Barać: To je prava korupcija

Konverzija prava korišćenja u vlasništvo uz nadoknadu, od ustanovljenja novim Zakonom o planiranju i izgradnji, u startu je izazvala negodovanje u stručnim krugovima i javnom mnjenju jer je omogućila novim vlasnicima koji su kupili preduzeća u privatizaciji, stečaju ili likvidaciji da dođu do zemljišta koje u tom trenutku nije bilo u prometu. Tako su mnogi kontroverzni i ini biznismeni došli do atraktivnih lokacija pogodnih za mnogo profitabilnije poslove od onih koje bi ostvarili aktivirajući kupljenu firmu. Pri tom, vrednost tog zemljišta nije ušla u cenu već samo kapital preduzeća koji je, po pravilu bio više nego simbolično plaćen. Prema tumačenju koje je Danas dobio u Ministarstvu za životnu sredinu, izmene uredbe omogućiće da se proces konverzije ubrza, a za mnoge analitičare upravo je sporno to što se iz procedure izbacuje Poreska uprava.

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da nova uredba nema za cilj efikasniji postupak i tvrdi da je pravi razlog njenog donošenja potreba da se što pre okonča prenos vlasništva i zaokruži privatizacija, posle koje će malo šta ostati za vraćanje kroz restituciju.

– To je prava korupcija. Očigledno je da Poreska uprava nije mogla da se uključi u taj proces, jer ipak ima kriterijume koje ne može da ignoriše. Oni vrednost imovine procenjuju na osnovu poreza na promet koji se naplaćuje za tu lokaciju. Međutim, vlast je uvidela da je takav okvir uzak i da kroz tu formu ne mogu tajkunima da poklone zemljište koje je bilo jedini razlog za kupovinu propalih preduzeća – kaže Baraćeva.

Ona navodi primer konverzije u Bloku 53, kada je Miškovićeva firma dobila bez nadoknade parcelu jer je konsultantska kuća „utvrdila“ da je on i pretplatio procenjenu tržišnu vrednost. Pri tom, iznos koji je konsultantska kuća utvrdila kao vrednost zemljišta, osam puta je manji od procene Poreske uprave, podseća Baraćeva i dodaje da je čitav postupak konverzije u pravo vlasništva nelegalan, jer to nije ni jedan od zakonitih načina za sticanje svojine.

Tačan tekst izmenjene uredbe još nije objavljen u Službenom glasniku, pa u lokalnim samoupravama nisu mogli da kažu da li imaju kapaciteta da realizuju novu proceduru. Prema rečima Petra Živanovića, sekretara za imovinsko pravne odnose u Beogradu, moguće je da se uz dobru organizaciju obavi i taj posao, ali on nije mogao da precizira koliko zahteva za konverziju je predato u prestonici, niti koliko ih je do sada rešeno.

Poreska uprava, međutim, ima precizne podatke. Prema njihovoj evidenciji do kraja jula podneta su ukupno 1.863 zahteva za konverziju. Najviše ih je bilo na području novosadskog regionalnog centra, čak 735 a tu je, ujedno, i najveći broj završenih procedura – u 406 predmeta utvrđena je vrednost zemljišta, 158 je u radu dok su preostali odbačeni, prosleđeni drugim jedinicama PU ili je postupak obustavljen. Na području Beograda, predato je ukupno 538 zahteva, a rešeno je 166 dok je 174 u postupku. Niški regionalni centar PU dobio je 220 zahteva, 58 je završeno a 51 je u radu, dok su Kragujevčani od 370 potencijalnih konverzija proceduru završili u 137, a u toku je za 76 predmeta.

Dnevna politika

– Ni jednom organu uprave ne bi smelo da se prepusti određivanje tržišne vrednosti, jer oni nisu deo tržišnog sistema. Kada je, međutim, reč o zemljištu, a uredba se pre svega odnosi na gradsko građevinsko zemljište, ni stručnjacima neće biti lako da utvrde tržišnu vrednost zemljišta, jer ono do sada nije bilo u zvaničnom prometu. Tržišna procena može se sačiniti kroz neki indirektni pokazatelj, na primer, prema vrednosti projekta koji će biti realizovan na tom prostoru. Uobičajeno je da zemljište čini 10 do 12 odsto vrednosti, jer ukoliko je veći udeo, postavlja se pitanje rentabilnosti investicije. Dakle, nije reč o jednostavnom postupku i ne postoji validno objašnjenje zbog čega je potrebno da se procedura konverzije ubrza. Jedino što je izvesno, to je da se ona vrši u interesu dnevne politike – kaže za Danas Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije.