Noćno debatovanje, nemoćna opozicija i poslanici ćutolozi

Pamtiće se po noćnom debatovanju, objedinjavanju rasprave nesrodnih zakona, zasedanjima vikendom, izbegavanjem poslednjeg četvrtka u mesecu, hitnim postupcima, beskrajnim pričama o mržnji, nemoćnoj opoziciji i poslanicima ćutolozima. Prvi put u ovom sazivu parlamenta dogodilo se i da je predsednik skupštine napustio sednicu, nezadovoljan ponašanjem opozicije, ali i da je kompletna vladajuća većina zbog uvrede poslanika DS Dragana Šutanovca upućene predsednici parlamenta Maji Gojković na društvenoj mreži Tviter izašla iz skupštinske sale.

Odbijanje predsednika Srbije Tomislava Nikolića da potpiše ukaz o proglašenju Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti takođe će obeležiti relativno kratak dvogodišnji rad aktuelnog saziva parlamenta. Taj zakon je vraćen poslanicima na ponovno odlučivanje, nakon čega je glatko odbijen, bez rasprave. Doduše, poslanici opozicije su još tokom rasprave tvrdili da se prodajom nepokretnosti u državnom vlasništvu prodaje „porodično blago“ kako bi se zadovoljili partijski interesi pred izbore i kako bi te nekretnine mogli da kupe privilegovani građani koji su ih inače zakupili, ali vlast na to nije reagovala sve do odluke predsednika države. Opozicija je tada tražila ostavku ministra finansija Dušana Vujovića, što on nije učinio, ali je zanimljivo da je u ovom sazivu ipak smenjen jedan ministar – Bratislav Gašić, ministar odbrane, zbog uvrede upućene novinarki B92, ali ne i zbog pada helikoptera, na čemu je opozicija insistirala poslednjih godinu dana.

Zanimljivo je i da je poslednjih meseci opozicija, umesto predstavnicima Vlade Srbije, poslednjeg četvrtka u mesecu, poslanička pitanja postavljala maketi Vlade Srbije, ili fotografiji na kojoj su članovi vlade. Kada je pre nekoliko dana zakazana sednica za 19 sati, što se nikada ranije nije dogodilo, Marko Đurišić, šef poslaničkog kluba SDS, to je objasnio „kukavičkim strahom vlasti da se slučajno ne uđe u poslednji četvrtak u mesecu, kada bi vlada, zajedno sa premijerom, trebalo da dođe i da odgovara na pitanja poslanika“.

„U dve godine ovog mandata to se desilo tri puta i svaki put ste izbegavali, ali nikada niste na ovako brutalan način pokušavali da to izbegnete. Taj strah je veliki, jer ste nam jednom ovde rekli – što ne produžimo rad sredom do pomoći, jer bi ušli u četvrtak. Kritikovali ste nas što nismo dovoljno uporni da sedimo ovde do posle ponoći u sredu. Sad ste se uplašili tog scenarija i zakazali sednicu za ovo vreme“, naveo je Đurišić.

Na Đurišićevo tumačenje razloga za zakazivanje sednice u nedoba naprednjaci nisu reagovali. Oni su dan pre toga objašnjavali da parlament ima još mnogo posla i da se žuri kako bi se sve završilo, jer za desetak dana ovaj skupštinski saziv mora da bude raspušten da bi bili raspisani izbori. I to je, naravno, tačno. Ali razlog za sumnjičavost prema ovoj slučajnosti dala je sama vlast, jer se prečesto događalo da se sednica završi u sredu, a da se nova zakaže za petak, ili da se obavi načelna rasprava baš u sredu, kako bi četvrtak bio dan za obaveznu pauzu između načelne i rasprave o amandmanima. Međutim, Đurišićeva priča o strahu premijera Aleksandra Vučića i članova vlade da dođu pred poslanike je smešna. Kad god je Vučić dolazio u parlament, opozicionari su se loše proveli. On je u duelima s njima izlazio kao pobednik, svaki put poručujući „da će doći kad god ga pozovu“, „pa da ih pobedi“. Stoga je Aleksandar Martinović, zamenik šefa poslaničke grupe naprednjaka, donekle u pravu kada tvrdi da je premijer „šampion u političkim duelima u skupštini i da se sigurno ne plaši ovakve opozicije“.

Možda se Vučić i ne plaši opozicije, ali je zasigurno da se o njegovim emocijama mnogo debatovalo u parlamentu u protekle dve godine.

„Emocije u politički život uneo je Aleksandar Vučić time što želi da ga svi vole, a to je ambicija koja nije prikladna jednom premijeru i mi ne razumemo zbog čega na taj način treba o politici da razgovaramo“, ocenila je nedavno Nataša Vučković, šefica poslaničkog kluba DS, na šta je Zoran Babić, šef skupštinskih naprednjaka, priznao da je SNS uneo emocije u politiku.

