Usaglašen konačan tekst: Šta su amandmani Crne Gore doneli rezoluciji o genocidu u Srebrenici?

Iako je tekst rezolucije u većoj meri bio i ranije usaglašen, ono što se poslednjih dana razmatralo u okviru određenih izmena jesu amandmani Crne Gore koje je vlada te zemlje najavila nedavno, a koji su u velikoj meri i implementirani u sam tekst rezolucije.

Kako su još početkom maja objavile crnogorske Vijesti, Vlada Crne Gore uputila je ukupno dva amandmana na rezoluciju o genocidu u Srebrenci.

Prvi amandman vlade glasio je „ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj grupi ili zajednici u celini“.

Drugi amandman kaže da se „potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama“.

Ono što treba naglasiti jeste da su oba amandmana Crne Gore uvrštena u rezoluciju, ali da su napravljene određene izmene. Konačnim tekstom rezolucije, u načelu je prihvaćen prvi amandman Crne Gore, ali je dorađen, penosi sarajevski portal Klix.

Nakon dorade amandmana, jasno je naglašeno da je reč o individualnoj krivičnoj odgovornosti za genocid u Srebrenici. Ta odgovornost je vezana za međunarodno pravo. Ono što je verovatno najvažnije u ovom delu, a što ne ide u prilog onim strujama koje su bile protiv ove rezolucije, jeste to da se uopšte ne spominje politička, finansijska ili druge vrste odgovornosti, kako su to do sada tvrdili protivnici rezolucije, prvenstveno zvaničnici iz Republike Srpske, Srbije, ali i pojedinih evropskih zemalja.

Drugi crnogorski amandman u potpunosti je redefinisan.

Prvobitnom verzijom ovog amandmana se pozivalo na „koegzistenciju u oba entiteta Bosne i Hercegovine“. Time se pokušao nametnuti narativ da je Dejtonski sporazum nepromenjiva kategorija.

Takav deo amandmana nije prihvaćen te je on zamenjen onim delom u kojem se „poziva na jedinstvo u različitosti u Bosni i Hercegovini“ što je svakako princip na kojem se temelji i sama Evropska unija.

Podsećanja radi, nacrt rezolucije sponzorišu brojne zemlje, uključujući Albaniju, Austriju, Bangladeš, Belgiju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Kanadu, Čile, Hrvatsku, Dansku, Estoniju, Finsku, Francusku, Nemačku, Irsku, Italiju, Jordan, Lihtenštajn, Litvaniju, Luksemburg, Maleziju, Holandiju, Novi Zeland, Severnu Makedoniju, Poljsku, Ruandu, Sloveniju, Švedsku, Tursku, Veliku Britaniju, Sjedinjene Američke Države te Vanuatu.

Najvažniji deo rezolucije sadržan je u sedam tačaka.

• Generalna skupština donosi odluku da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja i obeležavanja genocida 1995. godine u Srebrenici

• Bez rezerve osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici te poziva države članice da sačuvaju utvrđene činjenice uključujući i kroz obrazovne sisteme razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u cilju sećanja, sprečavanja poricanja i iskrivljavanja genocida

• Bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju osuđene ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici

• Naglašava važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici te poziva na nastavak krivičnog gonjenja onih počinalaca genocida koji se tek trebaju suočiti s pravdom

• Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida

• Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i UN“ počevši tako svoje delovanje za obeležavanje 30. godišnjice od genocida

• Poziva sve države članice, organizacije sisteme UN-a, NVO te akademske organizacije da obeležavaju Međunarodni dan uključujući i organizaciju posebnih aktivnosti u znak sećanja i odavanja počasti žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti koje se odnose na podizanje javne svesti o genocidu

Udruženja iz BiH poslalan su nedavno pismo mađarskom ministru spoljnih poslova i trgovine Peteru Sijartu, nakon izjave da će ta zemlja glasasti protiv Rezolcuije o Srebenici.

Udružena Pokret „Majke enklave Srebrenica i Žepa, Udruženje žrtava i svedoka genocida, Udruženje „Žena Podrinja“, Udruženje Srebreničke majke i Udruženje Žene Srebrenice izrazila su žaljenje zbog „vaše (Sijartove) odluke da ne podržite Rezoluciju o genocidu počinjenom u Srebrenici“, ali su takođe istakli da ni međuarodni sudovi niti iko drugi ne optužuje „srpski narod u celini“ za genocid.

„Važno je istaći da priča o odgovornosti srpskog naroda dolazi isključivo od Aleksandra Vučića, predsjednika Srbije, i Milorada Dodika, predsjednika entiteta Republike Srpske u Bosni i Hercegovini. Nikada niko, osim njih i njihovih sljedbenika, nije optužio i nazvao srpski narod genocidnim“, stoji u pismu udruženja.

Ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković uputio je otvoreno pismo evropskom komesaru za proširenje i susedstvo Oliveru Varheljiju.

Povod su njegove izjave iz Beograda, kada je, u kontekstu glasanja o Rezoluciji, poručio kako “kolektivna kazna nikada nije bila i nikada ne može biti deo naših vrednosti”, te kako „ne veruje da je stigmatizacija srpskog naroda kolektivnom krivicom izvodljiva opcija“.

Konaković je na početku pisma kazao kako je iz medija primio informaciju „da ste se javno pridružili sramnoj propagandi predsednika Srbije“.

„Od vas sam očekivao odgovorniji, ozbiljniji, humaniji stav po pitanju rezolucije o genocidu u Srebrenici“, kaže Konaković u pismu.

Kako je pojasnio, rezolucija je usmerena ka izgradnji pravde i trajnog mira, „jer to je ono što treba našem regionu. Napisana je za žrtve genocida. Zbog tragedije i užasa koje su preživeli“.

Konaković je istakao da ovo nije stvar politike, već globalnih civilizacijskih vrednosti i pre svega ljudskosti. Kako je dodao, osporavati žrtvama genocida pravo da imaju svoj dan sećanja, ne samo da je pogrešno već je necivilizovano.

„Zato me zabrinjava kada svojim javnim istupima insinuirate kolektivnu krivicu čitavom narodu, tako što u svojim izjavama parafrazirate reči Aleksandra Vučića. Njegove izmišljene teorije zavere su usmerne da destabilizuju odnose u regionu i skrenu pažnju sa teških pitanja sa kojima se Srbija trenutno suočava“, kazao je Konaković.

Konaković je upitao, „od čega to Vučić, Dodik, i Vi (Varhelji) branite srpski narod? Od rezolucije koja ih nijednom rečju ne spominje? U tekstu rezolucije ste uspeli da vidite i pročitate nešto čega nema. Pročitajte pažljivije tekst rezolucije“, naglasio je on.

Kako je dodao, tezu da će usvajanje rezolucije destabilizovati region mogu kreirati samo oni koji negiraju genocid, slave ratne zločince i možda imaju slične namere u budućnosti.

„Upravo zbog ovakvih stvari biste trebali podržati ovu rezoluciju, kao evropski komesar, kao Evropljanin, kao čovek”, navedeno je u pismu.