Slavlje samo za državni vrh

Stjepan Gredelj, sociolog sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da u Srbiji ne postoji nijedno istraživanje koje pokazuje koliko su Srbima značajni državni i verski paznici, ali naglašava da su oni u poslednje vreme izmešani i da u tom smislu vlada prava konfuzija.

– Nekada se znalo šta je 29. novembar a šta 7. januar, a ljudi danas slave Dan državnosti koji pada na verski paznik Sretenje, pa mnogi i ne znaju šta slave. Kada pogledate crkveni kalendar, svaki drugi dan maltene je crveno slovo, što znači da tada ne bi trebalo da se radi. Zbog spajanja crkvenih i državnih praznika, polovina januara nam je neradna – kaže Gredelj i dodaje da je, priznali mi to ili ne, naša država klerikalna, što ni u kom slučaju nije dobro.

– U Srbiji je postalo bitnije ono što kaže jedan vladika nego predsednik države. Sada smo svi postali vernici, a ne postoji narod koji više od nas psuje boga – zaključuje Gredelj.

Sretenje je i Dan državnosti i Dan Vojske Srbije. Za Dan državnosti Srbije proglašen je 10. jul 2001. godine u znak sećanja na dan kada je u Orašcu, pod vođstvom Đorđa Petrovića Karađorđa, počeo Prvi srpski ustanak – borba za oslobođenje od viševekovnog robovanja pod Otomanskim carstvom. Istog dana 1835. godine, na Velikoj narodnoj skupštini u Kragujevcu, proglašen je prvi Ustav Srbije – Sretenjski ustav. Sretenje se kao Dan Vojske Srbije obeležava od 2007. godine, po odluci koju je krajem 2006. potpisao predsednik Republike Boris Tadić. Taj praznik je izabran za Dan Vojske Srbije jer su vojni uspesi u Prvom srpskom ustanku vodili ka stvaranju srpske vojske i države u 19. veku, a tada su se prvi put javili organizovani oblici oružane sile buduće srpske države. U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće. Obično se kaže da ako je na Sretenje oblačno – onda će kraj zime biti lep, a ako je vedro, biće hladan i vetrovit.

– Srpski narod vrlo dobro poznaje svoje paznike. Oni su nesporni, što potvrđuje i činjenica da je prilično razjedinjena Skupština u junu 2001. gotovo jednoglasno (sa jednim glasom protiv) usvojila Zakon o praznicima – kaže za Danas istoričar Čedomir Antić. On dodaje da su tim zakonom prvi put objedinjeni verski i državni paznici, jer su „po prethodnoj regulativi verski praznici bili obuhvaćeni zakonom o radu“.

– Tri državna praznika su obuhvaćena Zakonom o paznicima i to Dan državnosti, koji se slavi 15. februara, Dan prosvete koji se slavi na Svetog Savu i Dan palih za otadžbinu, koji se obeležava na Vidovdan. S obzirom da je neradan dan proglašen za samo jedan od ovih praznika, za Dan državnosti, ne postoji nikakva fama u vezi sa njim, poput one koja je nekada bila za 1. maj ili 29. novembar – naglašava Antić.

Sa druge strane, sagovornik Danasa objašnjava da su državni praznici u SFRJ slavljeni po direktivi, što u demokratskoj Srbiji danas ne bi trebalo da bude slučaj.

– Praznovanje 1. maja, odnosno 29. novembra u SFRJ bilo je veštački nametnuto od strane autoritarnog režima. Kada te vlasti 10 godina teraju da slaviš neki praznik, i još daju veliki broj neradnih dana, naravno da će to prerasti u tradiciju. Posebno što su za vreme tih praznika na televiziji puštani filmovi i serije koje su prikazivale neautentične događaje – ukazuje Antić. On dodaje da je jedina greška što u novom Zakonu o praznicima nije uveden neki paznik koji bi se slavio u novembru, jer je 29. osim po Danu Republike, bio poznat i po ruralnim običajima – kaže Antić.

