Bolji od Hrvatske i Slovenije, gori od svih ostalih

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Slovenci su takođe imali redukciju prognoze, sa 1,8 na 1,7 odsto, pa će ako se procena ostvari, i oni imati manji rast od nas. Tu se otprilike i završava lista zemalja iz okruženja čiji su izgledi za skok BDP-a slabiji nego srpski. Albanci, Crnogorci i Makedonci će po mišljenju EK imati privredni rast iznad tri odsto, Rumuni čak iznad četiri, dok će Bugari imati, kao i mi, dva odsto.

U Srbiji se inače, zvanično očekuje rast od 1,8 odsto, koji premijer naziva dinamičnim, dok u EU svoj prosečni rast od tih istih 1,8 odsto nazivaju „skromnim, umerenim i krhkim“. Pritom je EU generalno gledano skupina razvijenih zemalja, dok je Srbija država u razvoju, zbog čega bi trebalo da ima veći rast od zemalja koje su već na znatno višem stepenu ekonomskog razvitka. MMF je u svom prošlomesečnom izveštaju potvrdio svoju prognozu rasta za Srbiju od 1,8 odsto, a pri toj cifri je ostala i Svetska banka, doduše dozvoljavajući mogućnost da rast bude i veći.

U Evropskoj komisiji sada smatraju da će veći BDP doći kao rezultat privatne potrošnje, to jest novca koji troše građani, kao posledica rasta plata u privatnom sektoru i blagog rasta zaposlenosti u tom sektoru privrede. EK očekuje da rast BDP-a dostigne 2,5 odsto u 2017. godini. Veruje i u nastavak robustnog rasta izvoza, koji će, međutim, biti u najvećoj meri neutralisan rastom uvoza, i to upravo zbog povećane privatne potrošnje. Sam izvoz će biti podstaknut očekivanim oporavkom ekonomija u državama sa kojima Srbija najviše trguje.

EK očekuje i nastavak rasta investicija u Srbiji, i to zahvaljujući poverenju u reforme, monetarnom popuštanju (snižavanju kamatnih stopa na kredite), rastu stranih investicija, kao i kapitalnim izdacima. Dobra stvar koju ističu u EK je da ovog puta investicije ne dolaze u vidu jednog velikog projekta, kao 2012. kada je došao Fijat, već kao niz manjih raznovrsnih ulaganja. To je stavka koju je nedavno apostrofirala i Svetska banka.

U Komisiji, međutim, upozoravaju da su sve njihove prognoze zasnovane na pretpostavci da će planirana otpuštanja u javnom sektoru imati marginalni efekat na javnu potrošnju (kroz otpremnine i kasnija socijalna davanja itd.). Ta pretpostavka je, opet, zasnovana na tome što je „putanja javne potrošnje neizvesna, u zavisnosti od veličine i tajminga najavljenih rezova u javnom sektoru“.

„Pošto te mere do ovog trenutka nisu dovoljno dobro definisane, naša prognoza uzima da će njihov efekat na javnu potrošnju biti marginalan“, navodi se u izveštaju.

S druge strane, Evropska komisija insistira na planiranim otkazima i s tim računa kada kaže da će rast zaposlenosti biti „limitiran“. Naime, u EK veruju da će dobar deo radnih mesta koja budu otvorena kao posledica privatnih investicija biti anuliran otkazima u javnom sektoru.

EK očekuje da zaposlenost u Srbiji poraste 0,2 i 0,3 odsto u ovoj i narednoj godini, a da se nezaposlenost snizi sa 17,9 u 2015. na 16,2 naredne godine. Poređenja radi, prosečna nezaposlenost u EU je 9,4 odsto, a do kraja 2017. će biti 8,5 odsto.

Očekuje se i nastavak rasta javnog duga Srbije, koji će naredne godine dostići 79,9 odsto BDP-a. To je okvirno u skladu sa Fiskalnom strategijom koju je Vlada Srbije usvojila krajem prošle godine, a koja računa s rastom javnog duga sve do 2017. i onda postepenim smanjenjem duga, počev od 2018.

„Pred fiskalnim scenarijem je niz neizvesnosti. Kako administracija javne reforme i restrukturiranje javnih preduzeća ostaju stubovi za održivo smanjenje fiskalnih neravnoteža, buduća odlaganja u njihovoj implementaciji, predstavljaju ključni rizik. Preokretanje trenda rastućeg javnog duga zato zahteva najčvršću primenu reformi i pažljivu procenu pre pristajanja na novo zaduživanje“, zaključuje se u izveštaju EK.

Deficit u budžetu

U novom izveštaju se pohvaljuje smanjenje budžetskog deficita iznad planiranih vrednosti, ali se podseća da je do toga došlo usled jednokratnog prihoda koji je država ostvarila preko digitalne dividende – to jest od novca koji su joj mobilni operateri isplatili da bi dobili licence za korišćenje radio spektra za 4G mreže. Tog prihoda naredne godine neće biti i zato EK upozorava da će u 2017. budžetski deficit biti „samo malo smanjen“.

Rast BDP u prvom kvartalu 3,5 odsto

Republički zavod za statistiku je juče objavio da je realni rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu 2016. u odnosu na isti period prethodne godine iznosio 3,5 odsto, te da je na kraju 2015. godine rast BDP-a bio 0,8 odsto. RZS navodi da je budžetom za ovu godinu projektovan rast BDP-a od 1,75 procenata, „ali se očekuje da će biti veći“. Narodna banka Srbije je juče ocenila da ovi podaci Zavoda potvrđuju najnoviju ocenu Evropske komisije o rastu BDP-a od dva odsto u ovoj godini.

TABELA

Zemlja BDP 2016. (%)

Srbija 2

Albanija 3,2

Hrvatska 1,8

Slovenija 1,7

Rumunija 4,2

Bugarska 2

Crna Gora 3,6

Makedonija 3,5

Mađarska 2,5

EU prosek 1,8

Izvor: European Economic Forecast, Spring 2016, EC