Činovnički zaborav kao u Miloševićevo vreme

U vreme prvog i jedinog predsednika državne zajednice SCG Svetozara Marovića, po uzoru na Belu kuću u Vašingtonu napravljena je ovalna pločica na kojoj je zgrada SIV u zlatnoj boji s teget pozadinom. Deo za poklone vođen je u budžetu u okviru reprezentacije. Poklanjane su knjige, kao što je Njegoševa Luča Mikrokozma na četiri jezika, ali i monografija Srbija Dragoljuba Zamurovića i Crna Gora Branislava Strugara. Papi Jovanu Pavlu Drugom svojevremeno je predsednik Marović odneo na poklon fototipsko izdanje Svetog pisma. Za uzvrat, od njega je dobio medaljon povodom dvadeset petogodišnjice od papinog ustoličenja. Marović je čak otišao i korak dalje pa je staklenu kutiju od kristala, koju je dobio prilikom susreta s Romanom Prodijem u Briselu, koristio za vizit karte, ali i kožnu fasciklu i nož za sečenje hartije od srebra i ćilibara, poklon poljskog predsednika Borisa Kvašnjevskog, pisali su svojevremeno mediji.

Tadić i Koštunica

Predsednik Srbije Boris Tadić primio je 2006. godine 46 poklona, dok je premijer Vojislav Koštunica tokom svog mandata od marta 2004. do danas primio 201 poklon. Obojica su se unapred odrekla svih poklona u korist države, pa njihova vrednost upravo zbog toga neće biti utvrđivana.

Predsedniku Srbije prošle godine poklanjane su plakete, značke, knjige, ikone, slike, oficirska sablja, topovska čaura, delovi vojne uniforme i sportske medalje.

Interesantno je da je Koštunica samo 49 poklona dobio od domaćih pravnih i fizičkih lica, dok je ostale poklone dobio od predstavnika stranih država i kompanija. Uglavnom je reč o umetničkim predmetima, slikama i skuplturicama, plaketama i značkama, knjigama, dresovima i uzorcima novih novčanica.

Ono što je bilo problematično u raspadu bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore krajem maja 2006. bilo je preuzimanje administracije, imovine, ali i poklona. Pošto je Srbija ostala jedina pravna naslednica SCG dugo se čekalo da republička vlada donese uredbu o preuzimanju poklona. Uprava zajedničkih poslova Srbije i Crne Gore napravila je popis opreme i imovine SCG, ali i poklona koje je prvi i jedini predsednik državne zajednice Svetozar Marović dobio za tri godine mandata od raznih svetskih političara i državnih delegacija. Ono što nisu znali jeste šta je sadržao popis, da li je bilo nekakvih nepravilnosti prilikom utvrđivanja i da li popis odgovara zatečenom stanju u depou gde se drže dragocenosti. Nažalost, odgovori na ta pitanja i danas su, kao i pre devet meseci, pod velom tajne.

Tito, Sadat i suve šljive

Verovatno najčudniji poklon Josip Broz Tito dao je svom prijatelju predsedniku Egipta Anvaru el Sadatu. Osim garniture lovačkog oružja sa srebrnim aplikacijama i zlatnim faksimilom i srebrne stone kutije za cigare, Tito je Sadatu u periodu od 1971. do 1974. poklonio i 150 kilograma jabuka sorte „zlatni delišes“, 50 kilograma suvih šljiva, 48 litara soka od borovnice i isto toliko soka od ribizle. Sadat je Brozu poklonio statuu boga Ozirisa iz VI veka pre nove ere od pozlaćene bronze.

Jedan bivši visoki funkcioner nekadašnje državne zajednice kaže za Danas da je služba Protokola redovno popisivala poklone dobijene od stranih političara, delegacija, privrednika. Kako ističe, pokloni su beleženi praktično istovremeno kada bi bili dobijani.
Pošto državne zajednice SCG više nema, Vlada Srbije je prošle godine uredbom regulisala da deo poklona iz Kabineta predsednika SCG preuzme Kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića, kao i arhivu predsednika SCG.
Interesantno je da pod republički Zakon o sprečavanju sukoba interesa ne potpadaju pokloni koje domaći funkcioner primi od inostranog političara ili delegacije. To znači da sve poklone koje političari dobiju od stranaca mogu da nose kući.
Zakonom je propisano da funkcioner ne sme primiti poklon u vezi s vršenjem javne funkcije, izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona čija vrednost ne prelazi polovinu iznosa prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, ali ni tada ako je u novcu ili u hartijama od vrednosti. U ovom momentu, reč je o iznosu nešto višem od 150 evra.
Ipak, praksa da se dobijeni pokloni nose kući imala je svoje „blistave trenutke“ u vreme Slobodana Miloševića i postojanja SR Jugoslavije. Izvesni ministri iz tadašnjeg JUL i SPS smatrali su da je sasvim prirodno da dobijene poklone posle uručivanja odnesu kući, a ministru se ništa ne odbija. Većina tih poklona, uglavnom umetničkih slika, nikada nije vraćena državi, već i danas krasi zidove ministarskih stanova i kuća, podsećajući ih na vreme vlasti. Od 2000. i pada Miloševića nijedan krivični ili prekršajni postupak nije pokrenut protiv bivših funkcionera zbog ovoga, delom i zbog nedostatka političke volje, mada to ne bi trebalo da bude politička stvar jer je reč o samovolji, a delom i zbog toga što nikada nije urađeno upoređivanje spiska poklona sa stanjem zatečenim u depou. Danas je takva praksa uglavnom prošla. Ipak,
Interesantno je da se, iako danas imamo demokratsku vladu, praksa neprijavljivanja poklona nastavlja. Nijedan srpski ministar do danas nije dostavio izveštaj o dobijenim poklonima Odboru za rešavanje sukoba interesa.
Predsednik Odbora za rešavanje sukoba interesa Milovan Dedijer kaže za Danas da zakonom nije regulisano primanje poklona od inostranih političara i delegacija.
– Pokloni se registruju samo ako su primljeni od domaćih fizičkih i pravnih lica. Poklone primljene od međunarodnih organizacija ili državnika naš zakon ne reguliše – rekao je Dedijer.
On ističe da su predsednik Srbije, predsednik Vlade ili ministri dužni da prijave poklone dobijene prilikom vršenja javne funkcije od domaćih pravnih i fizičkih lica i dodaje da do danas nije bilo prijava Odboru protiv funkcionera zbog neprijavljivanja poklona.
– Obaveza funkcionera da prijavljuju poklone u protekle dve godine nije poštovana, ako se izuzmu predsednik Srbije, premijer i predsednik Skupštine Srbije. Nijedan ministar nije dostavio izveštaj, niti smo imali prijavu da je neko primio poklon kao državni službenik – kaže Dedijer. On objašnjava da je propisano da se Odboru podnosi izveštaj o primljenim poklonima na tri meseca.