Država subvencioniše snimanje filmova sa 20 odsto

Budući da je uredba već spremna, moguće je da će biti usvojena već na sledećoj sednici Vlade, tim pre što prema saznanjima našeg lista, već postoji nekoliko filmova čiji su producenti zainteresovani da dođu u Srbiju, ako se uvedu ovakve subvencije.

            Uredbom, koju su zajednički pripremili Ministarstvo kulture i Ministarstvo finansija, određeno je da će za državne podsticaje moći da konkurišu producenti igranih filmova i serija koji u Srbiji potroše više od 300.000 evra, zatim animiranih filmova koji potroše više od 150.000 evra, namenskih sa lokalnim budžetom iznad 100.000 evra i dokumentarnih sa 50.000 evra.

            Država neće isplaćivati novac unapred, već tek po obavljenom snimanju, nakon što producenti nadležnoj komisiji dostave sve račune i revizorske izveštaje o potrošnji. Za ova sredstva će moći da konkurišu i strani i domaći filmovi, a uredbom je definisan tačan spisak troškova koji će biti obuhvaćen subvencijom. Glavni princip kojim su se rukovodili pisci uredbe je da se subvencionišu samo oni troškovi napravljeni u Srbiji, odnosno ona plaćanja koja ostaju u našoj zemlji.

            Zato honorari stranim glumcima i producentima, recimo, nisu obuhvaćeni uredbom, osim ako su glumci registrovani u Srbiji i ako su na njihove honorare uredno plaćeni porezi i doprinosi, a novac im uplaćen preko računa. Slično je i sa iznajmljenom opremom koja se koristi na snimanju u Srbiji, koja je pokrivena subvencijom samo ako je iznajmljena od pravnog ili fizičkog lica iz Srbije koje je njen vlasnik.

            Producenti će moći da vrate i petinu novca plaćenog za iznajmljivanje lokacija u Srbiji, za honorare srpskim glumcima i ostalim angažovanim licima iz Srbije, za robu koju kupe u našoj zemlji za potrebe snimanja, avio karte nabavljene u Er Srbiji ili u nekoj od domaćih turističkih agencija i tome slično.

            Troškovi marketinga, distribucije, kupovine nekretnina i plaćenog PDV-a za koji je već izvršen povraćaj izričito su izuzeti od subvencije.

            Država je takođe odlučila da ni pod kojim uslovima neće subvencionisati snimanje rijaliti programa, porno filmova i drugih sadržaja suprotnih moralu, to jest onih koji mogu da naruše ugled Srbije.

            Stupanje ove uredbe na snagu moglo bi da otvori vrata velikim prihodima od kinematografije, budući da čak i „niskobudžetni“ filmovi većih studija koštaju milione evra. Hrvatska, koja već ima ovakve podsticaje, ove godine je od raznih filmskih studija zaradila čak 27,6 miliona evra, što je 2,5 puta više nego prošle godine. Prema računicama domaćih filmskih studija, za tri meseca snimanja niskobudžetnog filma neke od stranih produkcijskih kuća, u Srbiju bi moglo da uđe tri miliona evra, što je ekvivalent godišnjoj zaradi šest srednjih ili manjih preduzeća u našoj zemlji.

Oštra konkurencija za „ljubav“ filmskih studija

            Srbija poslednjih godina postaje sve popularnija destinacija za strane „filmadžije“, ponajviše zbog kombinacije niskih cena snimanja i evropske kontinentalne arhitekture, zbog čega beogradske i novosadske ulice na filmskom platnu lako mogu postati pariske ili bečke. Međutim, slične prednosti imaju i drugi gradovi u okruženju, a tamošnje vlade su odavno usvojile programe subvencionisanja kinematografske industrije. Tako u pomenutoj Hrvatskoj, država producentima nadoknađuje 20 odsto troškova, kao što će i Srbija sada činiti, dok je Mađarska subvencije podigla čak na 31 odsto. Francuska, jedna od najpopularnijih destinacija za snimanje filmova, do sada je davala podsticaje od 20 odsto, ali je odlučila da ih od 2016. godine poveća na čak 30 procenata, a slične programe ima i Velika Britanija.