Krajem 2014. godine Vlada Srbije je tajnim zaključkom „sanirala“ Srpsku banku, tako što je iz budžeta „pokrila“ sve loše kredite koje je banka godinama odobravala, a obavezu naplate tih dugova prebacila Agenciji za osiguranje depozita. Banka je dobila „čiste račune“, država „malo“ prazniji budžet, a glavno pitanje ostalo je bez odgovora – u čijim je džepovima završio novac. Radi se o čak 140 miliona evra, od čega je AOD, za više od godinu dana, uspela da naplati spektakularna tri procenta.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Kako za Danas kažu u AOD-u, od kraja decembra 2014. pa zaključno sa 31. martom, naplaćeno je oko 413 miliona dinara odobrenih kredita, što je tačno 2,7 odsto od čak 15,2 milijarde nenaplaćenih potraživanja „sanirane“ Srpske banke.
Kada je u novembru 2014. godine država odlučila da spase ovu banku, ministar finansija Dušan Vujović je tvrdio da je „Vlada pripremila plan sanacije uz minimalne troškove“. Država je zatim ceo postupak označila kao strogo poverljiv, pa od 2014. do danas javnost više nije čula ni reč o ovom poslu. Međutim, kako je juče objavio BIRN, to spasavanje Srpske banke uz „minimalne troškove“ zapravo je koštalo 140 miliona evra, odnosno čak 17 milijardi dinara.
Od toga je, kako se navodi, 3,86 milijardi novac same banke, zatim je 3,6 milijardi dao Jugoimport SDPR, a ostalih 10 milijardi Vlada Srbije.
Vlada je, kako se objašnjava, prvo pozajmila 10 milijardi dinara Srpskoj banci, a zatim taj novac konvertovala u kapital, dok je Jugoimport SDPR u kapital konvertovao svoj depozit od 3,86 milijardi dinara koji je već držao u Srpskoj banci. Tako je banka dobila svež novac da popuni rupu od čak 15,2 milijarde nenaplativih kredita, koje je ranije odobravala. Država nikada nije obavestila javnost o toj dokapitalizaciji.
Tih 15 milijardi je onda prebačeno Agenciji za osiguranje depozita, tako da novi bilansi pokazuju da je Srpska banka „čista“. Štaviše, banka je u 2015. iskazala i dobit, budući da više ne mora da vodi računa o stotinama miliona evra koje je dala povlašćenim klijentima koji joj novac nikada nisu vratili.
Zanimljivo je da se injekcija od čak 10 milijardi dinara (više od 80 miliona evra) uopšte ne vidi u budžetu za 2014, niti u rebalansima, kao i to da Ministarstvo finansija nije odgovorilo na novinarska pitanja u vezi ovog slučaja, pa je i dalje nepoznato odakle je država dala ovoliko novca.
Poznato je da se od tih 15 milijardi koje nikada nisu vraćene, deo odnosi na kredite odobravane firmama povezanim sa Farmakomom Miroslava Bogićevića i Interkomercom Gorana Perčevića, naročito u vreme kada je na čelu te banke bio Ivan Maričić, koji je kasnije prešao kod Bogićevića, a zatim završio u Euroaksis banci u Moskvi, kod Vojina Lazarevića.
Međutim, odobravanje ovakvih zajmova se nastavilo i kasnije i poznato je da je banka tek osnovanim firmama, čiji su stvarni vlasnici nepoznati, odobravala vrlo veliki broj malih kredita, od po nekoliko stotina hiljada evra, koji nikada nisu vraćeni. Mali krediti su odobravani jer je time izbegavana obaveza da se traži dozvola Upravnog odbora banke, odnosno zato što takvi zajmovi nisu privlačili ničiju pažnju. Na čijim je računima završio ovaj novac, do danas nije poznato.
Nakon što je banka „sanirana“, na čitav slučaj je zaboravljeno, pa do danas nije pokrenut nijedan sudski ili istražni postupak, iako je u Srpskoj banci šteta po budžet znatno veća nego recimo u Privrednoj banci Beograd, za koju se vode sudski postupci, uprkos tome što je ta banka imala i hipoteke na rudnik kojima je obezbedila svoja potraživanja.
