Nacionalni avioprevoznik Jat ervejz, kompanija koja je 2010. godinu završila sa gubitkom od 3,8 milijardi dinara i imala samo 1.500 radnika, kupila je mimo tendera 572 fiksna telefona, plaćajući za svaki od njih čak 87.720 dinara. Telefoni naručeni za vreme mandata prethodnog direktora Srđana Radovanovića, ukupne vrednosti od čak pola miliona evra, nisu ni primljeni ni instalirani u Jatu, iako je tadašnji direktor Direkcije za informacione i komunikacione tehnologije Jata lažno potpisao da je sva oprema primljena.
Državna revizorska institucija, koja je u svom nedavno objavljenom izveštaju otkrila ove malverzacije, navodi da je početkom 2010. godine Jat započeo postupak nabavke 572 IP telefona, sa procenjenom vrednošću od 33 miliona dinara. U maju te godine, generalni direktor Srđan Radovanović imenuje komisiju za sprovođenje javne nabavke, ali umesto da to telo obavi svoj posao, Radovanović sam, mimo ikakve procedure, krajem oktobra potpisuje aneks ugovora sa firmom SITA, kojom od nje kupuje ove telefone po ceni čak 52 odsto višoj od one na koju je Jat originalno računao. Dva meseca kasnije, njegov direktor za informacione tehnologije potpisuje protokol kojim konstatuje da je „SITA uspešno izvršila obaveze i u potpunosti ispunila sve zahteve u skladu sa navedenim aneksom ugovora, odnosno da je isporučena i instalirana oprema“. Da to ne bi bilo sve, taj isti službenik je 20. decembra potpisao ispravu kojom je Jatov magacin zadužio za deo navedene opreme, iako su revizori konstatovali da oprema uopšte nije isporučena nacionalnom prevozniku.
Nakon što su i Radovanović i njegov direktor za IT smenjeni krajem decembra 2010., u februaru 2011. SITA isporučuje Jatu račun za, ispostavlja se neisporučene i protivzakonito kupljene telefone, i to pod pretnjom prinudne naplate.
Međutim, nabavka basnoslovno skupih telefona samo je jedna u nizu ogromnih nepravilnosti u poslovanju Jata, koje su otkrili državni revizori.
DRI je tako ustanovila da Jat nema uspostavljen sistem kontrole ni prihoda ni rashoda. Da nacionalni prevoznik „nije vršio kontrole blagajničke dokumentacije niti blagajničkog dnevnika, a u čijem radu su uočene nepravilnosti“. Kako se ističe u izveštaju DRI, sprovedena dokumenta u vezi uplata i isplata ne podudaraju se sa vremenom nastanka transakcije, pazar se ne uplaćuje na račun u zakonskom roku i nema potpisa likvidatora, odnosno kontrolora na dokumentaciji.
– Nije uspostavljen ni sistem kontrole u poslovnicama u zemlji i predstavništvima u inostranstvu, tako da nema mogućnosti detekcije eventualnih nepravilnosti i zloupotreba – konstatovali su revizori.
DRI je pronašla i da je Jat u svom poreskom bilansu upisao kapitalni gubitak od 642 miliona dinara po osnovu prodaje svoje poslovne zgrade u Bulevaru umetnosti 16 u Beogradu, ali da je istina upravo suprotna, tako da je Jat na toj transakciji zapravo ostvario kapitalni dobitak od 292,8 miliona dinara, koji je, dakle, sakriven od Poreske uprave.
– Tokom sprovođenja revizije, uočili smo da Jat nije započeo aktivnosti na pripremi uspostavljanja sistema funkcionisanja finansijskog upravljanja i kontrole. Uočili smo slabosti i nepravilnosti u finansijskom upravljanju i kontroli, naročito izražene u tome što je radno mesto izvršnog direktora za finansije popunjeno čovekom sa srednjom stručnom spremom, premda je za to mesto bila predviđena visoka stručna sprema – kažu u DRI, dodajući da je Jat naknadno promenio pravilnik tako da je za mesto direktora za finansije bila dovoljna samo srednja škola.
Ustanovljeno je i da je poslovni plan Jata za 2010. godinu usvojen tek 2011., što je samo po sebi apsurdno, te da čak ni na taj plan Jat nije dobio saglasnost Vlade, kao osnivača. U ovom preduzeću nema ni interne revizije koja je obavezna zakonom.
Jat je još kupio i informacioni sistem koji „nije odgovarajući jer ne omogućava jedinstven način evidentiranja svih poslovnih promena i transakcija, kao i pouzdano i blagovremeno izveštavanje“. Jat dobavljaču, firmi SAGA, nije redovno plaćao za kupljeni softver, a implementacija je kasnila i zbog toga što avioprevoznik nije imao radnike koji umeju da obave taj posao. Početkom 2010. Radovanović je jednostavno naredio da se nabavljeni softver koristi za računovodstvo, bez ikakve prethodne pripreme.
– Na taj način, podaci iskazani na knjigovodstvenim računima su netačni i nepouzdani, a finansijski izveštaji neispravni i ne mogu poslužiti u informacione, nadzorne i upravljačke svrhe – jasni su u Državnoj revizorskoj instituciji.
Kako je moguće da u kompaniji veličine Jata ne postoji računovodstvena služba koja prati odakle stiže i gde se odliva novac nije poznato.
Na pitanje zašto nisu formirali službu interne revizije i zašto nema kontrole prihoda i rashoda, kao i koje posebne funkcije imaju telefoni koji koštaju 87.720 dinara po komadu i koji još nisu ni u funkciji, u Jatu juče nismo dobili nikakav odgovor.
Ništa od avio-linije Beograd – Zagreb
Zagreb, Beograd – Hrvatska aviokompanija Kroacija erlajns ne planira da ove godine uvede letove na liniji Beograd – Zagreb, rekao je juče portparol tog avioprevoznika Davor Janušić. On je istakao da su netačne informacije koje su se poslednjih dana pojavile u medijima o uvođenju redovne linije Kroacija erlajnsa između Zagreba i Beograda. Janušić je dodao da još nije doneta odluka o nastavku letenja na liniji Dubrovnik – Beograd ili o eventualnom uvođenju neke druge linije između Hrvatske i Srbije tokom ove sezone. Kroacija erlajns je prošlog leta, posle skoro 20 godina, uvela sezonske letove na liniji Beograd – Dubrovnik. Hrvatska aviokompanija ima flotu od 13 aviona. Beta
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
