Izazovi borbe protiv kriminala

U suzbijanju organizovanih kriminalnih grupa od ključne je važnosti sprečavanje curenja informacija iz policijskih istraga. Potrebno je i unaprediti rad kriminalističke policije, pre svega u domenu složenih finansijskih istraga i visokotehnološkog kriminala. Neophodno je transparentnije upravljanje kadrovima, barem objavljivati interne i javne konkurse za slobodna mesta, kao i precizne kriterijume za izbor na funkcije. Nova vlada mora da obezbedi nezavisnost unutrašnje kontrole policije kako bi se smanjili rizici od korupcije u policiji i povećala spremnost za borbu protiv kriminala. Međutim, čak i reformisana policija neće imati uspeha u borbi protiv organizovanog kriminala ako ne postoji efikasno pravosuđe i neprekidna saradnja između policije, tužilaštva i sudova.

Pravosuđe je najslabija karika u borbi protiv organizovanog kriminala. Treba unaprediti tehničke uslove za rad sudova. Sudije moraju da budu van uticaja izvršne vlasti i zaštićene od medijskih pritisaka. To direktno utiče na brzinu sudskih postupaka, a neretko čak i na ishode procesa. Zato često postoji nesaglasnost odluka sudova različitog stepena, što rezultira nepoverenjem građana u celo pravosuđe. Nova vlada treba i da ojača kapacitete tužilaštva kako bi ono moglo da iznese promene koje su nastale uvođenjem tužilačke istrage. Predlog da se Uprava kriminalističke policije iz MUP-a preseli u Ministarstvo pravde može biti dobar potez, ali on takođe šalje zabrinjavajuću poruku da je jedini način da se institucije reformišu njihovo izmeštanje iz „blata“ u kom sad funkcionišu u neki novi okvir, kao što je već učinjeno sa Specijalnim sudom.

Uspeh borbe protiv organizovanog kriminala zavisi i od onih koji kontrolišu rad izvršne vlasti i organa zaduženih za rešavanje krivičnih dela. Na primer, Narodna skupština ima moć da pozove na odgovornost Ministarstvo unutrašnjih poslova, službe bezbednosti i tužilaštvo kada se u javnosti pojave priče o umešanosti visokih državnih zvaničnika u organizovani kriminal. Agenciji za borbu protiv korupcije, povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i zaštitniku građana treba pružiti veću podršku u radu, jer imaju veliki uticaj na obezbeđivanje transparentnosti i integriteta institucija koje su zadužene za borbu protiv organizovanog kriminala.

Dobar put za sprovođenje ovih reformi je i prilagođavanje sistema pravnim tekovinama EU kroz proces pregovora, konkretno poglavljima 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava, slobodu, bezbednost i pravdu. Unapređivanje međunarodne i regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala takođe treba da bude među prioritetima nove vlade. Jačanje poverenja i unapređenje koordinacije policije, tužilaštva i sudija u regionu neophodno je za smanjenje posledica tri zajedničke bezbednosne pretnje za Balkan: iregularnih migracija, trgovine ljudima i ilegalne trgovine narkoticima.