Jelašić otišao zbog deviznih rezervi

Prema njihovim tvrdnjama, Vlada je sve bliža ideji, koju su izneli uticajni privrednici na nedavno održanom biznis forumu na Kopaoniku, da se deo rezervi iskoristi kao depozit države u bankama na osnovu kojih bi one imale neku vrstu garancije i obavezu da odobravaju povoljnije kredite kompanijama. Međutim, kako Danas saznaje, guverner Jelašić oštro se protivio bilo kakvom smanjivanju deviznih rezervi jer bi to, uz povećanu potrošnju države, dugoročno moglo da ima ozbiljne posledice po ekonomiju zemlje. Naime, visina deviznih rezervi važan je pokazatelj sposobnosti države da servisira svoje obaveze pa bi njihovo smanjenje, između ostalog, moglo da umanji i kreditni rejting Srbije što za sobom povlači niz negativnih efekata. Tako nešto odvratilo bi investitore da ulažu, a pogotovo finansijske institucije da pozajmljuju Srbiji sredstva koja su joj još uvek potrebna za održavanje makroekonomske stabilnosti. Sa manjkom deviznih sredstava na kraju bi morao da se suoči guverner jer bi usledilo slabljenje dinara za šta bi verovatno ponovo bio okarakterisan kao glavni krivac.

Ekonomista Miladin Kovačević smatra da se novac iz deviznih rezervi ne može jednostavno uzeti i pustiti u promet i podseća da je osnovna funkcija rezervi da obezbede spoljnu likvidnost i da služe kao najvažniji instrument monetarne politike, kojim će se sprečavati preterane fluktuacije kursa i šokovi na deviznom tržištu. Što se tiče mogućnosti da se rezerve koriste kao depoziti, koji bi poslužili radi obezbeđivanja sredstava za kreditiranje, Kovačević napominje da je slična stvar urađena u Kini, koja ima ogromne devizne rezerve i koja je jedan njihov deo iskoristila za kupovinu američkih državnih zapisa. „Sad, druga je stvar da li neko vidi sličnost između jedne male Srbije i Kine“, kaže Kovačević za Danas. On dodaje da u uslovima krize nije verovatno da ćemo se lako osloboditi depresijacijskih pritisaka, zbog čega su devizne rezerve ključna kočnica destabilizaciji i zato ih treba trošiti vrlo oprezno. Kovačević smatra da bi bilo moguće uraditi preciznu analizu kojom bi se projektovala dinamika trošenja deviznih rezervi, nakon čega bi mogle da se sagledaju mogućnosti za preusmeravanje budućih priraštaja u deviznim rezervama ka depozitima, tako da se trenutna sredstva ne diraju.

Zoran Grubješić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže za naš list da je po pitanju načina trošenja deviznih rezervi bliži stavu guvernera Jelašića da ih ne bi trebalo koristiti za podsticanje privrede, već da bi trebalo da služe osnovnim namenama, kao što su održavanje devizne likvidnosti i stabilizacija kursa.

– Nisam pristalica toga da se ta sredstva drugačije koriste. To bi oslabilo našu monetarnu poziciju, a postoji i opasnost da se padne ispod nivoa donje granice visine deviznih rezervi, koji je dogovoren sa MMF-om. Korišćenje rezervi za pomoć privredi bi bio loš signal i uticalo bi na gubljenje nezavisnosti monetarne politike, što bi odbilo investitore, mada je moguće da bi privuklo špekulante – uveren je Grubješić.

S druge strane, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da je srazmerno posmatrano Srbija među zemljama sa najvećim deviznim rezervama, tako da bi, kako kaže, bilo u redu da se deo njih upotrebi za pomoć privredi. On kaže za Danas da to ne bi ugrozilo monetarnu stabilnost jer „ako druge zemlje mogu da održe stabilnost sa pet odsto deviznih rezervi, valjda možemo i mi sa 20 odsto“.

Savet stranih investitora izrazio je juče nadu da će državni organi omogućiti da NBS nastavi sa uspešnim vođenjem monetarne politike i time sačuva makroekonomsku stabilnost. Predsednik tog saveta Ćel-Morten Jonsen rekao je za Betu da bilo koje neočekivano dešavanje, kao što je ostavka guvernera centralne banke, dovodi do trenutne nelagode u privatnom sektoru i u društvu u celini. „Ono što je, međutim, bitno za poslovnu zajednicu i kvalitet poslovne klime je konzistentnost monetarne politike i održiv kapacitet državnih institucija“, rekao je predsednik FIC-a. Ono što ima i može imati negativan uticaj na aktivnosti svih kompanija uključujući i strane investitore je iznenadna i nepredvidljiva promena politika, na primer monetarne politike, koja menja okruženje u okviru kojeg kompanije posluju, rekao je Jonsen.

Neto rezerve samo 3,24 milijarde dolara

Prema podacima portala ekonomija.org ukupne devizne rezerve NBS-a su na kraju januara iznosile 14,8 milijardi dolara, od čega su neto rezerve, posle odbijanja potraživanja banaka od NBS-a, depozita države i obaveza prema MMF-u, iznosile 3,24 milijarde dolara. Potraživanja banaka u rezervama učestvuju sa 8,18 milijardi dolara, državni depoziti čine 1,18 milijardi, a obaveze prema MMF-u 1,59 milijardi dolara.

Vlahović najavljuje intervenciju Vlade

Član Glavnog odbora Demokratske stranke Aleksandar Vlahović izjavio je juče da ne očekuje da će posle Jelašićeve ostavke biti promena u politici centralne banke, ali da bi novi guverner mogao da obori referentnu kamatnu stopu za nešto veći procenat. Vlahović je za B92 rekao da je Jelašić dobro radio, ali da je mogao ranije da obori referentnu kamatnu stopu i da je prisutna velika nelikvidnost privrede, „zbog čega se moraju očekivati intervencije Vlade“. Biće zanimljivo videti kojim sredstvima će Vlada intervenisati, ako to nisu devizne rezerve ili novac od prodaje Telekoma.

Brzo će se znati ko je novi guverner

Premijer Mirko Cvetković juče nije želeo da otkrije ko su kandidati za novog guvernera. Umesto odgovora premijer je rekao: „Znam otprilike ko su kandidati, ali naravno da neću da vam saopštim imena, ha-ha. Relativno brzo će se znati ko je guverner“, uzvratio je Cvetković novinarima u Skupštini Srbije i dodao da postoji procedura koja će trajati mesecima, možda dva -tri meseca. On je naglasio da se ne oseća odgovornim za ostavku guvernera navodeći da mu je i sam Jelašić potvrdio da nije osećao da premijer na njega vrši pritisak. M.R.M