Evropska unija je daleko najveći donator u Srbiji. Obezbedila je bespovratna sredstva u visini od više od 2,6 milijarde evra (do januara 2014) u proteklih 13 godina u svim oblastima – od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. U okviru tih 2,6 milijardi evra na lokalni i regionalni nivo u Srbiji „otišlo“ je 330 miliona evra. Ovu sumu Srbija je dobila bez članstva u EU. A šta bi dobila ulaskom u Uniju?
Predsednik opštine Paraćin Saša Paunovića kaže za Danas da bi u tom slučaju našoj zemlji bili dostupni ogromni fondovi EU, koji bi doprineli rešavanju krupnih problema na lokalnom nivou.
– Na iskustvu opština u drugim zemljama koje su već pristupile EU mogli smo videti da su te lokalne zajednice probleme koje smo mi rešavali decenijama bile u stanju da reše za desetostruko manje vremena. Međutim, dug je put pred nama, navodi Paunović. Da je naš sagovornik u pravu, govori i činjenica da Srbija tek treba da uskladi svoje propise sa propisima EU. A nikako ne treba zaboraviti to da se više od 70 odsto zakonodavstva sprovodi na lokalnom nivou. Gledajući unapred, Srbija bi trebalo da udvostruči napore kako bi propise uskladila sa pravnim tekovinama Unije, i to sa posebnim osvrtom na efikasnu implementaciju, kažu za Danas u Delegaciji EU u Srbiji. Konkretno, srpske vlasti će morati da pojačaju napore u usklađivanju propisa u oblasti voda, upravljanja otpadom, kvalitetom vazduha i zaštiti životne sredine, otvaranju tržišta… Treba da budu ojačani i sistemi socijalne zaštite, radnih odnosa i socijalnog dijaloga.
PODRŠKA LOKALU
EU svoju podršku lokalnim samoupravama obezbeđuje i kroz programe za nerazvijene regione, poput EU Progresa, ili kroz MISP – Program podrške razvoju infrastrukture lokalne samouprave – izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Vrbasu, Šapcu, Leskovcu, sistema vodosnabdevanja u Kruševcu, Inđiji, Valjevu, izdržljivih deponija u Užicu, Pirotu, Sremskoj Mitrovici… EU projekti, takođe, podržavaju politiku regionalnog razvoja kroz izradu Nacionalnog plana za regionalni razvoj i četiri regionalne razvojne strategije.
– Postoji očigledna potreba za uspostavljanjem boljeg međuinstitucionalnog okvira i efikasnijeg mehanizma pratnerstva između centralnih i lokalnih nivoa politike. Pravilan okvir za indentifikovanje uloga, menadžerskih odgovornosti i obaveza centralnih i lokalnih institucija, treba da obezbedi odabir prioritetnih projekata, njihovu pripremu i buduće održivo funkcionisanje. Uloga i kapacitet administracija lokalnih samouprava je važan faktor u ovom procesu reformi. S tim u vezi, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) sa svojom mrežom za zastupanje i uključivanje svih lokalnih samouprava i svojom stručnošću može se posmatrati kao vredan partner Vladi Srbije u olakšavanju tog procesa, kažu u Delegaciji EU u Srbiji.
JAČANJE KAPACITETA
Jedan od EU programa, EXCHANGE, koji se sprovodi sa SKGO-om, nalazi se u četvrtoj fazi i trajaće do marta 2015. Cilj ovog programa, još od 2004, kada je počeo, jeste da „ojača“ lokalne samouprave u primeni EU standarda i da ih u što većoj meri pripremi za zahteve koje evropske integracije stavljaju pred lokal. „Kroz program EXCHANGE želimo da podstaknemo inovativnost i unapredimo kapacitete gradova i opština u Srbiji, kako bismo usvojili najbolje prakse i standarde koje primenjuju naše kolege u Evropskoj uniji“, navode za Danas iz SKGO-a.
U okviru četiri faze ovog programa, ukupna vrednost donacije EU gradovima i opštinama u Srbiji iznosi 28,6 miliona evra, a realizovano je 148 opštinskih projekata u okviru kojih su otvoreni uslužni centri za građane i kancelarije za GIS, promovisani turistički potencijali, pružene bolje komunalne usluge, a kapaciteti lokalnih samouprava su dodatno ojačani kroz obuke za zaposlene i pripremu strategija razvoja gradova i opština bez kojih je nezamisliva saradnja sa kolegama u EU. Lokalnim samoupravama je u okviru ovog programa kroz SLAP informacioni sistem ponuđena i mogućnost provere kvaliteta infrastrukturnih projekata, tako da nakon te provere mogu biti sigurni da su njihovi projekti spremni za buduće donatore. Inače, SKGO već duži niz godina uspešno sprovodi projekte koji za temu imaju unapređenje rada lokalne samouprave. Osim sa EU, SKGO sarađuje i sa vladama Švedske, Norveške, Švajcarske, Nemačke, sa UNDP, USAID, OEBS…
– Realizacijom projekata gradovi i opštine u Srbiji omogućile su pružanje kvalitetnijih usluga građanima i potencijalnim investitorima u oblastima socijalne zaštite, lokalnog ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Sprovedeni projekti su izuzetno značajni za opštine u Srbiji, njihov značaj prevazilazi novčanu vrednost, jer iskustvo preneto iz Evropske unije i uvođenje novih standarda u poslovanju predstavlja temelj za uspešan razvoj gradova i opština, izjavio je Đorđe Staničić, generalni sekretar SKGO i dodao da sve opštine u realizaciji projekata imaju stručnu podršku SKGO, što je od naročitog značaja za manje i nerazvijene opštine, koje pored za njih značajnih finansijskih sredstava, dobijaju pomoć i smernice za dalji rad.
PRAVA KORIST
Saša Paunović kaže da je program EXCHANGE verovatno najviše bio od koristi lokalnim samoupravama, ali da je bilo i drugih sredstava, „posebno u oblasti socijalne politike i ekonomskog razvoja“.
– Međutim, u proseku je opština srednje veličine sa budžetom od desetak miliona evra bila u prilici da koristi jednom u godinu ili dve sredstva u iznosu od nekoliko stotina hiljada evra. Na ovaj način nije bilo moguće rešiti velike probleme u lokalnim zajednicama, ali jeste bilo moguće rešiti neke od njih, ističe Paunović.
Kako dodaje, kroz sprovođenje EU projekata lokalne samouprave su i „učile“ proceduru korišćenja evropskih fondova, a prava korist trebalo bi da dođe onda kada Srbija postane članica EU. Naš sagovornik objašnjava da su sredstva dostupna jedinicama lokalne samouprave u EU desetinama puta veća od onih koja su dostupna zemlji kao što je Srbija.
Opština Paraćin je koristila više programa EU, najviše za unapređenje kapaciteta lokalne samouprave, kao što je unapređenje baza podataka i sistema naplate poreza na imovinu, uvođenje GIS-a opet zbog bolje naplate javnih prihoda, ali i sredstva namenjena ekonomskom razvoju – podsticanje saradnje preduzetnika i lokalne samouprave na zajedničkom rešavanju problema zajednice – kao i sredstva namenjena za različite programe u oblasti socijalne politike. Radi se o više stotina hiljada evra u ukupnom iznosu. Godišnji budžet opštine je veći od deset miliona evra, tako da ova sredstva jesu dobrodošla, ali se njima ne mogu rešiti glavni problemi, ističe Paunović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
