Alpina problematičan ponuđač?

Za svaki naredni korak tražimo mišljenje Svetske banke koja kreditira taj posao, a trebalo bi imati u vidu i da je reč o složenom tenderu pa je neophodno da se svi dokumenti detaljno prouče – kaže za Danas Nenad Ivanišević, predsednik Upravnog odbora preduzeća Koridor 10 koje rukovodi izgradnjom te panevropske saobraćajnice.

Naš sagovornik ipak očekuje da do kraja meseca budu razrešene dileme u vezi sa tenderom i da radovi počnu u aprilu. Ivanišević naglašava da nema informacije da je na nekom sličnom tenderu procedura bila kraća, ali je odbio da komentariše spekulacije da je do odugovlačenja došlo zbog toga što je najjeftiniju ponudu dostavila austrijska Alpina koja je, posle propale koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega, pokrenula arbitražni spor pred Međunarodnom trgovinskom komorom u Parizu. Tvrdeći da „nema ovlašćenja da iznosi detalje dok traje tenderska procedura“ Ivanišević nije želeo da saopšti ni tekst upitnika koji su popunjavali učesnici na tenderu, a u kome je trebalo da upišu podatke o sporovima i nezavršenim poslovima, kao ni to šta je Alipina navela u tom dokumentu i da li bi eventualno prikrivanje podataka o sporu oko koncesije mogao da bude razlog za njenu diskvalifikaciju.

Naš list, međutim, nezvanično saznaje da je u formularu CON-2, koji je sastavni deo tenderske dokumentacije, bilo potrebno da se upišu istorija i obrazloženje prekinutih, odnosno nerealizovanih ugovora i podaci o sporovima koji se vode sa naručiocima poslova, kao i to da je Alpina navela da u poslednjih deset godina nije imala takve situacije. Da li bi to mogao da bude dovoljan razlog za eliminisanje iz tenderske procedure, pod velikim je znakom pitanja jer je već opšte mesto u javnosti da Alpina ima povlašćen položaj u odnosu na druge građevinare, posebno kada je reč o domaćim firmama. Zanimljivo je i da je Alpina prošle nedelje samoinicijativno saopštila da je proglašena za pobednika na tenderu za obilaznicu oko Dimitrovgada iako to Tenderska komisija nije zvanično potvrdila.

Pojedini stručnjaci smatraju da je Alpina problematičan ponuđač i da se na tenderima u Srbiji javlja sa damping cenama, a da takvu praksu podstiče i aktuelni Zakon o javnim nabavkama jer kao jedini kriterijum za izbor izvođača vrednuje najjeftiniju ponudu, dok se kvalitet radova i bonitet firme ne boduju. „Tako je moguće da Alpina ponudi i damping cenu, kako bi ušla dublje u tržište, nadajući se, pri tom, da će zaradu da ostvari na račun lokalnih podizvođača, koji su već dovoljno očajni zbog nedostatka poslova da će prihvatiti bilo kakve uslove. Sličnu situaciju Alpina je već imala u Sloveniji, kada je na jednom tenderu dostavila ponudu sa damping cenama, ali posao nije dobila jer su se ostali učesnici žalili evropskim institucijama za zaštitu tržišta“, tvrdi za Danas konsultant za investicije Mahmud Bušatlija.

Primedbe stižu i od domaćih građevinara, koji podsećaju na nerealno nisku ponudu na tenderu za jednu deonicu kod Žabara, gde je Alpina dala cenu od 198 miliona dinara uz popust od osam odsto. Sledeće na listi bilo je preduzeće Bačka put sa cenom od 294 miliona, a trećerangirani Štrabag ponudio je 299 miliona. Građevinari kažu i da na našem tržištu damping nije retka pojava, a da ne postoje mehanizmi koji bi kvalitetne izvođaće zaštitili od nelojalne konkurencije. Kada neka firma ponudi nisku cenu na tenderu, to samo može da znači da posao neće završiti ili da će ostati dužna domaćim podizvođačima, što je inače najčešća situacija, kaže nekoliko naših sagovornika koji o tom problemu ipak ne žele da govore javno. Prema njihovim tvrdnjama, obično se sa takvim namerama angažuju „novokomponovane“ firme koje niti imaju dovoljno iskustva u poslovima, niti su u stanju da obezbede potreban kvalitet. Takve deonice već posle godinu ili dve zahtevaju rekonstrukcije, a prave kontrole kvaliteta ili nema, ili postoji visok stepen korupcije nadzornih službi, koje „uz određenu nadoknadu“ zatvaraju oči pred propustima izvođača. Moguća kalkulacija firme koja nudi nisku cenu je i unapred dogovorena varijanta da se prvobitni projekat izmeni i zbog toga se preugovore nove, naravno više cene, kažu građevinari.

Kašnjenja

Alpina se u javnosti pominje u negativnom kontekstu i zbog kašnjenja u izgradnji. Najdrastičniji je primer mosta kod Beške gde su rokovi probijeni više od dve godine. Alpina takođe kasni sa izgradnjom deonice Nova Varoš-Kokin Brod oko godinu dana. Da problem sa kašnjenjem Alpine nema samo Srbija svedoči i podatak iz Poljske. Vlada te zemlje u decembru je poništila ugovor sa austrijskom kompanijom zbog, kako je navedeno, „neprihvatljivo sporog ritma gradnje“, na deonici autoputa A1 Svjerklani-Gorzicki.

Ponude

Na tenderu za izgradnju 5,8 kilometara trase na kojoj se nalazi sedam mostova (ne računajući dva tunela koja nisu ušla u tendersku ponudu) prijavilo se 12 kompanija, a najnižu cenu od 2,9 milijardi dinara dostavila je austrijska Alpina. Hrvatski Konstruktor ponudio je tri milijarde dinara, dve slovenačke firme, SCT 3,2 milijarde i Primorje 3,4 milijarde, konzorcijum domaćih preduzeća na čelu sa Planumom bio je spreman da izgradi trase po ceni od 3,7 milijardi dok je austrijski Štrabag nudio da to učini za pet milijardi dinara.