U Srbiji su jedno vreme praznovana čak tri dana državnosti: sem Sretenja i dva savezna, 27. april – rođendan SRJ i doskoro neumrli 29. novembar – rođendan Demokratske Federativne Jugoslavije. Prema Zakonu o državnim praznicima SFRJ, Dan Republike proslavljao se dva neradna dana, uz svečane akademije u glavnim gradovima republika bivše države, počasne plotune, a 1964. ustanovljena je i nagrada AVNOJ-a. Poslednji put praznik je u Srbiji obeležen 2001. godine, jer ga je Savezna skupština ukinula tek sredinom novembra sledeće godine. Do 1997. godine, 29. novembar slavljen je kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a, ali je od tada počeo da se praznuje kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika. Njegova ideološka osnova mnogima je smetala, ali propratna manifestacija od minimum dva neradna dana bila je već bolje prihvaćena.

Slobodan Mićić, vlasnik turističke agencije „Kon Tiki“, kaže za Danas da tradicija putovanja za vreme praznika i dalje postoji u Srbiji, ali da je broj putnika i aranžmana daleko manji nego u vreme SFRJ.

– Nekada smo za 8. mart išli i sa po 20 autobusa za Rim, Trst ili Solun, a sada tek jednim. Putovalo se i za 1. maj i 29. novembar, a danas se eventualno masovnije putuje za Praznik rada, jer ljudi tada mogu da spoje po nekoliko neradnih dana – kaže Mićić.

Stevan Mirković, general JNA u penziji, žali za prošlim vremenima i paznicima koji su, prema njegovim rečima, bili narodni, dok su ovi današnji namenjeni državnom i vojnom vrhu.

– Današnje državne praznike obeležavaju samo oni koji moraju, a to je vojni i državni vrh. Za vreme SFRJ državni praznici su se slavili masovno, u svakoj školi, ustanovi, mesnoj zajednici. Organizovane su manifestacije, išlo se na izlete, putovanja… Ljudi danas ne bi ni znali zašto ne rade na Sretenje i šta se taj dan obeležava, da ih mediji o tome ne obaveštavaju – kaže Mirković. Prisećajući se nekadašnjeg Dana armije, koji se obeležavao 22. decembra, naš sagovornik ističe da se među vojnim licima taj dan sa nestrpljenjem očekivao, jer su se tada delila unapređenja i odlikovanja.

– Kao nekadašnji načelnik Generalštaba, okupio sam svoje prijatelje, bivše generale, i u klubu Radnih brigada, gde na zidovima još uvek vise slike Tita, Staljina i radnih akcija, obeležili smo Dan armije. Pošto smo svi u penziji, nismo imali koga da unapredimo, sem, simbolično, jednu našu prijateljicu kojoj je reformom vojske oduzet čin oficira. Mi smo je unapredili u kapetana – naglašava Mirković.

Da bi se tradicija svetkovanja vratila u narod, kaže naš sagovornik, neophodno je da se novi praznici približe narodu, pre svega kroz obrazovanje i putem medija.

DUPLI KALENDAR: Država po crvenom slovu

Po zakonu o državnim praznicima Srbija obeležava datume – iz kalendara Srpske pravoslavne crkve. Naime, u istorijskim čitankama piše da je Sretenjski ustav usvojen za vladavine kneza Miloša 2. februara 1835. po julijanskom kalendaru, koga su se tada pridržavale crkvene i svetovne vlasti. Po osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. u našoj zemlji je zvanično prihvaćen gregorijanski kalendar. Srpska pravoslavna crkva i danas Sretenje slavi 2. februara po jedinom kalendaru koji priznaje – julijanskom. S druge strane, istorija nije zabeležila da se bilo kakav važan događaj zbio 15. februara 1835. Istorijski, Sretenjski ustav je usvojen 2. februara 1835. Za Srpsku pravoslavnu crkvu i državu 2. februar pada u različite datume zato što one koriste različite kalendare.