„Ta emocija nas odvaja od bivšeg režima, ta emocija je – volimo svoju državu. Tu emociju niko nema pravo da nam oduzme“, pojasnio je Babić.

Osim o emocijama premijera, tokom protekle dve godine mnogo se govorilo i o psihičkom i zdravstvenom stanju poslanika, uz gotovo nadmetanje vlasti i opozicije ko će izneti veće uvrede. Vlast je pozivala opoziciju da se leči, da ide na terapiju i proveru alko-testa, ali ni opozicija nije ostajala dužna vređajući vlast najpogrdnijim imenima, direktno ili putem društvenih mreža, kao što su „ti si budala ili skot“. Bilo je tu i beskrajnih prozivki vlasti i opozicije ko je kriv za sadašnje stanje u zemlji, ko je „više krao“ i čija odgovornost je najveća.

„Rad ovog saziva parlamenta je pravi izlog vlasti. Sve ono što se dešavalo u parlamentu jeste suština, način razmišljanja i vrednosni stav aktuelne vlasti. To znači da je parlament kao institucija poslužio kao otirač za noge i pomoćno sredstvo vladi, umesto da bude centar političkog odlučivanja. Poslanici vlasti poslužili su samo kao prateći vokali i statisti koji rade šta im kaže reditelj, bez obzira da li je to potrebno ili nije ili da li ima veze sa proklamovanim i moralnim ciljevima, ili sa bilo čim“, kaže za Danas Zoran Živković, lider i poslanik Nove stranke, napominjući da uprkos tome što je usvojen veliki broj zakona slobodno može da se kaže da su vladajući poslanici glasali „na dugme i impuls“.

On primećuje i da je u parlamentu i među poslanicima vlasti bila uočljiva atmosfera borbe između „Vučića devedesetih i Vučića danas i da se svuda primećivalo“. Napominje „da svako može da izađe iz radikala, ali da radikal stalno ostaje u vama“. Živković priznaje da je i sam upotrebljavao preteške reči, ali da je „parlament u poslednje vreme zaista ličio na kafansku krčmu u kojoj se krši Ustav, poslovnik ili bilo koja etička norma koja postoji“.

Aleksandar Martinović, zamenik predsednika skupštinskih naprednjaka, ne slaže se da je parlament kršio Ustav i poslovnik, već napominje da je osobenost ovog saziva bila u donošenju velikog broja zakona koji su doprineli stabilnim javnim finansijama i stabilnosti same države.

„Jedan od tih zakona koje smo doneli svakako je i Zakon o planiranju i izgradnji koji je omogućio po prvi put da se građevinska dozvola može dobiti za 28 dana, a ona se donedavno čekala i po pet godina. Tačno je da smo donosili i zakone koji nisu uvek popularni jer podrazumevaju određene bolne rezove, ali je dobro da su građani prepoznali da su te teške mere bile neophodne i da bi bez njih država došla u bezizlaznu situaciju. Uspeli smo državu da spasimo od bankrota i nismo imali nijedan rebalans budžeta, što se u Srbiji odavno nije desilo“, kaže Martinović.

On odbacuje optužbe opozicije da je vladajuća većina radila na daljinsko upravljanje i uzvraća da je „opozicija bila vođena mržnjom“.

„Cilj im je u toku protekle dve godine bio da pošto-poto oblate Aleksandra Vučića i da mu nanesu što jači lični udarac. Tu se nisu birala sredstva. Nije bilo situacija u ranijim sazivima da se predsedavajući naziva bitangom i ološem. Ali i pored svega, opozicija je bila jalova ne nudeći nijedno rešenje za problem koji su sami napravili nerealnim povećanjem penzija i plata dok su bili na vlasti“, objašnjava Martinović i dodaje da je stoga nerealno da na sledećim izborima Pajtić, Tadić i Živković mogu da sruše Aleksandra Vučića i naprednjake. „Ako to misle, znači da ne poznaju političku scenu Srbije“, zaključuje Martinović. Da li je Martinović u pravu znaće se za dva meseca, nakon parlamentarnih izbora.

Ovaj saziv pamtiće i umetnici i foto-reporteri

Umetnici i foto-reporteri pamtiće ovaj saziv parlamenta zbog pokušaja umanjenja njihovih prava. Prvi zato što je vladajuća većina najpre podržala vladin predlog o ukidanju nacionalnih penzija, a potom suočena sa negodovanjem javnosti prihvatila naknadnu inicijativu premijera da se te penzije ne ukidaju. Ovi drugi bili su suočeni sa mogućnošću gubljenja dostojanstva sopstvene profesije i uvođenju termina po kome se rutinska fotografija ne može smatrati autorskim delom. I ovoga puta pod pritiskom javnosti i profesije poslanici vlasti u poslednjem trenutku promenili su mišljenje.