Pruge, putevi i energetika u prvom planu

Prema kineskim medijima, premijer Li će učestvovati na sastanku za okruglim stolom „16+1“, a obratiće se učesnicima prilikom otvaranja ekonomskog i trgovinskog foruma, gde se očekuje oko 1.000 poslovnih ljudi Kine i ZCIE.

U Pekingu ističu da su Kina i ZCIE stari prijatelji koji su odoleli iskušenjima vremena, a sada su partneri okrenuti ka budućnosti. U toj saradnji ZCIE i Kina dopunjuju se ogromnim mogućnostima za razvoj, ocenio je uoči samita zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Vang Ćao. On je kazao da će tokom susreta državnika biti predložene nove mere i otvorena dalja polja saradnje poput uzajamnog povezivanja, investicija i trgovine, finansija, poljoprivrede, uzajamnih poseta građana… Lideri će, takođe, planirati novu viziju razvoja u narednih pet godina kako bi se ojačali modeli za saradnju, precizirao je zamenik ministra.

Zamenik ministra trgovine Gao Jan naveo je da je u 2010. obim trgovine između Kine i ZCIE vredeo 43,9 milijardi dolara, dok je u 2014. vrednost uvećana na 60,2 milijarde. Prema podacima kineskog Ministarstva trgovine izvoz iz te zemlje u ZCIE porastao je tokom 2014. – 12,6 odsto, a uvoz 24,6 odsto. Gao je ocenio i da se u uzajamnoj saradnji ukazuju nove prilike, i pozvao dve strane da produbljuju saradnju u oblasti industrije, naročito proizvodnji opreme. Po Gaou, kineske kompanije su do sada uložile više od pet milijardi dolara u ZCIE, dok je iz ovih investirano u Kinu preko 1,2 milijarde. Obe strane proširuju područja ulaganja i granaju oblike investiranja, konstatovao je zamenik ministra.

Na prvom samitu državnika Kine i ZCIE 2012. u Varšavi, vlada u Pekingu je ponudila kreditnu liniju od 10 milijardi dolara namenjenu infrastrukturnim projektima. Prema kineskim izvorima, manje od 1,7 milijardi dolara je ostalo neiskorišćeno. Postoje takođe planovi za novi investicioni fond vredan tri milijarde dolara za investicije u region kroz javno-privatna partnerstva, te doprinos Pekinga od još milijardu dolara za Investicioni fond NR Kine i ZCIE.

Kineska ambasadorka zadužene za saradnju sa ZCIE Huo Juđen je ovom izveštaču kazala proletos u Pekingu kako“narodi Kine i ZCIE treba 'na svojoj koži' da osete ispunjenje svega što su lideri dogovorili. Kada se u budućnosti ljudi budu vozili novim autoputem ili u vozu koji se kreće brzinom od 160 do 200 kilometara na sat, onda će oni biti sretni i zadovoljni“, istakla je ona.

Saradnja uspostavljena pre četiri godine u formatu „16+1“ već je počela da daje rezultate. Tako sada teretni vozovi za 15 dana stižu iz jugozapadnog kineskog grada Čengdua u Lođ u Poljskoj. Litvanska luka Klaipeda je posle potpisivanja sporazuma sa kineskim partnerima od 2012. postala pristanište koje se najbrže razvija na Baltičkom moru. Direktna avionska linija između Praga i Pekinga je zvanično otvorena ovog septembra, a glavni grad Kine je prethodno uspostavio avio-vezu sa Varšavom i Budimpeštom.

U Makedoniji kineske kompanije grade dva autoputa, Miladinovci-Stip i Kičevo-Ohrid, vredna oko 580 miliona evra, uz finansijsku podršku kineske Eksim banke, koja daje 85 odsto potrebnih sredstava podrške svojim firmama angažovanim u Crnoj Gori, gde su počeli radovi na autoputu Bar-Boljare (deo koridora 11 kroz tu zemlju) vrednom preko 800 miliona evra. U Bosni i Hercegovini kineska kompanija gradi termoelektranu Stanari, prvi projekt financiran iz kredita od 10 milijardi dolara koju je Kina ponudila u okviru „16+1“. Značajan je napredak u saradnji Kine sa Rumunijom, naročito u sektoru energetike i izgradnje nuklearnih, termo i hidro elektrana, a tržištu najmnogoljudnije zemlje sada su dostupni džem iz Litvanije, slovačke čokoladne pite, keks iz Poljske, bugarsko vino ružica, sokovi i dečja hrana srpskih proizvođača Juvitana i Nektar…

Uz to, brzu železnicu između Srbije i Mađarske je zamenik ministra Vang naveo kao primer velikih projekata koji bi u neposrednoj budućnosti trebalo da budu primer partnerskih odnosa Kine i ZCIE. Ona je dogovorena na samitu u Bukureštu 2013, dokumenta su potpisana tokom sastanka na vrhu u Beogradu prošle godine, a projekat modernizacije pruge je početkom 2015. dobio i datume za pojedine faze. Sekcija pruge između dva glavna grada dugačka 370 kilometara će, prema kineskim medijima, značajno poboljšati prevoz putnika i roba, između ostalog i zbog smanjenog vremena putovanja sa sadašnjih osam na manje od tri sata.

Kineski mediji navode i da je Pupinov most između Zemuna i Borče, otvoren 2014, prvi takav objekat koji je kineska kompanija izgradila u Evropi. Dalji primer je revitalizacija blokova B1 i B2 termoelektrane Kostolac, koju obavlja Kineska korporacija za mašine i inženjerstvo (CMEC). U prvoj fazi će biti produžen radni vek termoelektrane za 20 godina, a u drugoj će biti izgrađen novi blok (B3), snage 350 megavata, prvo novo takvo energetsko postrojenje u Srbiji za protekle gotovo tri decenije. U međuvremenu, kompanija Šandong hajspid grupa (SDHS) gradi na Koridoru 11 deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca ukupne dužine 50,2 kilometara, a taj prvi projekat SDHS u Srbiji finansiran je takođe kreditom Eksim banke od 301 milion dolara, dok je iz budžeta Srbije izdvojeno 32,7 miliona dolara.

Saradnja u dolarima

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2014. je izvoz iz naše zemlje u Kinu dostigao 14,4 miliona dolara, 50. po veličini među 165 zemalja koje su prodavale robu u istočnoazijskoj državi. Za prvih sedam meseci je izvoz iz Srbije vredeo 12,2 miliona. NR Kina je pak četvrti najveći izvoznik u Srbiju. Prošle godine je ovde prodala robe za 1,75 milijardi dolara, a u prvih sedam meseci 2015, za 843 miliona dolara.

Novi put svile

Kineski zvaničnici, počev od premijera Li Kećijanga, ističu da je ta država tesno povezana sa ZCIE i inicijativom za „jedan pojas, jedan put“ koju je 2013, pokrenuo predsednik Kine Ši Đinping. Radi se o obnavljanju starih kopnenih i pomorskih trgovinskih puteva ka Evropi, Bliskom istoku i Istočnoj Africi. S obzirom na svoju geografsku važnost,, ZCIE su suštinska veza u razvoju kopnenog Puta svile. Premijer Li je poručio da će inicijativa „jedan pojas, jedan put“ značajno unaprediti međunarodnu ekonomsku saradnju, što će pomoći poboljšanju infrastrukture i realizaciji privrednih planova u ZCIE.