Promena Ustava – finale reformi političkog sistema

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Stav stranaka je i da bi finale reforme političkog sistema trebalo da podrazumeva i promenu Ustava. Nema, međutim, saglasnosti među strankama na koji način treba menjati taj najviši politički i pravni akt , jer jedne smatraju da treba doneti potpuno novi Ustav, dok je stav drugih da aktuelni samo treba poboljšati.

Sve parlamentarne stranke, osim Srpske napredne stranke, iznele su svoje predloge šta sve treba menjati u političkom sistemu Srbije. Naprednjaci bi svoje predloge, kako za Danas tvrdi Zoran Babić, šef Akcionog tima i šef poslaničke grupe SNS, trebalo da iznesu najkasnije početkom septembra. Šta će biti predlozi SNS za sada nije poznato, osim što se i u ovoj stranci zalažu za smanjenje broja poslanika i što smatraju da će finale reforme političkog sistema rezultirati promenom Ustava Srbije. U ovoj stranci ne žele, međutim, da prejudiciraju kada će doći do pomene Ustava, jer je reč, kažu, o velikom i odgovornom poslu.

I Demokratska stranka predlaže izmenu Ustava Srbije koja bi između ostalog predvidela uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema, što je predlog i Socijalističke partije Srbije. Poslanica DS Aleksandra Jerkov smatra da bez promene Ustava ne može biti ozbiljnih promena političkog sistema koji treba da ima dva glavna cilja – uspostavljanje kontrole vlasti i uključivanje građana u političke procese. Ona smatra da je sadašnji Ustav bio plod kompromisa uz ultimativne pritiske najveće opozicione stranke 2006. godine kada je Ustav donet, i dodala da niko nije bio zadovoljan time i da se ubrzo pokazalo da ne zadovoljava potrebe društva u Srbiji.

„Uvođenjem personalizovanog proporcionalnog izbornog sistema na svim nivoima, birači bi tačno znali za koga su glasali, čime bi se i pojačala veza između onih koji biraju i izabranih“, napominje Jerkov i dodaje da je DS za to da u Skupštini bude od 180 do 200 poslanika, ali da smanjenje broja poslanika neće promeniti ništa u radu parlamenta i neće doprineti velikim uštedama.

Šefica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Dijana Vukomanović, međutim, smatra da će racionalizacija broja poslanika podići stepen konkurencije za svako poslaničko mesto. Predlog SPS-a je da izbornih jedinica bude onoliko koliko i poslanika u parlamentu, odnosno 193 i da građani zaokružuju ime i prezime kandidata, čime bi se, kako ocenjuje Vukomanovićeva, pospešio rad stranaka i motivisalo članstvo na lokalnom nivou da istakne jake kandidate.

SPS se zalaže i za takozvane „ženske kvote“, odnosno princip kandidovanja manje zastupljenog pola na izbornim listama, a njihov predlog je i ukidanje blanko ostavki i depersonalizovanje političkog sistema, jer se u Srbiji moć koncentriše oko ličnosti, a ne oko institucije, što je ozbiljna prepreka nastojanjima da se konsoliduje demokratski politički sistem u zemlji.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra da novim ustavnim rešenjem treba da se popravi položaj najstarijih građana i da se postavi jasna odredba koja će obavezivati decu da se brinu o svojim starim roditeljima. Momo Čolaković, poslanik ove stranke napominje da je uređenje penzijskog sistema za PUPS od izuzetnog značaja i da se Ustavom mora na opširniji način urediti zaštita penzija kao pravo građana. „Penzije moraju da se priznaju kao ustavna stečena i neotuđiva kategorija, i te garancije mora dati država kroz Ustav“, smatra Čolaković, zalažući se i za besplatnu podelu udžbenika i besplatnu zdravstvenu zaštitu.

Stav Jedinstvene Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije i Socijaldemokratske stranke je da je promena Ustava neophodna, da je nužno smanjenje broja poslanika, kao i da je sadašnji status predsednika države neodrživ. Slažu se da treba menjati izborni sistem, ali nema saglasnosti oko tipa izbornog sistema, broja izbornih jedinica i cenzusa koji bi stranke trebalo da preskoče, kako bi ušle u parlament.

SDPS i SDS smatraju da Skupština Srbije treba da ima 150 poslanika, dok iz JS poručuju da broj poslanika treba smanjiti, ali bez konkretne brojke. SDS je protiv pisanja novog Ustava i smatra da je potrebno izmeniti sadašnji, za kojeg navode da nije dovoljno dobar i da je bio „plod kompromisa politike koja je Srbiju usmeravala ka EU, a koju je predstavljao Boris Tadić, i politike DSS i premijera Vojislava Koštunice koji je oštro bio protiv ulaska Srbije u EU“.

