Od kada je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog avgusta uveo sankcije EU, Srbiji se otvorio put izvoza u ovu istočnu zemlju. Ali umesto da poentira i zabeleži rast, srpska privreda nije uspela da iskoristi povoljnosti, najviše zahvaljujući padu ruske valute. Pozitivan rezultat je izostao, a onda se pomalo neočekivano desio problem prelivanja viška robe iz EU u Srbiju, roba namenjena ruskom završila je delom na srpskom tržištu. To su najviše osetili uzgajivači tovnih svinja.
U poslednjih pet meseci 2014. Srbija je, prema podacima Privredne komore Srbije, uvezla svinjskog mesa u vrednosti od 58,4 miliona dolara, gotovo duplo više nego u istom periodu prošle godine (29 miliona dolara). Svinje teže od 50 kilograma i smrznuto svinjsko mesto čini tek nešto više od jednog procenta u ukupnom uvozu u drugoj polovini prošle godine, dok ih na listi top 15 uvoznih proizvoda u prva dva meseca ove godine nema. Međutim, iako svinjsko meso zauzima samo mali deo u ukupnom domaćem uvozu, to je bilo dovoljno da početkom ove godine napravi velike probleme proizvođačima. Država je na kraju intervenisala i bar privremeno smirila stanje otkupom svinja. Sličan problem sada imaju i proizvođači mleka, ali i krompira koji su ivanjički poljoprivrednici ovih dana bacali po ulicama.
U prva dva meseca ove godine uvoz svinjskog mesa se smanjio, ali je zato zabeležen rast uvoza uree. Samo u januaru i februaru uvezeno je za 12,4 miliona dolara uree, dok je u prva dva meseca prošle godine uvoz ove robe vredeo 4,1 miliona dolara. Obični hibridni kukuruz je takođe na listi top 15 uvoznih proizvoda od početka godine sa 7,7 miliona dolara, ali je to ipak manje od 10,6 miliona dolara koliko je potrošeno na njega u prva dva meseca 2014. Više se uvozilo i kartona, hartije, kao i tečnog butana.
Uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz EU za srpske farmere predstavlja veliki problem, jer oni nikako ne mogu da budu konkurentni sa evropskim kolegama. Pre svega, zbog mnogo većih subvencija koje poljoprivrednici u EU imaju. Od 130 milijardi evra budžeta EU, 40 odsto ide za poljoprivredu. Od tih sredstava 70 odsto ide kao dotacija vlasnicima obradivog zemljišta, 20 odsto daje se za razvoj ruralnih sredina i modernizaciju imanja, dok se 10 odsto čuva za eventualne intervencije u slučaju poremećaja na tržištu hrane.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da je naša poljoprivreda u nezavidnom položaju od liberalizacije trgovine sa EU i da smo generalno u teškoj situaciji.
– Naročito se to odnosi na stočarski sektor, svinjsko, živinsko meso, mleko i mlečni proizvodi. Tu je konkurencija jaka. Nije to samo sada zbog sankcija Rusije prema EU, bićemo na velikom iskušenju i kada one budu ukinute – ističe Prostran za Danas.
On napominje kako mi jednostavno nemamo finansijske kapacitete da ublažimo konkurentnost i da bi najbolje bilo da počnemo da tražimo dopunu u proizvodnoj strukturi.
– Uskoro će svi morati da počnu da razmišljaju o tome koji proizvodi mogu da budu konkurentni na evropskom tržištu. Na primer, proizvodi kojih nema mnogo na njihovom tržištu, lan, konoplja, ricinus, ako treba da gajimo svilene bube onda i to. Sirevi nekih specijalnih ukusa, džemovi, slatko, jagodičasto voće. One proizvode koji su specifični za nas, a koji bi mogli da budu konkurentni – napominje Prostran. Osim toga, ključno bi bilo udruživanje malih farmera. „Najbolnije će biti za male farmere, koji imaju posede od dva do pet hektara, a njih je više od 90 odsto. Zato je neophodno da se okupe u zadruge“, naglašava Milan Prostran.
Otkad su međusobne sankcije Rusije i EU stupile na snagu, od avgusta prošle do kraja februara ove godine, Srbija je uvezla robe u vrednosti 6,6 milijardi dolara, dok je u istom periodu prošle godine vrednost uvreženih proizvoda bila 7,3 milijardi dolara.
Srbija je od avgusta do decembra prošle godine uvezla iz EU pribor i auto delove u vrednosti od 525 miliona dolara, što je u ukupnom uvozu za taj period činilo 10,2 odsto. Međutim, to je za čak 200 miliona dolara manje nego u istom periodu 2013. Poslednjih pet meseci 2014. više smo uvozili nego godinu dana ranije i lekove, proizvode za transport i pakovanje robe od plastike, kao i putnička vozila. Osetan porast zabeležen je i u uvozu električne energije, prošle godine bilo je to 63,5 miliona dolara, a od avgusta do decembra 2013. svega 11 miliona dolara. Porast uvoza električne energije nastavio se i u 2015.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
