Žalbe na sudije direktno kod tužioca

Na konstataciju da je Evropska komisija negativno ocenila institucionalnu neodgovornost sudija i tužilaca i predložila da se donese propis o stručnom ocenjivanju, odnosno da se „sistematičnije primenjuje etički kodeks i disciplinska pravila za sudije i tužioce“, Milojević odgovara da je osnovana primedba EK.

– Jedno od pitanja koje EK postavlja jeste i broj disciplinskih postupaka zbog kršenja etičkog kodeksa. Ja im kažem – jedan ili dva postupka za celu godinu. Svi smo svedoci da ih ima daleko više, ali, iako imamo i disciplinski pravilnik i disciplinskog tužioca, nemamo prijava. Takođe, donet je Nacrt pravilnika o vrednovanju rada sudija, pa nas očekuje i njegovo usvajanje, navodi Milojević.

Prema njegovim rečima, osnovni i najveći problem pravosuđa je neefikasnost. „Oformio sam komisiju za rešavanje starih predmeta, koja treba da napravi program po kom će se rešavati takvi predmeti. Mora se reći da svaki sud već i ima takav program, problem je, međutim, što sudije sada treba i da reše te predmete, jer možemo mi da napravimo bilo kakav program, ali bitno je da se on i sprovede. S druge strane, tražio sam od sudova da dostave i izveštaj za svaki nerešeni predmet koji je stariji od pet godina. Osim objektivnih problema, vezanih za česte izmene zakona i slično, postoje i problemi u sudijama. Primera radi, jedan sudija ima 90 starih krivičnih predmeta, od kojih je najstariji 12 godina. Neprihvatljivo je da krivični predmet bude star 12 godina, to se kosi sa zdravom pameti. Kakva je to pravda ako toliko kasni“, kaže predsednik VKS.

Usvojena je nova mreža sudova, sada sledi raspoređivanje sudija, odnosno njihov trajni premeštaj, ali mogle su se čuti kritike da će se to izvršiti bez prethodno ustanovljenih kriterijuma, i to ne samo za premeštanje iz sudova istog, već i različitog stepena. Da li je ova kritika opravdana?

– Nova mreža stupa 1. januara. Ovo je pokušaj vlasti da vrati staru mrežu sudova i da građanima dostupnost pravdi bude brža i efikasnija. Ta nova mreža se svodi samo na podelu postojećih osnovnih sudova – od jednog se pravi više sudova, tako da je ova kritika neopravdana, jer sasvim sigurno neće biti premeštanja sudija iz viših u niže sudove. Inače, VSS je doneo pravilnik i utvrdio kriterijume za raspoređivanje. Prvi kriterijum je saglasnost sudija, drugi je prebivalište zaposlenih i treći dužina sudijskog staža. Takođe, kriterijumi se odnose i na ostale zaposlene u sudovima. I napomenuo bih da niko neće ostati bez posla.

Da li će nova mreža sudova povećati efikasnost sudova? Takođe, izmenama Zakona o uređenju sudova propisano je da svaki građanin može podneti sudu zahtev za zaštitu svog prava na suđenje u razumnom roku, kao i zahtev za naknadu štete zbog povrede ovog prava. Da li će ovo na neki način ubrzati sudije?

– Cilj nove mreže i jeste da se poboljša efikasnost sudova. Kada je reč o pravu na suđenje u razumnom roku i zahtevu za naknadu štete, napominjem da ta odredba stupa na snagu sredinom iduće godine. Ustavni sud je prenatrpan tim vrstama tužbi, njih je na hiljade, i on konstatuje povredu prava na pravično suđenje. Ne mora da znači da će svaka povreda prava na suđenje u razumnom roku sa sobom povlačiti i naknadu štete. To pravo se može iscrpiti i objavljivanjem i konstatovanjem povrede ovog prava. Biće naknade štete ukoliko je do povrede prava došlo kršenjem zakona ili nepažnjom sudija.