Šef poslanika SDPS Milorad Mijatović navodi da bi Skupština Srbije trebalo da ima 150 poslanika, vojvođanski parlament 80, lokalni parlamenti od 19 do 59 odbornika, a da bi u Srbiji trebalo da bude uveden personalizovani proporcionalni sistem – da se 70 odsto mandata raspoređuje na osnovu rezultata kandidata u njihovim sredinama, a 30 odsto na osnovu odluke podnosioca izborne liste. SDPS je za uvođenje stepenastog cenzusa, koji podrazumeva da izborni prag za partije koje samostalno nastupaju bude tri odsto, pet odsto za koaliciju dve partije, sedam odsto za koalicije koje čine tri partije I devet odsto za one koje čine četiri i više partija. Smatra i da Srbija treba da bude podeljena na 150 izbornih jedinica, a pokrajina i opštine imale bi onoliko izbornih jedinica koliko I broja poslanika, odnosno odbornika.

Stav SDPS je da predsednika države treba birati u Skupštini Srbije, što je, kako smatraju, najefikasniji model izvršne vlasti, dok bi Vladu činilo 18 članova, odnosno predsednik, dva potpredsednika i 15 ministara.

I Nenad Konstantinović iz SDS smatra da Srbija treba da bude podeljena u više izbornih jedinica, najmanje 15 ili do 30, kako bi sve opštine imale svoje predstavnike u parlamentu. Ova stranka jer za uvođenje personalizovanog proporcionalnog sistema, neposredan izbor gradonačelnika I predsednika opština, ali i za promenu Zakona o referendumu, kako bi se u političku praksu uvelo češće organizovanje referenduma na lokalnom, regionalnom i republičkom nivou.

„Ukoliko se Srbija opredeli za neposredan izbor predsednika države, trebalo bi povećati njegova ovlašćenja na uštrb vlade i premijera, ali ukoliko se bude birao u parlamentu dovoljno je da ima sadašnja ili nešto manja ovlašćenja“, napominje Konstantinović.

I Petar Petrović, zamenik šefa poslaničke grupe JS, smatra da predsednik Srbije, kao i gradonačelnici i predsednici opština, treba da se biraju po većinskom sistemu, dok bi poslanici bili birali po modifikovanom proporcionalnom sistemu uz poštovanje načela prirodnog cenzusa za nacionalne manjina. Vlasnici mandata ostaju stranke. JS se založila i da sudije i tužioce bira i razrešava Visoki savet sudstva, odnosno tužilaštva, ali i za jasno definisanje nadležnosti nezavisnih regulatornih tela u Ustavu.

Za Balinta Pastora, šefa poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, nemoguće je i neozbiljno menjati određene zakone, bez promene najvišeg političkog i pravnog akta. Prema njegovim rečima, irelevantno je da li će biti donet novi Ustav ili će se menjati važeći, jer je postojeći Ustav prepun grešaka, tehničkih i pravnih, kao i nepostojanih rešenja, kao što je opstanak blanko ostavki u Ustavu, iako su one zakonski ukinute još 2011. Za SVM ni većinski izborni sistem nije primenljiv, jer ne obezbeđuje reprezentativnost parlamenta, zbog čega treba zadržati neki od oblika proporcionalnog izbornog sistema, treba uvesti stepenasti cenzus za koalicije, a predsednika države treba da bira parlament.

SVM se, pored ostalog, zalaže za preciznije regulisanje položaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ali i za veće ustavom garantovane nadležnosti AP Vojvodine, za vraćanje zakonodavne nadležnosti toj pokrajini, i za precizno utvrđivanje izvora finansiranja Vojvodine putem definisanih izvora prihoda.

I na vrhu liste prioriteta LSV je stepen autonomije severne pokrajine. Ligaši žele zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast za Vojvodinu, kao i garantovane prihode i imovinu. Nadležnost Vojvodine je, kako kažu, neophodno definisati Ustavom.

LSV smatra da Srbija mora biti sekularna republika, kao regionalna i decentralizovana država svih građana i građanki. Smatraju i da je neophodno rešiti i pitanje izbornog sistema, a da Ustavom treba zabraniti prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima. LSV, kako kaže Bojan Kostreš, zamenik predsednika stranke nije apriori protiv smanjenja broja poslanika, ali da ako do toga dođe može doći do problema sa zastupljenošću nacionalnih manjina.

