. Dakle, obrazovanje koje imaju i advokati, plus jedan ispit više – javnobeležnički. Takođe, više od polovine javnih beležnika su bili advokati, sudije, tužioci sa dugogodišnjim iskustvom. Mislim da su to činjenice koje dovoljno govore o stručnosti izabranih javnih beležnika i o kriterijumima za njihov izbor.

Zarada

* Zbog čega javnosti nisu dostupni podaci o visini zarade javnih beležnika?

– Podaci o visini zarade javnih beležnika dostupni su državnim institucijama koje su nadležne da to znaju, pre svega, Poreskoj upravi. S obzirom na činjenicu da poslujemo transparentno, da imamo jasno utvrđene tarife oko kojih nema pogađanja, da na svaki ugovor stavljamo pečat da se zna ko ga je radio, da za svaku uslugu izdajemo fiskalni račun, da uredno plaćamo PDV i sve poreze i doprinose za naše zaposlene, nadležnim državnim organima nije teško da precizno utvrde koliki su nam prihodi, koliko poreza treba da platimo i da li smo to učinili. Voleo bih kad bi i neke druge profesije, koje se ističu u postavljanju pitanja o zaradama javnih beležnika, radile na isti način kao i mi.

JKS trenutno prikuplja podatke o tome koliko su javni beležnici do sada uplatili u državni budžet na ime PDV-a i drugih poreza i dažbina i uskoro ćemo s tim podacima izaći u javnost i time dati primer.