Kad se srpska zastava vijorila na Beloj kući

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Osim što je spojila izdavače, Maja Herman Sekulić se pobrinula i da se junaci ovih njenih knjiga – najpoznatiji srpski naučnik, koji je karijeru planetarnog značaja napravio u SAD i Amerikanka aristokratskog porekla, srpska snaja i dobrotvor Mejbl Grujić, udata za sina Jevrema Grujića – Slavka Grujića, fiktivno sretnu u romanu „Ma Belle“.

Iako je po formi i konceptu „Who was Nikola Tesla“ neka vrsta „vodiča“ za Teslu, direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojčić na promociji je, uz odobravanje autora, utvrdio da je zapravo reč o „ljubavnom romanu – našoj nepodeljenoj ljubavi“ prema čuvenom naučniku o kome Maja Herman Sekulić piše za čitaoce, čija je stajna tačka „ugao Sedme avenije i 33. ulice u NJujorku“.

– Ja ni u najcrnjim snovima nisam sanjala da ću jednog dana da napišem biografiju jednog naučnika. Pre dve-tri godine, od kad je počela konferencija o Tesli u NJujorku, dobijala sam pozive da dam neki prilog. Razmišljala sam da li bi to mogla da bude pesma, esej i došla do zaključka da toga ima dosta. Treće godine, kad su rekli da će da uvedu Teslinu biografiju u srednje škole, pomislila sam da bih ja to mogla da dobro uradim kao pisac i pesnik. U stvari ima vrlo malo dobrih pisaca koji su pisali o Tesli. Ako su pisali, onda je to bio čist fikšn. Zgrožena sam raznoraznim pseudonaučnim tezama o Tesli, koje su sve prisutnije, pogotovo kod nas i u Rusiji… Odlučila sam da napravim nešto što može da za čitaoca bude zanimljivo, poučno i bez ikakvih pseudonaučnih izvora – objašnjava za Danas Maja Herman Sekulić.

Pre Zavoda za udžbenike, u čijem se izdanju pojavila na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, knjigu je u SAD u nešto drugačijem obliku objavio Amazon kao elektronsko izdanje pod naslovom „Tesla for beginners“ („Tesla za početnike“).

– Ja sam čak htela da se zove „Tesla for idiots“ – Tesla za idiote, ali to je zaštićeno ime. Međutim knjiga to uopšte nije, mislim da je Dragoljub Kojčić apsolutno pogodio da je ovo ljubavni roman. To je Tesla za ljude koji žele da imaju pouzdano znanje o njemu, da ga osete kao čoveka, za stručnjake i elektroinženjere koji ne žele da se opterećuju raznim tezama. Pre svega želela sam da napravim knjigu za 21. vek, jer Tesla na neki način pripada ovom veku. To je moje duboko mišljenje. On je jedini naučnik u tri veka prisutan – najviše pronalazaka otkrio je krajem 19. veka, promenio je 20. vek, a totalno je otac 21. veka – svih naših bežičnih komunikacija, interneta i ostalog. Intuicija mi kaže da je ovo neki njegov momenat – kaže sagovornica Danasa.

NJen roman „Ma Belle“ o životu Mejbl Danlop Gordon Grujić, jedne od najvećih srpskih dobrotvorki, prvo beogradsko predstavljanje zapravo je imao u Domu Jevrema Grujića. Maja Herman Sekulić kaže da je „veliki prijatelj porodice Grujić, koja joj je dala porodične fotografije objavljene u knjizi“.

– Ja sam roman „Ma Belle“ namerno završila sa 1922. godinom i pozitivnom notom sa punom apoteozom srpskog naroda. Mislim da smo poslednjih dvadesetak godina bili toliko tucani u glavu, ako tako mogu da kažem, i da je toliko izvitoperena predstava o nama, da sam htela malo da svima podignem ego i podsetim na vreme kada se srpska zastava vijorila na Beloj kući, mada sam isto tako htela da prikažem jednu plemenitu ženu, kakvih je dosta bilo u to vreme kod nas. Vreme je da se i o njima kaže nešto nekim jezikom 21. veka, koji je pristupačan i privlači pažnju – naglašava Maja Herman Sekulić.

Na pitanje postoje li i danas u SAD primeri poput Mejbl Grujić i da li je za takvo interesovanje presudna lična i porodična veza sa Srbijom, Maja Herman Sekulić odgovora da „trenutno nismo u ratu, pa nisu potrebne humanitarne organizacije, ali da ima ljudi koji su veliki prijatelji naše zemlje“.

– To nije na nekom širokom planu, jer za to nema ni potrebe. A i politika je dugo bila takva kakva je bila, dok je kod nas bio neki antiamerički sentiment sa razlogom ili bez razloga. Dosta smo sami krivi. Zato ja i želim da ovo budu novi mostovi, koji se zasnivaju na tradiciji, koja je duga i duboka. Ja već neko vreme živim između Beograda i NJujorka i uvek sam se trudila da izgradim most između te dve kulture i svojim prevodima – naglašava Maja Herman Sekulić.

Poeta, pisac, predavač

Maja Herman Sekulić je u rodnom Beogradu završila Opštu književnost na Filološkom fakultetu BU, gde je i magistrirala. Doktorirala je na Univerzitetu Prinston (SAD), na kom je potom bila i predavač, kao i na univerzitetima Ratgers, Harvard, Kolumbija, Ajova. Član je Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, srpskog i američkog PEN, Pesničkog društva Amerike. Objavila je zbirke pesama, romane, kritike, eseje, prikaze, predgovore, kapitalne prevode i kritička izdanja knjiga svetskih pisaca, velikih teoretičara, nobelovaca, kao i mlađih autora. NJena dela su prevođena na više svetskih jezika.