Odobravanje kredita bez obezbeđenja povlašćenim klijentima i kupovina korporativnih obveznica od tih istih klijenata, samo su dva od mnogo načina kojima je novac iz državnih preduzeća i banaka prelivan u džepove tajkuna. Među drugim mehanizmima, naročito se ističe sistem koji je koristilo Dunav osiguranje. Ono je, kao vlasnik Dunav banke, istovremeno bio i žirant za kredite koje je ta banka odobravala pojedinim firmama, a one pozajmice uglavnom nisu ni vraćale. Tako je umesto stvarnog kredita, dobijeni novac firmama bio poklon od Dunav osiguranja.
Srećni klijenti koji novac Dunav banci nisu vratili su Vitro grupa, Mega projekt i Galenika. Vitro grupa, uvoznik Sitroena za Srbiju, bila je zajednički projekat Petra Matića (vlasnika tržnog centra Ušće) i Milije Babovića (Viktorija grupa, ranije Verano), a danas je u stečaju, u vlasništvu bivšeg direktora Dragoljuba Lekića.
Prema internim dokumentima Dunav osiguranja, Vitro grupa je od Dunav banke dobila kredit od 60 miliona dinara, za koji je Dunav osiguranje položilo depozit u istom iznosu. Kada Vitro grupa nije vratila kredit, Dunav banka je naplatila 550.000 evra od Dunav osiguranja na ime jemstva.
Mega projekt je uzeo kredit od 130.000 evra od Dunav banke, za koji je Dunav osiguranje na kraju platilo 133.666 evra, kad ova firma nije vratila zajam.
Najveći problem je na kraju napravila Galenika, kojoj je odobreno ukupno 2.155.000 evra i 60 miliona dinara kredita, za koje je Dunav osiguranje garantovalo depozitom od 2.792.000 evra.
Na isti način Dunav banka je odobrila i 1,75 miliona evra kredita Srbijagasu (inače svom akcionaru), za koji je u potpunosti garantovalo Dunav osiguranje.
Sve ove garancije Dunav osiguranja su potpuno nezakonite.
Kako se navodi u revizorskom izveštaju KPMG-a iz prošle godine „u namenske depozite Banke na dan 31. decembar 2012. uključeni su depoziti matičnog društva Dunav osiguranje koji služe kao sredstva obezbeđenja za plasirana sredstva Banke. Od ukupnog iznosa depozita, 238,8 miliona dinara odnosi se na dužnika Galeniku. Navedeni depoziti nisu položeni u skladu sa zakonskom regulativnom koja definiše poslovanje osiguravajućih društava“.
Osim Univerzal i Jubmes banke, Dunav banka je takođe bila jedna od finansijskih institucija u kojoj su srpski tajkuni (od kojih su dvojica već u pritvoru) sticali vlasništvo kako bi kasnije mogli da uzmu kredite bez obezbeđenja.
Tako tokom juna 2012. godine u petoj emisiji akcija Dunav banke, uz Srbijagas, među vlasnike se upisuju i firme Lavera i Koteks Gorana Perčevića (80 miliona dinara) i Pro logistik RPC (25 miliona). Srbijagas stiže do 9,2 odsto vlasništva, što je suprotno zakonu, jer je za svaki vlasnički udeo iznad pet odsto potrebna saglasnost Narodne banke Srbije, koju ova firma nije imala. Perčević istovremeno stiže do 4,6 odsto akcija.
Novembra 2012. Dunav raspisuje šestu emisiju akcija, u kojoj Perčevićev Koteks duplira broj akcija u Dunav banci i stiže do 3,38 odsto akcija (što je ukupno 6,2 odsto sa Laverom). Time i Perčević krši zakon, jer povezana lica ne smeju imati više od pet odsto vlasništva u banci bez dozvole NBS, ali pošto Narodna banka iz nekog razloga nije ustanovila opšte poznatu činjenicu da iza Lavere i Koteksa stoji jedan čovek – Goran Perčević, ove firme nesmetano nastavljaju da nagomilavaju vlasništvo u Dunavu. Isti sistem viđen je i u Univerzalu, gde je Miroslav Bogićević koristio dve svoje firme, Farmakom i Basemi, da protivzakonito izgradi desetak procenata vlasništva, a da mu to NBS uopšte nije zamerila (iako su te dve firme čak bile registrovane na istoj adresi). Međutim, pošto je Srbijagas svoj udeo povećao na svoje ime, NBS mu nalaže da proda sve akcije iznad petoprocentnog udela, tako da ova firma danas ima 4,99 odsto akcija Dunav banke. Paralelno s tim, Lavera, Koteks mirno nastavljaju da kupuju akcije Dunava, pa danas Koteks i Lavera zajedno imaju 6,9 odsto.
Koliko je poznato, Narodna banka Srbije još nije reagovala u ovom slučaju, ali je otvoreno i pitanje kolika je njena uloga u procesima koji su uzdrmali srpsko finansijsko tržište.
Dunav banka kritično potkapitalizovana
Prema revizorskom izveštaju za 2013. godinu, Dunav banka je imala regulatorni kapital od samo 7,49 miliona evra, što je znatno manje od zakonom određenog minimuma od 10 miliona evra koliko svaka banka u Srbiji mora da ima.
„Ako bi se pri obračunu regulatornog kapitala uzela u obzir i ispravka vrednosti i rezervisanje u iznosu od 566,5 miliona dinara, regulatorni kapital bi bio 4,78 miliona evra… Banka nema dovoljno kapitala da zadovolji minimalne zahteve Narodne banke Srbije. Ova činjenica zajedno sa drugim pitanjima ukazuje na postojanje neizvesnosti koja može da izazove značajnu sumnju u pogledu mogućnosti da banka nastavi poslovanje u doglednoj budućnosti“, upozorio je KPMG.
Upravo zbog toga i činjenice da je Dunav osiguranje odlučilo da u ovu banku ne ulaže više novac u značajnijoj meri, Dunav banka je trebalo da bude prodata Telekomu Srbije, što je bio praktično već dogovoreni aranžman, koji je, kako saznaje Danas, zaustavljen u poslednjem trenutku. Zbog toga je sudbina Dunav banke u ovom momentu neizvesna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