Gotovo komična situacija bi mogla nastati ako Srpska pravoslavna crkva, prema dugogodišnjim najavama, prihvati gregorijanski kalendar. Tada će se poklopiti dva računanja vremena, crkveno i svetovno, pa će Srpska pravoslavna crkva Sretenje slaviti 2. februara, kada i jeste usvojen Sretenjski ustav. Dan državnosti Srbije – 15. februar, ostaće tada siroče u kalendaru brojnih praznika. Jer, za razliku od ideološki osporavanih Dana Republike, Dana borca ili Praznika rada, kada su se desili istorijski događaji, 15. februar ćemo obeležavati kao datum bez ikakve istorijske važnosti ako država ne promeni zakon pošto crkva pređe na novi kalendar. Kao zvanične praznike slavimo i Svetog Savu i Vidovdan 27. januara i 28. juna kada je u julijanskom kalendaru 14. januar i 15. jun. I za ove praznike važi ista priča – korišćen je zvanično nevažeći julijanski kalendar za određivanje državnih praznika.

Obeležavanje istorijskih događaja koji su zabeleženi po julijanskom kalendaru, nastavljeno je po naknadno usvojenom gregorijanskom kalendaru bez ikakvih „preračunavanja“. Zbog razlike u zvaničnom i crkvenom kalendaru, međutim, mnogi pravoslavni Srbi su u zabludi da Božić slave 7. januara kada je za Srpsku pravoslavnu crkvu – 25. decembar. Ako SCP prihvati gregorijanski kalendar, „poklopiće“ se obeležavanje verskih praznika kod pravoslavnih i katolika. U pravoslavnom svetu, osim SPC, još samo Jerusalimska patrijaršija, ruska i gruzijska crkva, te Sveta gora, računaju vreme po starom kalendaru.

NERADNI DANI U FIRMAMA: Bez posebnih dnevnica

Poslodavci u 33 odsto slučajeva ne odobravaju slobodan dan svojim radnicima za vreme državnih praznika, dok više od polovine poštuje pravilo da se za državne praznike ne radi. Pri tome neradni praznici se nešto više poštuju u državnim firmama nego u privatnim, rezultat je istraživanja sajta infostud.

Trideset tri posto se izjasnilo da se kod njih u firmi ne poštuju svi neradni državni praznici, dok 11 odsto isto uglavnom radi za državne praznike ali je razlog tome što je delatnost firme ili ustanove takva (npr. mediji, medicina..), pri čemu oko polovine njih za praznike radi skraćeno ili po sistemu dežurstva. U 56 odsto slučajeva se poštuju svi državni praznici i radnici ovom prilikom imaju pravo na slobodne dane. Pri tome, državni praznici se nešto češće neradno slave u državnim firmama (72%) nego u privatnim (56%). Od ukupno 44 odsto ispitanika koji za državne praznike rade, za svakog petog radnika se obračunava nešto viša cena za rad tokom praznika, dok svi ostali primaju platu baš kao i svakog drugog meseca tj. bez bilo kakvog povećanja.

Kada su u pitanju verski praznici koji ne pripadaju kalendaru slobodnih dana kao državni praznici, 12 odsto ispitanika ne može da uzme slobodan dan za ove praznike, dok u 25 odsto slučajeva uzimanje slobodnih dana za verske praznike zavisi od trenutnih okolnosti u firmi. Pri tome, u dva slučaja, ukoliko se dogodi da zaposleni tog dana ne mogu biti odsutni sa posla, ovaj dan im se nadoknađuje naknadno. Ipak u 61 odsto slučajeva ispitanici imaju prava na slobodan dan za verske praznike, a koji ne spadaju u zvanično neradne dane.

Šezdeset jedan posto ispitanika ne koristi „spajanje“ radnih dana sa praznicima i vikendima, a od onih koji spajaju radne dane, otprilike trećina za to koristi svoje slobodne dane, druga trećina te dane dobija „na poklon“ od firme, a kod ostalih to zavisi od slučaja do slučaja.

Polovina ispitanika redovno je radila 31. decembra, a skoro 40 odsto je ovu priliku proslavilo uz alkohol na radnom mestu.

