Sloboda govora naravno da ima granice. Granice se menjaju, ali uvek i svagde su primenjive reči sudije američkog Vrhovnog suda Olivera Vendela Holmsa da sloboda govora ne podrazumeva slobodu da u prepunom bioskopu lažno uzvikneš „Vatra!”. I Evropska konvencija o ljudskim pravima, i Ustav Srbije, kao i američki Ustav, ustanovljavaju neke granice slobode govora, kaže Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije i glavna urednica lista Politika, u okviru Danasove serije razgovora na temu „Gde su granice slobode govora“.
Komentarišući situaciju u Srbiji, predsednica UNS-a kaže da mi nemamo tradiciju slobode govora, da se kod nas smatra normalnim da štampa laže i to da svesno laže u korist svojih gazda, jer je tako uvek bilo.
Kada je reč o satiri, Smajlovićeva ističe da je to nešto drugo, kao što je i umetnost nešto drugo.
– Uvek je bitan kontekst: da li se rugate radi ruganja, ili da biste nešto pomerili nabolje. Tanka je linija koja razdvaja umetnost od pornografije i satiru od namerne uvrede, ocenjuje naša sagovornica.
Na pitanje da li Srpska pravoslavna crkva treba da se meša u uređivačku politiku medija i poziva da se ne objavljuju blasfemične karikature, ona navodi da nije samo SPC pozvala medije da ne objavljuju svetogrdne karikature, već da je isto učinio i rimski papa. Međutim, ona dodaje da nije primetila da je papu neko na Zapadu ukorio što se usudio da kaže šta misli, kao što su ovde NUNS i NDNV hteli da ućutkaju pravoslavnog vladiku, odnosno da ga poduče da ne sme da se izjašnjava o objavljivanju karikatura.
– Papa je kritikovan što nije dovoljno liberalan, ali ne i što ima i iznosi mišljenje. U Politici sam odlučila da objavim Šarlijeve karikature, dakle da ne poslušam ni papu, ni vladiku, ni islamske velikodostojnike. Ali to ne znači da smatram da nemaju pravo da kažu šta misle o karikaturama ili šta misle o mojim uređivačkim odlukama. Imaju svako pravo da se izjasne, imaju pravo da kritikuju, ali i mi novinari imamo pravo da postupimo onako kako mislimo da je najbolje u interesu građana i javnosti. Svi mi učestvujemo u jednom velikom nacionalnom razgovoru, i u interesu je novinara da se javnost što bolje upozna sa rezonima naše profesije, naglašava Smajlovićeva.
Prema njenim rečima, bitno je da niko ne sme da donosi odluke umesto nas, „jer smo za te odluke sami odgovorni“.
– To je u prirodi našeg zanata, to se podrazumeva pod uređivačkom nezavisnošću i slobodom štampe. No sloboda štampe ne podrazumeva da ućutkujemo druge u javnom prostoru koji zajednički delimo, objašnjava Smajlovićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
