Pritisak javnosti poslednja nada za poštovanje zakona

Sagovornici Danasa saglasni su da vlast ne poštuje odluke kontrolnih tela, proizvoljno tumači zakone, ali u isto vreme, smatraju da javnost u Srbiji ima sve veći uticaj i da može da „natera“ nadležne da pokažu da živimo u demokratskoj državi, a ne njenom prividu.

Poslednji slučaj „Janković protiv Gašića“, kako je predstavljen u javnosti, pokazao je da je uprkos orkestriranim napadima na zaštitnika građana, javnost stala na njegovu stranu, čak najavljujući proteste u znak podrške ombudsmanu.

– S obzirom da VBA i Ministarstvo odbrane ne poštuju zakon, ne dostavljaju tražena dokumenta i onemogućavaju mi da radim svoj posao, zatražio sam i dobio podršku javnosti, što verujem da će biti dovoljno da ovaj nezavisni državni kontrolni organ ponovo bude u situaciji da radi svoj posao kako je to propisano Ustavom i zakonom, rekao je Saša Janković.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže za Danas da je napad na zaštitnika građana „presedan koji nigde nije viđen u svetu“.

– Uspostavljanje i razvoj nezavisnih kontrolnih institucija, kao što pokazuje iskustvo svih tranzicionih zemlja, nije nimalo lak ni jednostavan posao. To je proces u kome su nesporazumi pa čak i sukobi nezavisnih organa sa predstavnicima vlasti praktično neizbežni. I kod nas ih je bilo i pre aktuelne vlasti. A i danas su prisutni. Ali ne treba generalizovati. Imate funkcionere i organe vlasti čiji odnos prema nezavisnim organima je dobar i konstantno se razvija. A imate nažalost i sasvim drugačije primere. Ono što zaista jeste bez presedana, to su optužbe ili insinuacije da nezavisni organi rade protiv interesa države, istakao je Šabić. On je dodao da su takve optužbe na račun ombudsmana „nešto za šta je nemoguće pronaći presedan bilo gde u svetu“.

Predrag Savić iz „Kuće pravde Strazbur“ kaže za Danas da ono što vidimo na javnoj sceni u odnosu država – nezavisna kontrolna tela jesu „porođajne muke mlade demokratije“.

– Nažalost, nezavisna regulatorna tela moraju da se izbore za to da njihove odluke poštuju državni organi. I da dokažu da rade odgovorno i savesno svoj posao. Ona to pokazuju, a javnost uviđa. Ne treba potcenjivati ulogu kako stručne javnosti tako i javnog mnjenja. Oni mogu da izvrše pritisak na državu da ispunjava svoje obaveze, smatra Savić. On dodaje da će se ovakav način komunikacije ukinuti razvojem demokratije i jačanjem institucija.

– U ovom trenutku potreba je jača civilna kontrola službi bezbednosti. Vlasti to moraju da shvate. Ministar mora da bude čovek od autoriteta i znanja. Takođe, Krivični zakonik treba izmeniti i ublažiti odredbe koje se odnose na dostupnost određenih podataka javnosti, ukazuje Savić.

Ministarstvo odbrane nije jedino koje je odbilo saradnju sa nezavisnim regulatornim telima. Naime, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje predvodi Kori Udovički, nije pokrenulo nijedan prekršajni postupak protiv ovlašćenih lica u državnim organima koja nisu dostavljala informacije od javnog značaja koje su tražili građani, mediji ili druge organizacije. Od početka mandata aktuelne vlade, ovo ministarstvo je pokrenulo svega tri prekršajna postupka zbog nepoštovanja Zakona o slobodnom pristupu informacijama, od kojih su svi zbog neispunjavanja obaveze o izradi informatora o radu organa, iako je bilo 240 slučajeva u kojima je trebalo reagovati.

Prelazno rešenje

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) kaže za Danas da u odsustvu odgovora zvaničnih državnih organa, pritisak javnosti jedini može da promeni neke stvari. „U slučaju zaštitnika građana pokazalo se da javnost i te kako može da utiče na postupke. Mislim da će ono što je ombudsman započeo dobiti svoj epilog, upravo zahvaljujući podršci i pritisku javnosti – ističe Antonijević. On podseća da je bilo pritisaka i na Agenciju za borbu protiv korupcije, koja ne bi započela određene predmete da nije imala širu podršku. „Međutim, ako javnost bude jedini ventil i način da se stvari postave na svoje mesto, a nadležni nateraju da postupaju po zakonu, onda to nije dobro. To bi trebalo da bude samo prelazno rešenje, dok državne institucije ne ojačaju“.