Za održavanje Parade ponosa je 29 odsto LGBT osoba, 38 odsto načelno podržava njeno održavanje, ali ne u obliku kakva je danas, 26 odsto su protiv, a sedam odsto ispitanika je neodlučno, pokazali su rezultati istraživanja „Parada ponosa i LGBT populacija“ Centra za kvir studije, koji su juče predstavljeni u beogradskom Medija centru.
Istraživanje je rađeno od januara do aprila ove godine, a na upitnik je odgovorilo 400 LGBT osoba. „Održavanje Parade ponosa se pojavljuje kao pitanje koje izaziva kontroverze kod LGBT osoba, jer postoji mnogo nedoumica i podeljenih mišljenja“, piše u istraživanju.
Na pitanje da obrazlože svoj stav prema održavanju Parade ponosa bez unapred ponuđenih odgovora, ispitanici su dali širok raspon odgovora od kojih nijedan ne prelazi 10 odsto. Odgovori koji se pojavljuju u jednakom procentu su da Parada ponosa povećava vidljivost LGBT osoba (10 odsto) i da je to način da se ostvare LGBT prava (10 odsto). U istim procentima se pojavljuju odgovori da „treba raditi nešto preko cele godine“, da Prajd „povećava netrpeljivost prema LGBT osobama“, ali i u nešto manjem procentu da „nije zagarantovana bezbednost“ (šest odsto).
Kao najvažniji zahtev na Paradi ponosa, ispitanici su izdvojili zaštitu LGBT osoba od svih oblika nasilja (26 odsto), jednaka prava sa heteroseksualnim osobama (24 odsto) i zaštitu od svih oblika diskriminacije (16 odsto). Interesantno je, pokazalo je istraživanje, da su zaštitu od nasilja kao najvažniji zahtev izdvojili svi, bez obzira na svoj odnos prema održavanju Prajda. To je navelo 30 odsto onih koji su za Paradu ponosa, 29 odsto onih koji za drugačiji oblik održavanja, 13 odsto onih koji se protive Prajdu i 28 odsto onih koji ne mogu da formiraju stav o tome. Čak 55 odsto njih bi otišlo na Prajd kada bi znali da će biti bezbedni.
Kada su u pitanju organizacije i neformalne grupe, 88 odsto ispitanih smatra da bi u organizovanju Parade trebalo da učestvuju ne samo LGBT organizacije i grupe već i druge koje podržavaju unapređenje položaja i prava homoseksualaca u Srbiji. Njih četiri odsto misli da bi trebalo da budu samo LGBT organizacije i grupe, a osam odsto se opredelilo za odgovor „ne znam“.
Država najodgovornija
Na pitanje ko je odgovoran što se Parada ponosa u poslednjih nekoliko godina nije održala, ispitanici su odgovorili da je to država (83 odsto), huligani i navijačke grupe (48 odsto), organizatori Prajda (37 odsto), policija (37 odsto), nesloga LGBT organizacija (37 odsto), LGBT organizacije (25 odsto), LGBT osobe (13 odsto), mediji jedan odsto. Zanimljivo je da je na pitanje ko je najodgovorniji, čak 61 odsto ispitanika je reklo da je to država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