Srbija je peta država po broju predstavki podnetih Evropskom sudu za ljudska prava, šta to vama, kao prvom čoveku srpskog pravosuđa, govori?

– Srbija je, prema broju stanovnika, prva po broju predmeta u Strazburu. Među tim predmetima, oko 5.000 njih je slučaj vojnih rezervista i jednom presudom Evropskog suda rešiće se svi ti predmeti, jer je ista pravna situacija. Druga velika grupa su takozvane kosovske penzije. Sudovi su u tom slučaju presudili, ali presuda nije izvršena. Inače, u pravosuđu su izvršenja veliki problem. Građani dobiju pravosnažnu presudu koja ne može da se izvrši ni do pet godina i onda se sve svodi na isto – golo pravo koje ništa ne znači. Dakle, to naše neslavno prvo mesto u Strazburu nije tako kao što izgleda i tome nije doprinelo samo pravosuđe, nego je to i sistemski problem.

Da li su otklonjene posledice reforme pravosuđa, odnosno da li se naše pravosuđe oporavilo od reforme iz 2009? Jednom prilikom ste kazali da je reforma pravosuđa „25. sporna privatizacija“, odnosno da je u toj ravni, ako se uzme u obzir šteta koja je naneta budžetu, sudijama i građanima.

– Pravosuđe se polako oporavlja, ali što jedan upropasti treba mnogo njih da popravi. Ta reforma je ocenjena kao neuspešna i svela se samo na otpuštanje sudija i tužilaca. Šteta je velika. Materijalna šteta se odnosi na razliku u platama za tih više od 1.000 otpuštenih, a pojedini su tužili i za nematerijalnu štetu, koja zaista postoji. Druga šteta se odnosi na troškove nastale zbog putovanja, jer se više od 100 sudova svelo na oko 30, pa su sudije, zaposleni i stranke na suđenja išli iz jednog u drugo mesto. Sve je to dovelo do velikih troškova, koji se nikada na pravi način neće ni utvrditi.

Zbog nepoštovanja procedure prilikom opšteg izbora sudija 2009, sve sudije su vraćene na funkcije na kojim su se nalazile pre donošenja odluke VSS-a o njihovom neizboru. Zašto VSS do danas, u promenjenom sastavu koji činite vi i ministar Nikola Selaković, nije pokrenuo postupak razrešenja onih sudija za koje postoje neupitni dokazi da su nestručni ili nedostojni za sudijsku funkciju?

– Činjenica je da su sve sudije i tužioci vraćeni na pozicije na kojima su bili pre reforme pravosuđa. Reč je o velikom broju kolega i sigurno je da među njima ima i onih koji to ne zaslužuju. Iluzorno je misliti da su svi savršeni, kao što inače nisu savršeni ni svi oni koji su tada izabrani za sudijsku funkciju. Međutim, inicijativa za preispitivanje sudija koje su vraćene na posao treba da krene od kolega koje rade sa njima. Oni, dakle, moraju sami da kažu da li je neko dobar ili ne. Postoji cela procedura i za razrešenje i za disciplinsku odgovornost. Ne mora to da bude razrešenja, može to da bude i disciplinska odgovornost zbog ponašanja suprotno etičkom kodeksu, neažurnost, za nesaradnju sa kolegama…

Kakav je vaš stav povodom najave ministra pravde da će protiv odgovornih za reformu pravosuđa biti podnete prijave, odnosno da će se tražiti naknada štete?

– Princip odgovornosti mora da postoji za sve. Nadležni organi neka utvrde da li je bilo nekih propusta i da li ima osnova da se potražuje naknada štete. Doneto je više od 1.000 odluka o razrešenju i sve su one kasnije poništene. Tu, dakle, nešto nije u redu i mora da je bilo neke doze zle namere. Jer, nije to samo neznanje. Na svetu nema sudije kojem neka odluka nije ukinuta, ali presedan je da sve odluke budu ukinute. To nije zapamćeno.

