Kako je tek u petak noću na stadionu „Euganeo“ u Padovi, pred 30 hiljada egzaltiranih fanova, besmisleno delovala još uvek aktuelna srpska dilema: Da li je koncert Depeche Mode na BG Ušću bio dovoljno dobar ili podnošljivo loš? Mislim da sam sposoban da napravim tu vrstu nasilne komparacije, pa da tvrdim da je ovaj koncert Brusa Springstina i njegovog E Street Banda (u Padovi ih je bilo 16! na bini) bio bolji 60 odsto. A ja spadam u one koji smatraju da je Delta Machine u BG bila dovoljno dobra. U tih 60 odsto boljitka spada i atmosfera, odnosno dva tipa publike. Pretpostavljate da u Padovi nije bilo isfoliranih depresivnih zakerala.
Ovo je jedan od „kraćih“ Springstinovih koncerata, a trajao je 2 sata i 54 minuta. Boss je u 15 do 21. izašao sam sa akustičnom gitarom i usnom harmonikom i mimo svih mojih očekivanja otvorio koncert sa petominutnom i mračnom Ghost of Tom Joad. Onda je krenulo „van, tu, fri…“, da bi E Street Band odmah pokazao punu snagu sa epskom i žestokom Long Walk Home. Buldožerski se prešlo u My Love Will Never Let You Down i Two Hearts…
Izgleda da posle Niksona još samo Springstin može u Kinu sa takvom ekskluzivnoću. Dominirao je fan pitom transparent u simbolici kineske zastave na kome je pisalo: „Brus, dođi u Kinu“. Ispred stadiona grafit je jasan: Bruce rules the world! Mada, kad smo bolje pogledali, imali smo šta videti. Ubedljivo najveći transparent u publici bio je: „Bruce, Fans From Croatia Waiting on a Sunny Day“. Hrvata je zaista bilo mnogo na stadionu, čak su i neke cure koje su prodavale pivo bile Hrvatice na privremenom radu u Italiji. I onda, Boss nije ostao dužan: „Za prijatelje iz Hrvatske“, rekao je i naravno – Waiting for a Sunny Day. Ako je to datum ulaska u EU, dočekaše ga.
Tokom aktuelne Wrecking Ball turneje toliko je bilo hrvatskih zastava da su se Springstinu te crvene kockice sigurno ulepile u mozak. Eh, davnih dana je ITD imao pesmu „Rođen u Zagrebu“ (album „Plavi vojnik“), kao bukvalnu obradu Born in the USA.
Nezavisno od Hrvata, Springstin na koncertima ispunjava muzičke želje fanova, i kako dvogodišnja Wrecking Ball epopeja odmiče (Padova je 111. koncert), muzičke želje se maltene izjednačavaju sa onim stvarima koje je Springstin repertoarski predvideo, tako da su set-liste pravi karamboli.
Ali, u Padovi se desilo nešto što niko nije očekivao kad je počeo mitski Thunder Road: Boss i njegov bend su izveli ceo kultni album Born to Run iz 1975. I to svih osam pesama. Metallica je poslednju turneju svirala otpozadi ceo Black Album (i u Beogradu). I to ste očekivali. Sasvim je drugačije iskustvo i osećaj kad tokom koncerta saznajete da će tako nešto da se desi.
Iskren da budem, teško je naći reči da se opiše Jungleland uživo. Uz Tenth Avenue Freeze Out, odata je pošta preminulim E Street članovima- Klarensu Klemonsu i Deniju Federičiju. Pa onda Night, Backstreets, a uz Born To Run hrvatski fanovi dobili su još jedna pozdrav. Tu su i She’s the One i Meeting Across the River. Kakav je samo to bio album. Born to Run je žestok i u ekstravaganciji, na primer kad ga obrade Frankie Goes to Hollywood.
I to nije kraj iznenađenjima, jer neko je na kartonu napisao Boom Boom, i taj Li Hukerov standard dobio je nitroglicerinsku obradu. Mada, svirao je Boss ranije i Bo Didlija, Dilana… Uostalom, pre koncerta sa razglasa nas je „zabavljao“ Džoni Keš.
Wrecking Ball sugurno nije među najboljim Springstinovim albumima, ali ga je monumentalna turneja učinila velikim. We Take Care of our Own je kad se sve sabere i oduzme najjači koncertni adut ovog, uslovno rečeno „protesnog“ albuma (lihvari i kopilad koji su doneli smrt u tvoj grad), što se dokazalo i u Padovi.
Razrađena Spirit in the Night je evidentno centralna pesma na koncertima ove turneje. I fascinantno je kako Springstin pravi te kontraste: Od teških i introspektivnih epizoda sa soul aplikacijama do opšteg kalambura. Na primer u Pay Me My Money Down kad se sve pretvorilo u špageti vestern, kako je na licu mesta primetio Nebojša Petrović, urednik i novinar muzičkog sajta RockSvirke.com, dok su hrvatske kolege to ocenile kao „starinsku new orleans /tex-mex feštu“. Kolega Petrović je pogodio da će Boss početi koncert sa Ghost of Tom Joad. Što je kladioničarski uspeh. Ja sam opet tipovao na Human Touch i peti put izgubio.
U Pay Me My Money Down prateći vokali (posebno jedna zgodna crnkinja) nosile su šarene kišobrane od perja, Springstin je na binu izveo jednog buckastog i starijeg Italijana koji je imao neku kecelju od lima na stomaku, pa je udarajući kašikama u nju ispratio celu Pay Me My Money Down. Sada već uobičajeno na turneji, Waiting on a Sunny Day su pevala deca na bini (dva dečaka).
Iz fan pita Gazdi se nudila i pljoska, a tek je kontrasta bilo u publici. Dok je tresla Badlands, na atletskoj stazi gde se dalo proći među redovima na tri metra razdaljine dešavala se ovakva scena: Majka maše ritmično rukama, pored nje kolica prekrivena najlonom za kišu (padala sredinom koncerta), a unutra beba, dok pored na travi leži tip odvaljen od alkohola ne ispuštajući čašu s pivom iz ruke. Nad tipom se nadnela cura koja ga hladi mahanjem hrvatske zastave u facu. A inače, ovaj obeznanjeni, čisto da se zna, nije bio Hrvat, već Austrijanac.
Nakon – ispade nezaobilazne – Dancing in the Street na bis su stigle kombinovane verzije Twist and Shout i La Bamba. Ma opšti urnebes.
Dok smo čekali ispred WC-a, uspeo sam da prozborim koju sa Hrvatima koji su bili ponosni na pozdrave koje im je Boss uputio. Ali, sam ih matirao kad sam im pokazao na mobilnom sliku gde sam zagrljen sa Springstinovim basistom Talentom.
Posle, kad smo se rastajali oni mi rekoše da su bili u pet po podne na tonskoj probi i čuli akustične verzije Promised Land i Growin’ Up. Kao poklon. Rispekt.
Stadion „Euganeo“ je nekako nezgodno od centra Padove – preko auto-puta. Do njega su nas usmerili policajac i policajka – koji komotno po seksepilu, sa uniformama i cvokama mogu na modnu reviju. Probao sam da ih zamislim na Ibarskoj magistrali negde kod Ljiga, kao što sam ove sa Ibarske probao da zamislim u Padovi, i nikako nije išlo.
Ujutro sam dugo gledao patke. I sa kolegom Petrovićem dugo dumao: Da li je bolje biti patka u Padovi ili čovek u Srbiji?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
