Nismo ni „žuti“, ni CIA

Svaki put kada se to dogodi, mi izvučemo sporne tekstove iz keša (cache-a) i objavimo ponovo. Jednom na internetu, uvek na internetu. Svi sajtovi mogu da se obore. Napravio ih je čovek, a uvek postoji neko pametniji koji može da pronađe propust – priča nam jedan od administratora i članova grupe Anonimus Srbija. Nadimak mu je Her Click. Naglašava da se Anonimusi bore za prava svih manjina, jer smatraju da su ljudi jednaki bez obzira na razlike, kao što su nacionalna, rasna, verska, seksualna, klasna… „Jedinu razliku koju pravimo je da li su ljudi ili njihova negacija, tj. neljudi“, naglašava.

– Planove za budućnost još uvek ne bismo iznosili u javnost. Bar ne u detalje. Sledeći korak bi bio prelivanje naših aktivnosti sa interneta u realni život. Imamo jasan plan kako to i da ostvarimo. Uskoro će građani Srbije imati priliku da saznaju više o tome… – kaže Her Click.

Anonimusi Srbije postoje od jeseni 2011, iako je zvanična stranica nastala početkom 2012. godine. Deo su globalnog Anonimus kolektiva i imaju intenzivnu saradnju. Ona se uglavnom ogleda u razmeni informacija, znanja i međusobnoj promociji.

– Naš cilj je promena sistema. Postojeći sistem koji se naziva „parlamentarna demokratija“ je samo privid prave demokratije. Više je robovlasničko društvo. Mi se zalažemo za jedno pravednije društvo u kojem bi vlada bila sačinjena od ljudi koji su stručnjaci iz raznih oblasti, nisu nikada pripadali nijednoj stranci, imaju čisto poreklo svoje imovine i imaju volju i želju da unaprede živote stanovnika Srbije, a ne da ih kontinuirano pljačkaju kao što to rade političari u svim vladama u proteklih 20 i više godina. Pre svega toga, borimo se da razotkrijemo kriminal i malverzacije postojeće vladajuće „elite“ – naglašava Her Click.

Anonimusi su u poslednje vreme usredsređeni na rad vlade Aleksandra Vučića i zbog toga su, kažu, zadobili simpatije njegovih političkih protivnika. „Nazivaju nas i žutima, ali zaboravljaju da smo na isti način postupali i prema prethodnoj vladi. Jednostavno, smatramo da smo mi sa jedne strane, a političari sa druge, jer je svima jasno da oni ne gledaju interese naroda, već isključivo sopstvene“.

Svi se sećamo lažne vesti, koji su mnogi mediji u Srbiji preneli, da je Dobrica Ćosić dobitnik Nobelove nagrade. To je prva zapaženija „akcija“ domaćih Anonimusa, kojom su skrenuli pažnju na sebe. Koristili su imejl server Srpske akademije nauka i umetnosti i preko sajta SANU plasirali vest. U decembru 2011, hakovali su sajtove SNS, SPS, DS i LSV, ostavivši poruku da ne žele da se bore protiv sistema, već da skrenu pažnju na nezadovoljstvo građana političko-ekonomskim prilikama u zemlji. Zatim obaraju sajt SOKOJ-a, opravdavši akciju netransparentnim poslovanjem organizacije, kao i ekstremno visokim taksama. U februaru 2012. obaraju sajtove produkcijskih kuća Grand i Siti rekords uz poruku – „Počelo je – Anonymous Srbija“. Sledi hakovanje sajtova UN, Ministarstva pravde…

– Sada se više bavimo informativnim radom nego hakovanjem. Brzo smo stekli veliku medijsku popularnost, zadobili simpatije mnogih, ali su neki naši pripadnici uhapšeni. Sada nam takva vrsta popularnosti nije potrebna. Imamo preko 100.000 poštovalaca. Informativnim radom ostvarujemo mnogo značajnije ciljeve. Razotkrivamo kriminal i korupciju na najvišem nivou. Stekli smo saradnike/insajdere iz raznih struktura. Delujemo kao nezavisni medij jer nas niko ne finansira. Zastupamo isključivo interese običnih ljudi.

Često ih pitaju zašto nose maske. Postoje dva razloga sakrivanja identiteta – bave se opasnim stvarima i zameraju mnogima. Ipak, lična bezbednost je, kažu, samo sekundarni razlog. Ne žele da kao pojedinci budu veličani.

– Da imamo neke političke ambicije i da skupljamo političke poene, sigurno bi nam bilo važno da nas uoče i prepoznaju. Mi smo obični ljudi koji imaju obične živote i želimo da sačuvamo privatnost. Samo, ne možemo da ćutimo i gledamo nepravdu. Na prvom mestu kao građani Srbije, a zatim i građani planete. Ceo svet ide u jednom jako lošem smeru. Mali broj bogatih se sve više bogati, a siromašni postaju sve siromašniji. Srednja klasa se gubi i to na globalnom nivou. Mi delujemo lokalno, jer je takvo delovanje najefikasnije, ali u isto vreme delujemo globalno – ukazuje.