U Visokom savetu sudstva i danas su članovi koji su učestvovali u reformi, da li i oni imaju udela u odgovornosti za štetu nastalu reformom?

– Svi su učestvovali u tom lancu. Oni su bili u situaciji da rešavaju po prigovorima neizabranih sudija, a usvojili su samo nekoliko prigovora, koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke. Dakle, ako ja potvrđujem odluku koja nije u redu, onda tu ima i mog udela u odgovornosti.

Zasad nema opstrukcije u VSS

Da li, možda, postoje članovi VSS-a koji opstruiraju rad tog tela?

– Za sada nisam osetio opstruiranje. Još na prvom sastanku sa članovima VSS pozvao sam one koji misle da ne mogu da sarađuju da podnesu ostavku, ali to niko nije učinio. Smatram da je osnovno da probamo da uspostavimo međuljudske odnose, jer ako sam ja uspeo da sednem naspram njih (Milojević je bio jedan od razrešenih sudija, prim. aut.) i da razgovaram sa njima, zašto ne bi i oni.

Dug pravosuđa 2,5 milijarde

VSS sada rukovodi finansijama u pravosuđu. Dugovanja su velika, kako advokatima i porotnicima, tako i za komunalne troškove sudova. Ima li izgleda se dugovi smanje?

– Dugovanja pravosuđa su oko dve i po milijarde dinara i taj dug se svakim danom uvećava. Nije lako izboriti se sa ovim dugom, ali se na tome radi. Možemo se samo zahvaliti advokatima i veštacima, koji se s pravom ljute, što su tolerantni i apelujemo na njih da se strpe.

Politički uticaj: Od 1978. niko me iz vlasti nije ništa pitao

EK je u svom izveštaju o Srbiji ukazala da još uvek postoji politički uticaj na sudove i sudije. Tačnije, navodi se da „zakonodavni i ustavni okvir i dalje ostavlja prostora za neprimeren politički uticaj i da on mora biti izmenjen i dopunjen“. Kako to komentarišete?

– Ovaj problem je prepoznat i u Strategiji reforme pravosuđa, a uočen je i od strane Venecijanske komisije, koja smatra da učešće ministra pravde i predstavnika Skupštine u radu VSS predstavlja politički uticaj. No, sastav VSS ima 11 članova – sedam sudija, profesor, advokat, predstavnik Skupštine i ministar pravde, tako da se taj politički uticaj svodi na dva glasa, jer računam da će advokat i profesor uvek navijati za sudije. Ali, opet dolazimo do toga da je problem u ljudima, odnosno do toga koliko smo podložni uticaju. Članovi VSS su se svojevremeno pretvorili u svoj antipod, oni su glasali kako neko drugi kaže, jer ne verujem da su onda sa podjednakom ostrašćenošću glasali da se hiljadu ljudi razreši.

A politički uticaj na sudove?

– U sudstvu sam od 1978. godine i nikada me niko, po liniji vlasti, nije pitao za bilo šta. Mislim da su političari sada još više edukovani, pa neće da vrše takav direktan pritisak. To se sada radi putem medija i na druge načine.

Dakle, uticaj na sudove se vrši putem medija?

– Svedoci smo, po meni, neopreznih izjava o najavama hapšenja. Zar nije lepše raditi kao u slučaju ove akcije „Grom“, koja je sprovedena, a da niko ranije nije znao za nju? Tako može sutra i akcija, recimo, za zloupotrebe službenog položaja. Privede se čovek, tužilac ga ispita i odluči da li ima osnova za dalje gonjenje. Međutim, ovde čim počne suđenje, već imamo i presudu. To je gori uticaj nego bilo šta drugo. Jer, ako je javnost presudila, kako će sudija drugačije da presudi. Dakle, potrebno je poštovanje zakona i Ustava – niko nije kriv dok se to ne utvrdi pravosnažnom presudom. Ne možemo zabraniti komentarisanje sudske odluke, ali ne treba ići unapred.