Knjigovođe – neplaćeni detektivi države

Dosad su, milionskim iznosima, kažnjavani isključivo vlasnici računovodstvenih agencija, najčešće zbog nedostatka detalja u izveštajima. Paradoksalno, zakon se ne odnosi na knjigovođe u firmama, pa tako ni na zaposlene kod, recimo, Darka Šarića, koji je u javnosti označen kao personifikacija pranja novca stečenog kriminalom.

Formalno, centralni organ u borbi protiv pranja novca je Uprava za sprečavanje pranja novca (USPN), koja deluje u okviru Ministarstva finansija. Međutim, ta finansijsko-obaveštajna služba Srbije pretežno služi kao bič za računovođe, pošto prema sopstvenom tumačenju Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma ne može samostalno da uoči sumnjivu transakciju i otvori predmet protiv istinskih perača novca. Tako barem tvrde ovlašteni u USPN u pisanom odgovoru dostavljenom Danasu. Istovremeno, na internet prezentaciji te službe tvrdi se suprotno – da „Uprava može, bez prethodne prijave sumnjive transakcije, sama uočiti da postoji sumnja da neko lice ili organizovana grupa pere novac ili da postoji osnovana sumnja na finansiranje terorizma, pa onda zatražiti podatke od obveznika i drugih državnih organa.“

Jovan Beara, predsednik Poslovnog udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, kaže za Danas da je prema važećem Zakonu o sprečavanju pranja novca, na knjigovođe palo mnogo obaveza koje ne mogu da ispune, čak ni angažujući sve resurse i privatne veze. Kako se taj zakon primenjuje od ove godine, knjigovođe nisu u prekršaju ni u privrednom prestupu samo kada vode mali frizerski salon ili trafiku.

– Računovodstvene agencije su u obavezi da vode dosije svakog klijenta sa obaveznim podacima do kojih mogu da dođu jedino obaveštajne službe. Recimo, knjigovođa je dužan da utvrdi pravi identitet vlasnika, a to ne radi ni Agencija za privredne registre. Moramo da radimo i detektivske poslove, da pratimo klijente i da, u okviru dosijea, odgovaramo na pitanja: da li je klijent terorista; da li je u srodstvu sa stranim ili domaćim visokim funkcionerima. Svaka od 4.000 računovodstvenih agencija je konstantno u prekršaju, a već nekoliko ih je kažnjeno visokim novčanim iznosima, na primer, zato što na poleđini dokumenta nije upisano kada je izvršena kontrola računa klijenta, iako to piše u ugovoru – objašnjava Beara i dodaje da će to udruženje tražiti status kakav imaju advokati, koji su odgovorni ako se utvrdi da su učestvovali u pranju novca.

Da su vlasnici agencija po pravilu u prekršaju, potvrđuju i u USPN. U toj službi u odgovorima Danasu kažu da „neposredna kontrola računovođa obično završava pokretanjem postupka za privredni prestup ili prekršaj“. U njihovom dopisu nije dat traženi podatak o eventualnim prijavama protiv banaka, a objasnili su i da je nadzor poslovanja advokata u nadležnosti Advokatske komore.

Statistika

Za krivično delo pranja novca, prema Krivičnom zakoniku, od 2002. godine doneto je 26 presuda, od kojih je 14 pravosnažnih. Ove godine je prvi put doneta osuđujuća presuda protiv firme zbog tog krivičnog dela. Prošle godine je otvoreno 608 analitičkih predmeta, na osnovu izveštaja knjigovođa, banaka, advokata ili drugih obveznika, kao i kroz inicijativu drugih državnih organa ili stranih obaveštajnih službi.