Za smanjenje broja poslanika u republičkom parlamentu je , međutim, Nova Srbija koja se zalaže i za većinski izborni sistem i smanjenje cenzusa. Nova stranka predlaže da u Skupštini Srbiji bude 150 poslanika i da se oni biraju po mešovitom sistemu, odnosno dve trećine poslanika po većinskom principu, a trećina po proporcionalnom sistemu. Ova stranka zalaže se za Ustavotvornu skupštinu, odnosno da poslanici koji budu izabrani u sledećem sazivu usvoje novi Ustav, a da onda nastave rad u tom sazivu. Predlog Nove stranke je i da Srbija ima kancelarsku vladu, što bi značilo da je premijer odgovoran za svoj rad, ali i rad ministara i da bi mogao da ih smeni bez da to evidentira skupština. Predlažu i da se predsednik bira posredno, jer sada postoji veliki nesklad između njegove nadležnosti koja je mala i značaja koji dobija izborom neposrednim putem.

Milan Petrić, poslanik Srpske narodne partije, međutim, smatra da ustavne promene nisu neophodne i da postojeći Ustav još nije dao svoj pun doprinos jer nedostaju prateći zakoni, kao i da je potrebno zalagati se za ekonomski prosperitet države.

Nezavisni poslanik i predsednik novoosnovanog „Pokreta za preokret“ Janko Veselinović smatra da bi parlament trebalo da ima između 150 i 170 poslanika, a da bi Srbija trebalo da bude podeljena na 10 do 15 izbornih jedinica. Ocenjuje da sadašnji Zakon o uređenju izbornog sistema ne funkcioniše i da treba uvesti proporcionalni sistem sa personalizovanim listama. Kada je reč o finansiranju političkih stranaka , Pokret za preokret se zalaže za jednakost pri korišćenju budžetskih sredstava za sve političke činioce.

Šaip Kamberi iz poslaničke grupe Stranka demokratske akcije Sandžak – Pokret za demokratske delovanje smatra da Ustavom treba da se precizno odrede ljudska i manjinska prava i njihova konkretna primena i da se formulacija prilagodi realnom stanju. Prema njegovim rečima potrebno je pristupiti suštinskoj decentralizaciji uz postojanje opštih principa međunarodnog prava i promovisanju upotrebe manjinskog jezika na teritoriji na kojoj određene manjine žive. Sulejman Ugljanin, šef poslaničke grupe manjina, smatra da hitno treba doneti novi krovni zakon o manjinama, koji jasno i konačno treba da definiše šta su manjine u Srbiji, a šta su nacionalni saveti koja su to njihova ovlašćenja.

Uskoro promena i Poslovnika

„Poslovnik o radu Skupštine Srbije, koji je u mnogim segmentima manjkav na šta smo ukazivali i onda kada smo bili opozicija i sada kao vlast, biće promenjen jako brzo i on će biti jedna od tema Akcione grupe za promenu političkog sistema. Jedna od promena Poslovnika koju ću predložiti je da se intenzivira kontrolna funkcija parlamenta i to kroz propitivanje vlade dva puta mesečno, s tim što bi poslanici u jednom navratu postavljali pitanja samo premijeru, a drugi put članovima vlade. Osim toga predložiću uvođenje radnog kvoruma, jer prazna skupštinska sala, naročito onaj deo gde sede poslanici bivšeg režima, je nešto što zaista para oči. Više su ministri i premijer Vučić prisutni u sali od opozicije“, kaže Zoran Babić, šef poslaničke grupe SNS .

SPO i LSV za lustraciju

Srpski pokret obnove predlaže usvajanje zakona kojim bi se otvorili tajni dosijei, koje je Srbija ispustila da uradi u tranziciji . Njihov stav je i da je potrebno da se predvidi spisak imena ljudi koji su naneli nesreću ljudima.

„Svi koji kažu da nema ničega u dosijeima ne govore istinu, tu su tragovi političkih ubistva, šverca cigareta i sve ono nasleđe koje je preneto u 21 vek“, ističe Aleksandar Jugović, šef poslanika SPO u parlamentu.

I Liga socijaldemokrata Vojvodine smatra da deo promene političkog sistema svakako mora biti donošenje Zakona o lustraciji, jer, kako kažu, Srbija mora da se suoči sa prošlošću. Bez tog suočavanja, smatra Kostreš, Srbija ne može da ide u budućnost.