Iako mnogi misle da su Anonimusi uglavnom „klinci“ koji su savladali hakerske sposobnosti, realnost je drugačija. Ima ih različitih uzrasta, obrazovanja, interesovanja – tu su i umetnici, sportisti, doktori, porodični ljudi…

– Drago nam je što nas vide kao klince. Često se i osećamo kao deca. Volimo da se zezamo. Ponekad neke stvari radimo čisto zezancije radi. To nam daje snagu i volju da guramo dalje. Ljudi ne znaju ko smo mi. Ne znaju naše identitete. S jedne strane, ta mistika ih privlači i dobijamo puno pristalica, a s druge strane, stvara prostor za razvijanje raznih „teorija zavere“. Nemamo omiljene partije ili političare. Smatramo da su svi isti. Političari su s jedne, a narod s druge strane, a mi smo na strani naroda. Optužuju nas da smo strani plaćenici, da nas je formirala CIA i slično… Na takve optužbe se ne osvrćemo mnogo – naglašava. Dodaje da im za rad nije potreban novac.

– Sve što je potrebno jednom anonimusu je najobičniji računar, internet konekcija i malo zdravog razuma. Do sada smo primili samo jednu donaciju u iznosu od 50 evra od osobe koja, naravno, želi da ostane anonimna. Taj novac je iskorišćen isključivo za kupovinu Vendeta maski koje smo delili na nedavnom Maršu milion maski u Beogradu – kaže Her Click.

Nemaju vođu, hijerarhiju, a na pitanje gde se okupljaju, šaljivo odgovara.

– Svako ima neki svoj prostor, pa i anonimusi iz Srbije. To su, svakako, predivna mesta za blejanje u najmračnijim zabitima cyber prostora. Šalu na stranu, niko od nas se nije poznavao pre ove priče u realnom životu. Internet je mesto koje prirodno i spontano povezuje ljude sličnih interesovanja i ideja i formira grupacije. Ista priča je i sa nama. Povezala nas je borba za jedno bolje društvo, jedan bolji svet. Upoznali smo se na raznim forumima, socijalnim mrežama i odlučili da i Srbija i njeni građani zaslužuju svoju „ćeliju“ anonimus kolektiva. Živimo u različitim gradovima i nemamo mogućnost da se fizički sastajemo. Postali smo jako dobri i bliski prijatelji iako se većina od nas nikada nije srela u realnom životu.

Većina tehnika hakovanja dostupna je na internetu. Međuti, Anonimusi su na malo „višem“ nivou, pa bi mnogi želeli da pristupe ovoj organizaciji kako bi unapredili svoje veštine. Ali, ne postaje se Anonimus tako lako. Iako ne postoje „članske karte“, svaki potencijalni član prolazi kroz detaljnu proveru. Čita se sve što je ikada napisao na internetu (i ono što je izbrisano, može se pronaći na sajber prostoru), proveravaju se svi sajtovi koje je ikad posetio. Tako je jedan osvedočeni pedofil pokušao da se infiltrira u njihove redove, ali je brzo razotkriven. „Pronašli smo sve lične podatke te osobe i ustanovili da se radi o pedofilu koji se predstavlja kao tinejdžer, radi u jednoj osnovnoj školi u blizini Beograda. Otkrili smo sve njegove lažne identitete i na kraju ga nazvali na mobilni telefon. Više nam ne predstavlja pretnju, a policija je upoznata sa njegovim slučajem“. Jedna od poslednjih akcija Anonimusa je obaranje separatističke FB stranice „Armija Republike Sandžak“. Tom prilikom su pomogli Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal da dođe do identiteta osoba koje su stajale iza te stranice.

Bilo je i pokušaja da se u redove „anonimnih“ ubace „krtice“ iz državnih institucija, ali im nije pošlo za rukom. Anonimusi su ekološki osvešćeni, vole živtinje a bave se i humanitarnim radom. Najponosniji su na svoje aktivnosti tokom majskih poplava, kada su nadležne obaveštavali gde je pomoć najpotrebnija. „Ne smemo biti apatični. Svaki pojedinac može da doprinese boljitku naroda“, poručuje Her Click.

Pretio sin jednog od poslanika

O saradnji sa inostranim ograncima Anonimusa, ali i opasnostima koje nose njihove aktivnosti, najbolje ilustruje sledeći primer.

– Pre godinu dana, jednom našem administratoru su danima pretili smrću u komentarima naših postova, kao i postova nekih drugih stranica za koje su sumnjali da ih naš administrator vodi. Tada su nam norveški hakeri poslali detaljne informacije o osobama koje stoje iza tih pretnji. Dobili smo njihova prava imena, adrese, brojeve telefona, pa čak i informaciju da je otac jednog od njih – poslanik u Skupštini Srbije.