PRAZNOVANJE U BIVŠIM REPUBLIKAMA SFRJ: Neko slavi nezavisnost, neko Dejton

HRVATSKA – Dan državnosti je 25. juna kada je 1991. godine Hrvatski sabor doneo ustavnu odluku o samostalnosti i suverenosti. Do 2001. godine Dan državnosti se obeležavao 30. maja svake godine, u spomen na konstituisanje prvog višestranačkog Sabora 1990. godine. Danas se taj datum obeležava kao – Dan Hrvatskoga sabora. Dan državnosti u Hrvatskoj ne treba mesati sa Danom nezavisnosti koji se slavi 8. oktobra u spomen na donošenje odluke o raskidu svih državno pravnih veza sa državama SFRJ kada je Hrvatska i formalno postala nezavisna država. Pored ostalog, Hrvati slave i 5. avgust, Dan domovinske zahvalnosti, kada je hrvatska vojska ušla u Knin.

CRNA GORA – Dan državnosti se obeležava u znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. godine kada je narod Crne Gore počeo ustanak protiv fašizma.

BOSNA i HERCEGOVINA – Dan državnosti Bosne i Hercegovine se obeležava svakog 25. novembra. Na taj dan 1943. godine, na prvom zasedanju ZAVNOBIH u Mrkonjić gradu su udareni moderni temelji državnosti Bosne i Hercegovine. U Federaciji BiH, 1. marta slavi se dan nezavisnosti BiH kada je održan referendum na kojem je nezavisnost države podržalo blizu 67 posto građana. U Republici Srpskoj se kao Dan republike slavi 9. januar, a proslavlja se i 21. novembar – Dan potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu.

SLOVENIJA – Dan državnosti je 25. juna jer je tog dana 1991. godine Slovenska skupština donela odluku o samostalnosti i suverenosti.

MAKEDONIJA – Makedonci kao Dan državnosti slave Ilinden, u sećanju na 2. avgust 1903., dok je Dan nezavisnosti 8. septembar (kada je 1991. Makedonija postala nezavisna).

KOSOVO: Svaka nacija ima svoje dane

Na Kosovu se kao Dan državnosti obeležava 17. februar, kada je proglašena nezavisnost Kosova. Bojan Stojanović, gradonačelnik Gračanice, kaže za Danas da se prema Zakonu praznuju i pravoslavni i katolički Božić i Uskrs, kao i oba Bajrama.

– Dani od posebne važnosti, koji su radni ali se proslavljaju, obeležavaju se samo među etničkim grupama. Albanci imaju tri takva dana, Srbi dva – Svetog Savu i Vidovdan, dok Bošnjaci, Goranci, Turci, Egipćani i Aškaliji imaju po jedan – kaže Stojanović.

Memorijalni datumi su, prema kosovskom zakonu, 28. novembar – Dan Albanaca, 12. jun – Dan mira i 6. mart – Dan podsećanja i poštovanja prema veteranima, 23. april – Dan Turaka, 8. april – Dan Roma, 15. februar – Dan Aškalija, 28. septembar – Dan Bošnjaka, 6. maj – Dan Goranaca.

ZAKON: Radno i neradno

Državni praznici u Srbiji, za koje se ne radi, jesu Nova godina (1. i 2. januar), Božić (7. januar), Dan državnosti (15. februar), Uskrs (Veliki petak, prvi i drugi dana Uskrsa) i Dan rada (1 i 2. maj).

U dane državnih i verskih praznika, kako piše u Zakonu, ne rade državni i drugi organi, privredna društva i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga, osim na Dan pobede (9. maj) koji se praznuje radno. Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Pravoslavci imaju pravo da ne rade na prvi dan krsne slave, dok katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica ne rade na prvi dan Božića i u dane uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, kako stoji u zakonu – prema njihovom kalendaru. Pripadnici islamske zajednice ne rade na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, a Jevreji – na prvi dan Jom Kipura. U Republici Srbiji praznuju se radno Sveti Sava – Dan duhovnosti i Vidovdan – spomen na Kosovsku bitku.

Ovaj tekst je nastao u okviru Projekta istraživačkog novinarstva u saradnji sa Ministarstvom kulture