U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu (član 61) piše da se poljoprivredno zemljište u državnoj svojini može dati na korišćenje bez plaćanja naknade obrazovnim ustanovama – školama, stručnim poljoprivrednim službama i socijalnim ustanovama. To zapravo daje zakonsku mogućnost da ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin sprovede u delo zamisao da svaka institucija socijalne zaštite sopstvenim radom prihoduje i bude samoodrživa. Na taj način, kako tvrdi, ne bi zavisila od državnog budžeta.
Povodom ove njegove najave oštro su reagovale pojedine nevladine organizacije, navodeći da tako nešto nije moguće u praksi, kao i da ne postoji zakonska osnova. Međutim, Ministarstvo je u reagovanju na Danasov prethodni tekst o ovoj temi od 20. januara, ukazalo na član 61 Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
– Kako izjava ministra koja je bila i povod za našu javnu debatu nije bila najpreciznija, drago nam je da smo razjasnili pitanje pravnog osnova za dodeljivanje zemljišta ustanovama socijalne zaštite, odnosno da je utvrđeno da je ministar mislio na Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ipak, u ovoj našoj razmeni mišljenja najpre bismo se pozabavili Zakonom o socijalnoj zaštiti – ističe za Danas Danilo Ćurčić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).
Kako dodaje, ono što je sporno jeste činjenica da se vatreno brani ideja o postizanju ekonomske samoodrživosti ustanova socijalne zaštite i njihovo dalje jačanje u postojećem sistemu u situaciji kada je ključna mera koju treba preduzeti upravo suprotna. Naime, objašnjava Ćurčić, „prema preporukama nadležnih nezavisnih tela, ali i preuzetim međunarodnim obavezama, deinstitucionalizacija, odnosno gašenje ustanova i izmeštanje korisnika iz zatvorenih institucija u okruženje koje je najmanje restriktivno neophodno je radi poštovanja ljudskih prava korisnika ovih institucija“.
– Suštinsko je pitanje koji su razlozi za potpuno suprotne planove i „kupovinu traktora“ koje najavljuje resorno ministarstvo – pita naš sagovornik i podseća da u Srbiji trenutno ima preko 66 odsto osoba koje borave u ustanovama socijalne zaštite pod starateljstvom.
Reagujući na Danasov prethodni tekst, Vulinovo ministarstvo je navelo da ustanove za smeštaj odraslih i starijih korisnika osmišljavaju i sprovode različite vidove aktivnosti s korisnicima, poput radionica, kroz realizaciju radno okupacione terapije, a u cilju očuvanja njihovih preostalih sposobnosti, unapređenje veština i očuvanje fizičkog i mentalnog statusa.
„Angažovanje korisnika je isključivo na dobrovoljnoj osnovi ili uz saglasnost staratelja i organa starateljstva, a uz prethodni stav celog stručnog tima, po potrebi i lekara, kako bi interesi korisnika u potpunosti bili zaštićeni. Neke od radionica ili aktivnosti ostvaruju prihode plasiranjem proizvedene robe na tržištu ili se koriste u svakodnevnom životu korisnika u ustanovi“, tvrdi Ministarstvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
