Od prvih deset zemalja iz kojih Kosovo uvozi robu, ove godine su samo tri zabeležile pad plasmana u južnu srpsku pokrajinu: Turska, Grčka i Bosna i Hercegovina. Smanjenje uvoza iz Turske je bilo zanemarljivo (0,1 odsto), pad Grčke je rezultat tamošnje privredne krize, ali je zato ozbiljno redukovani uvoz iz Bosne čisto politički problem.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova za jun ove godine, udeo robe uvezene iz BiH u ukupnom uvozu smanjen je za čak 0,6 odsto u poređenju sa istim mesecom 2014. Prevedeno u novac, to znači da firme iz cele Bosne, dakle i iz Federacije i iz Republike Srpske, sada Kosovu prodaju robe za skoro milion evra mesečno manje nego prošle godine. Kada se zna da je ranije mesečni izvoz bio oko sedam miliona evra, a sada je oko šest, jasno je da se radi o dvocifrenom padu bosanskog izvoza na Kosovo.
Kako kažu privrednici, srž problema je u komplikovanom viznom režimu koji vlada između Kosova i BiH, koji drastično otežava veze između ove dve teritorije. Kada je Kosovo 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, Bosna, koja ga nije priznala, uvela je vizni režim za stanovnike sa kosovskim dokumentima, što je odmah uticalo na trgovinsku razmenu. Međutim, budući da je Kosovo veoma uvozno zavisno, BiH je uprkos otežanoj papirologiji za prištinske privrednike nastavila da uvećava plasman svoje robe na Kosovo, iako znatno manjim tempom nego do tada. Ali, kada je Kosovo 2011. uvelo recipročni vizni režim za bosanske građane problem je eskalirao, pa od 2013. godine bosanska roba počinje da se sve ređe viđa na rafovima kosovskih prodavnica. Tako je danas BiH tek deseta na spisku najvećih uvoznih partnera Kosova, iako je do pre samo nekoliko godina bila četvrta.
Ovakav trend pogađa i kosovske i bosanske privrednike, ali ove druge znatno više. Naime, kosovski izvoz u Bosnu je jako mali – svega oko dva miliona evra, što je potpuno zanemarljivo prema 80 miliona evra, koliko BiH plasira na Kosovo svake godine. Kada se tome doda da je Kosovo uz Albaniju jedina članica CEFTA sporazuma sa kojom Bosna ima pozitivan trgovinski bilans, očigledno je koliko otežana administracija pogađa njihovu ekonomiju.
Uz veoma složen vizni režim, zbog kojeg je privrednicima ponekad i nemoguće da dobiju dozvolu za putovanje, problem su i višestruke carinske barijere, koje čine promet robe između BiH i Kosova komplikovanijim nego između Kosova i ostatka Srbije, uprkos zategnutim odnosima Beograda i Prištine.
Štaviše, Kosovo ubedljivo najviše robe kupuje iz ostatka Srbije (čak 13,6 odsto celokupnog uvoza, kako to prištinske vlasti klasifikuju), i taj trend raste iz godine u godinu. Samo u 2013. iz Beograda je ka Prištini otišlo robe u vrednosti od 285 miliona evra, dok je u suprotnom smeru stiglo tek 14 miliona evra robe.
S ovim brojkama na umu, nejasno je zbog čega Bosna i Kosovo ne bi pojednostavili svoj vizni režim i carinske procedure, kada to ne bi iziskivalo promenu političkog stava oko statusa Kosova. Prema dostupnim podacima, očekivanja su da bi ukidanje viza već u prvoj godini dovelo do rasta bilateralne robne razmene od 20 procenata.
S tim u vezi nedavno je urađena i anketa među 60 kompanija koje posluju na oba tržišta, koja je pokazala da su privrednici vrlo zainteresovani za viznu liberalizaciju, ali da za bilo kakve korake nedostaje politička volja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
