Da bi se razrešio kolaps pravnog i pravosudnog sistema u Srbiji, koji je izazvalo uvođenje notara kao profesije i obustava rada advokata, smatram da je neophodno organizovati veliku diskusiju u kojoj bi učestvovali predstavnici Vlade Srbije, advokata i notara, kao i profesori prava. Diskusija bi morala da počne od kraja, odnosno od toga kako će izgledati pravni sistem kada Srbija postane članica Evropske unije.
Crvena nit u tom pravnom preobražaju morala bi biti evropska direktiva „Bolkeštajn“ (2006), koja predviđa liberalizaciju pružanja svih usluga, pa i pravnih, kaže Branislava Isailović, advokatica iz Pariza, koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Ona navodi iskustvo Francuske koje se, inače, u Srbiji ovih dana ističe kao „poželjan primer“. Notari i advokati u toj zemlji, kao dve različite pravne profesije, već su jako dugo „u suživotu“. Notari su od francuske države još pre nekoliko vekova dobili određene prerogative, a pre svega monopol na solemnizaciju pravnih akata, koja, prema shvatanju Evropskog suda pravde u Luksemburgu, predstavlja davanje jače dokazne snage volji građana izraženoj u aktu koji se solemnizuje. Ipak, francuski notari u poslednje vreme nisu zadovoljni. Razlog je upravo implementacija direktive o pružanju usluga „bolkeštajn“, kojom je, u cilju liberalizacije usluga i podsticanja konkurencije, smanjen domen isključivih nadležnosti notara.
– Presudom Evropskog suda pravde u Luksemburgu (2011) utvrđeno je da solemnizacija pravnih akata i prerogative koje imaju od notara ne čine nosioce javnih ovlašćenja, koji su po evropskim pravilima izuzeti od konkurencije. U skladu sa direktivom „Bolkeštajn“ i takvim stavom, mi, advokati u Francuskoj, odnedavno smo dobili mogućnost da solemnizujemo određene ugovore. Notari su, pak, zadržali isključivu nadležnost u oblasti prometa nepokretnosti. Takvo rešenje izazvalo je njihovo masovno negodovanje. U želji da zadrže monopol u solemnizaciji svih pravnih akata, isticali su da su advokati „nepouzdani“ za te prerogative, da „nisu u stanju da brinu o interesima države“ i tome slično – objašnjava ova advokatica.
Isailovićeva kaže da je direktiva „Bolkeštajn“ veoma važna i za Srbiju, koja će na putu integracije u EU morati da uskladi svoje zakonodavstvo sa ciljevima direktive. Na osnovu direktive, Srbija će morati da ima više zakonom regulisanih pravnih profesija koje će pružati građanima različite usluge. U obavljanju tih profesija moraće da postoji lojalna konkurencija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta i snižavanja cena usluga, i na dobrobit njihovih korisnika. U korpus tih pravnih profesija moraće da uđu i budu prihvaćeni i profesionalci koji su državljani drugih članica EU.
– Notarski sistem koji je sada na snazi u Srbiji u dubokom je neskladu sa svim zahtevima te direktive, ali i sa osnovnim načelima pravne države. Zaista je paradoks da država Srbija, upravo u vreme kada želi da se uskladi sa pravom EU, daje monopol jednoj pravnoj profesiji, nauštrb druge pravne profesije, znajući pri tome da je bilo kakav monopol za evropske institucije potpuno neprihvatljiv – kaže Isailovićeva.
Ona dodaje da su građani Srbije nedavno od ministra pravde Nikole Selakovića mogli da čuju netačne informacije da notari u Francuskoj, recimo, rade razvode, vode matične knjige ili razrezuju porez. Istina je da se procedura razvoda obavlja pred sudovima, uz obavezno prisustvo advokata, a da su matične službe u državnom okrilju i da besplatno izdaju sve izvode iz matičnih knjiga. Što se tiče poreza, notari su samo sakupljači poreza na dodatu vrednost, ali i nekih drugih poreza, koje odmah predaju u državnu kasu, pod pretnjom krivične i profesionalne odgovornosti.
– Ipak, najskandaloznije u vezi sa uvođenjem notara u pravni sistem Srbije je to što je vlast zloupotrebila stvaranje jedne nove pravne profesije da bi se nezakonito odrekla svojih prihoda i stavila ih u džep privatnicima. I to sve na štetu građana Srbije, a u uslovima kada je budžet prazan i država izbegava na sve moguće načine da izvrši svoje obaveze prema građanima koji su njeni poverioci po raznim osnovama – kaže Isailovićeva, podsećajući da notari u Srbiji u budžet uplaćuju samo 30 odsto svojih naknada, a da je prethodno bilo ideja da ne uplaćuju ništa.
Naša sagovornica kaže da je „francuski primer“ bitno drugačiji. Recimo, prilikom prodaje nepokretnosti, koja je u isključivoj nadležnosti notara, jedina obaveza stranaka je da pred njim zaključe predugovor i ugovor, a notar će „brinuti o svemu“- pribavljanju dokumentacije iz urbanizma, zemljišnih knjiga, katastra ili od geometara, pravu preče kupovine, izmirenju poreskih obaveza u vezi sa nekretninom… Kupac će mu na kraju isplatiti naknadu od oko deset odsto od prodajne cene nekretnine.
– Ali daleko od toga da će notar taj novac zadržati za sebe, kao što je to objašnjavano srpskom građaninu sa raznih strana. Od tog iznosa čak 80 odsto ide državi, deset odsto notaru za refundiranje troškova pribavljanja celokupne dokumentacije, a samo deset odsto za njegov honorar, na koji će on svake godine plaćati porez na zaradu – zaključuje Isailovićeva.
Selektivna solidarnost
– Prijatno sam iznenađena jedinstvom i solidarnošću advokata u Srbiji tokom ovog štrajka. Potpuno je drugačija situacija bila tokom reforme pravosuđa, kada sam pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu zastupala neke od sudija koji nisu reizabrani. Advokati su tada pokazali priličnu nesolidarnost prema neizabranim sudijama i praktično jedina njihova reakcija bila je podizanje upisnina, jer su anticipirali da će naše kolege, neizabrane sudije, da bi preživele, potražiti pribežište u advokatskim redovima. Nažalost, često mislimo da se problemi dešavaju nekom drugom, a onda dođe trenutak da vidimo da se nešto slično može dogoditi i nama – kaže Branislava Isailović, koja inače pred različitim međunarodnim sudovima zastupa i građane Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