Ali, gašenje PBB-a nije označeno tajnim, dok spasavanje Srpske, jeste.
Kako za Danas kažu u AOD-u, „pre preuzimanja, Srpska banka je utvrdila listu dužnika i bruto iznos loše i ostale aktive koja je predmet prenosa na Agenciju i izvršila njenu potpunu računovodstvenu i vrednosnu ispravku. Drugim rečima, ta potraživanja svrstavaju se u nenaplativa, odnosno potraživanja čija je izvesnost naplate veoma mala. Ukupna bruto vrednost loše i ostale aktive koja je preneta na Agenciju, uključujući i suspendovanu kamatu (iskazanu u vanbilansnoj evidenciji Srpske banke), iznosila je 15,2 milijarde dinara“.
„Zaključno sa 31.3.2016. godine, Agencija je naplatila iznos od oko 413 miliona dinara. Prihod od naplate prenet je u budžet Srbije, po odbitku sudskih i drugih troškova i zakonom propisane naknade Agenciji“, navode u AOD-u.
Zašto je država uopšte spasila ovu banku umesto da je ugasi, takođe ostaje nepoznato. Cena pokrivanja 140 miliona evra gubitaka bila bi dovoljna za izgradnju novog Kliničkog centra u Beogradu i ostalo bi dovoljno za još pola takvog istog kompleksa. Ili bi, drugačije, bilo dovoljno za državno učešće u izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona. Umesto toga, taj novac je dat za pokrivanje gubitaka po kreditima odobravanih politički bliskim tajkunima, a onda je Vlada to još i sakrila od građana.
Vujović: Poverljivo
„Ono što je bilo, to se čisti, na osnovu para koje će biti date sa strane. Banka ima svojih 20 i nešto miliona evra (kapitala), plaća se razlika i čiste se depoziti. Nema više depozita. Detalji su navedeni u rešenju odluke Vlade, koja je poverljiva, tako da o tome ne mogu da govorim”, rekao je krajem 2014. Vujović. BIRN navodi da Vujović nije mogao da govori o tome da je “Vlada nedelju dana ranije, 7. novembra 2014. godine, pod oznakom žstrogo poverljivož, donela Zaključak broj 00-73/2014-2 kojim je odobrila sanaciju Srpske banke dokapitalizacijom“. Prvobitna procena da će to poreske obveznike koštati 80 miliona evra, znatno je premašena i konačan zbir je – 140 miliona.
Dobra procena
Prema dokumentima do kojih je došao BIRN, Vlada Srbije je i posle dokapitalizacije nastavila da uliva novac u Srpsku banku, pa je tako organizovala prodaju poslovne zgrade te banke u Skadarliji, Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, i to po višoj ceni od one koju je sama Srpska banka tražila za tu zgradu.
Šta će Direktoratu zgrada u boemsko-turističkom kvartu u strogom centru Beograda, posebno je pitanje.
Zgrada u Skadarskoj 23, veličine 3.070 kvadrata bila je procenjena na 4,9 miliona evra, ali Srpska banka po toj ceni nikako nije uspevala da nađe kupca. A onda je, kako se navodi, Vlada Srbije donela Zaključak kojim je Direktoratu praktično naredila da kupi ovu zgradu i to po još višoj ceni od 5,15 miliona evra. Pošto Direktorat nije imao novca da plati toliku cenu, Vlada mu je naredila da – digne kredit. Tako je sredinom 2015, uz pomoć zajma od 572.000 evra, DCV kupio zgradu u Skadarliji, koja je postala vlasništvo Republičke direkcije za imovinu.
Vlada je odluku da plati više nego što je sama banka tražila za svoju zgradu, opravdala time što je uradila novu procenu njene vrednosti. Poreska uprava je tako procenila da je tržišna vrednost zgrade čak 5,25 miliona evra (iako banka nije mogla da nađe kupca ni za 4,9 miliona), pa je konstatovala da DCV zgradu kupuje po manjoj ceni od od tržišne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
