Sve mere za zauzdavanje inflacije i stabilizovanje kursa bespredmetne su, jer centralna banka nema kontrolu nad gotovo 40 odsto novčane mase, koliko se procenjuje da je vrednost obrta na crnom tržištu roba, usluga i radne snage. Ni većina fiskalnih mera kreiranih za konsolidaciju budžeta ne može da pruži puni efekat, jer delom siva, a delom potpuno nelegalna ekonomija učestvuje u istom procentu u bruto društvenom proizvodu. Ni svi programi za otvaranje novih radnih mesta ne mogu da smanje listu nezaposlenih, jer poslodavci koji bi eventualno i želeli da prošire biznis ne mogu da izdrže nelojalnu konkurenciju onih koji nikome ništa ne plaćaju. I nije da vlast ne zna koliki je to problem.
Sve partije u sadašnjoj vladi imale su tokom izbora u vrhu liste prioriteta borbu protiv sive ekonomije. Ali, od izbora i formiranja vlade prošlo je pola godine, a niko više i ne pominje činjenicu da Srbija godišnje u crnim kanalima izgubi budžetski prihod od najmanje četiri milijarde evra. Koliki je to koruptivni potencijal ne treba ni pominjati, a opet, o potezima koji bi pomogli da bar deo te zone uđe u legalne tokove još nema ni pomena.
Iako nema grane koja nije ugrožena pogubnim posledicama sive ekonomije i crnog tržišta, procenjuje se da su najviše pogođeni trgovina, tekstilna i građevinska industrija. Privrednici tvrde da država ima mehanizme za suzbijanje crnog tržišta. Prema rečima Milana Petrovića, generalnog direktora Štampa sistema, koji upravlja najbrojnijim lancem kioska, potrebno je država prvo identifikuje sve oblasti ili slabe tačke u sistemu koje pogoduju razvoju nelegalnog poslovanja.
– Država mora da prepozna kompanije čije su delatnosti podložne negativnom uticaju sive ekonomije i da ih tretira kao kompanije od posebnog značaja. Ja iskreno verujem da u našoj državi ima dovoljno novca, ali je njegova distribucija loša. Ekonomska kriza, nizak nivo životnog standarda, nezaposlenost, korupcija i nepoverenje građana u državne institucije, predstavljaju idealan ambijent za razvoj sive ekonomije. Zato su neophodne mere za suzbijanje – kaže Petrović i dodaje da čak i ministarka regionalnog razvoja Verica Kalanović priznaje da je udeo sive ekonomije u Srbiji 40 odsto BDP-a.
Oblast maloprodaje u kojoj se kiosci nalaze takođe je osetljiva na ovaj problem, ističe naš sagovornik. Svuda u svetu kiosci su važan segment i potreba funkcionisanja društva i države, pa je njihova delatnost stavljena pod kontrolu jer je jedna od najpodložnijih za razvoj sive ekonomije.
– Jedan od razloga za visok stepen osetljivosti je prodaja akcizne robe, a postojanje velikog broja malih, nezavisnih prodajnih mesta takođe pogoduje rasprostranjenosti sive trgovine. Uz to, pojedine opštine u nedostatku novca pokušavaju da nađu izvor prihoda tako što raspisuju tendere za iznajmljivanje poslovnog prostora ali sa vrlo nejasnim uslovima. Dešava se da pojedinci bez iskustva u ovoj delatnosti i bez prethodne finansijske analize, licitiraju previsoke zakupe, a to dalje dovodi do apsurdne situacije: vrlo brzo se pokaže da je zakup nerealno visok, pa vlasnik tražeći „rešenje“, najpre počne da izbegava izdavanje fiskalnih računa, što znači da deo robe prodaje u sivoj zoni. U drugoj fazi, poslovni partneri ostaju uskraćeni za svoja potraživanja, a na kraju počne izbegavanje i zakupa, pa i lokalna samouprava ostaje bez sredstava – objašnjava Petrović i dodaje da takvi preduzetnici dovode u neravnopravni položaj sve druge koji redovno plaćaju sve obaveze prema radnicima, partnerima i prema državi.
Sistemski rad inspekcije jedini lek
– U Srbiji ima preko 20.000 prodajnih mesta na kojima se prodaju cigarete, dok bi optimalan broj bio oko 12.000 do 14.000. Novine se prodaju na oko 14.000 mesta, a optimalni broj prodajnih mesta bi bio do 10.000. Pri tom, postoje vrlo lako sledljive indikacije koje bi mogle da dovedu do tačne procene broja neregularnih maloprodajnih objekata. Jedan od primera je da ako vlasnik pet kioska koji rade 24 sata neprekidno, ima na platnom spisku pet radnika, jasno je da veći deo zaposlenih uopšte nije prijavljen. Slično je i sa fiskalnim računima koji se negde tretiraju kao luksuz – kaže Milan Petrović i dodaje da su inspekcije te koje sistemskim radom mogu uraditi mnogo da se poslovanje vrati u zakonske okvire.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
