Nužne promene zakona o nacionalnim savetima

Odluka da se sprovođenje i organizacija izbora prepuste Republičkoj izbornoj komisiji bila je veoma značajna jer je ovaj organ poveren posao obavio bez većih grešaka i time doprineo ne samo tehničkoj realizaciji izbora već i uverenju da je vladavina prava moguća i dostižna i u društvu slabe demokratije kakvo je naše. Naravno, doprinos ovom procesu dalo je i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pred kojim su novi izazovi. Naime, prema rečima zvaničnika ovog ministarstva, po konstituisanju nacionalnih saveta sledi još jedan postupak izmene Zakona o nacionalnim sevetima. Na to obavezuje i odluka Ustavnog suda koja je početkom ove godine ukazala na niz slabosti Zakona uglavnom u vezi sa nadležnostima nacionalnih saveta. Međutim, izmene ovog zakona bi trebalo da doprinesu i dubljim promenama u vezi sa punom integracijom manjina i promenom multikulturalne politike u zemlji.

Na to ukazuje inicijativa grupe nevladinih organizacija koje udružene u Mrežu za interkulturalnost ukazuju da izmenama Zakona mora da prethodi rasprava o promenama koje su potrebne da bi se unapredio položaj građana pripadnika nacionalnih manjina ali i međuetnički odnosi i niz drugih pitanja od značaja za funkcionisanje stabilnog društva. Čini se da to i jeste put, razgovor svih aktera o stanju politike multikulturalnosti u Srbiji i nalaženje rešenja koje bitno unapređuje sadašnje stanje.

Pri tome na umu treba imati to da sadašnji Zakon umnogome zavisi od Ustava, a u procesu evropskih integracija nužne su promene i ustavnog sistema Srbije. Zakonom treba omogućiti i to da se napokon urede prava pripadnika nacionalnih manjina, a potom i pun karakter manjinske samouprave. Najzad, pitanje depolitizacije nacionalnih saveta je nužno, a čini se da ga je teško ostvariti. Rešavanje ovih pitanja podrazumeva analizu načinjenih grešaka i rešavanje pitanja koja su od značaja za građane. Uključivanje organizacija civilnog društva i stručnjaka u razgovor o promenama Zakona o nacionalnim savetima je zato nužno, a otvoren razgovor i sučeljavanje mišljenja samo može da doprinese boljim rešenjima.

Konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog vijeća je upravo to pokazalo. Uključivanje civilnog društva u proces izbora bošnjačke manjinske samouprave donelo je nov kvalitet jer su kroz razgovore prevaziđeni neki od problema koji su duže od decenije onemogućavali izbor legitimnog nacionalnog saveta. Uprkos sumnjama i problemima koji i dalje postoje napredak je postignut, a kultura dijaloga bitno unapređena.

Vremena za izmene Zakona ima, sigurno je da bi efekat eventualne štete nastale kao posledica njegove ishitrene i nepotpune izmene bile veće od efekata koji bi se time postigli. Trebalo bi imati na umu da bi pred poslanicima koji budu odlučivali o izmenama Zakona o nacionalnim savetima trebalo da se nađe predlog koji ni kod jednog od njih, a najmanje kod onih koji pripadaju nekoj od manjinskih zajednica, izaziva sumnju i nedoumice.

Zbog toga se predlog nevladinih organizacija čini smislenim – izmenama Zakona treba da prethodi analiza problema koji onemogućavaju punu kulturnu autonomiju, ne doprinose unapređenju međuetničkih odnosa u zemlji. Još smisleniji je predlog da se do celovitih promena dođe kroz razgovor uprave, nacionalnih saveta, organizacija civilnog društva, stručnjaka i da se shvati da ovaj proces treba da dovede do opšteg dobra.

Autorka je narodna poslanica