Ko je kriv za ekonomski slom

Poslanica URS Suzana Grubješić navela je tokom rasprave da je njena glavna zamerka budžetu što on neće dovesti do rasta zaposlenosti, a „bez tih mera neće biti napretka, jer nikome do sada nije uspelo da iz recesije izađe samo smanjenjem javne potrošnje“. Ona je navela da Zakon o umanjenju neto prihoda lica u javnom sektoru „lako može da padne na Ustavnom sudu“, ali je i pitala ministra finansija Lazara Krstića da li ostaje pri izjavama da državni funkcioneri neće moći da sede na nekoliko stolica i primaju nekoliko plata, da njihova dodatna primanja neće biti oporezovana, ali će biti preispitana, i da uz penziju neće biti moguće primati platu iz budžeta. Krstić je odgovorio da će se pitanje višestrukih plata i penzija državnih funkcionera rešavati do sredine naredne godine i to sistemskim rešenjima, a ne na individualnim primerima i demagogijom. On se složio sa pojedinim poslanicima da obrazovni sistem Srbije treba da se menja i prilagođava tržišnoj privredi.

– Da li vi u ovoj državi kao vlada tražite konsenzus sa MMF-om oko budžeta ili treba da napravite konsenzus sa građanima, koji treba da podnesu teret mera – pitao je Dejan Mihajlov, poslanik DSS, ali je dobio uveravanje da budžet nije pravljen ni za Evropsku uniju, ni za MMF, već za građane Srbije.

Verica Kalanović, poslanica URS-a, tražila je od ministara Lazara Krstića i Saše Radulovića objašnjenja vezano za ukidanje podsticaja za nova radna mesta. Prema njenim rečima, loš je potez što se ukidaju subvencije za zapošljavanje jer je na taj način „ugašena nada“ da u Srbiju, makar i uz podsticaje, dođu novi Fijat, Mercedes ili Panasonik. Kalanovićeva je navela i da „oživljavanje privrede sa ličnim kartama“ neće podstaći proizvodnju i zapošljavanje, a zamerila je i što su transferi lokalnim samoupravama za narednu godinu manji za dve milijarde.

Ministar Radulović je odgovorio da je utrkivanje sa zemljama regiona u davanju podsticaja potpuno pogrešna politika. „Namere su možda dobre, ali rezultat je očigledno pogrešan. Prema tome teza da bez podsticaja nema investicija poprilično škripi. Kad se nađete u rupi, prva stvar je da prestanete da kopate“, naveo je Radulović i dodao da smo „kupovali radna mesta na tuce, a gubili na hiljade“. Kalanovićeva je pitala i da li je vlast imala hrabrosti da smanji plate direktora, a ministar Krstić je naveo da je, kao i za ministre, demagogija da direktori javnih preduzeća treba da imaju niske plate i da je rešenje da se primeni Zakon o javnim preduzećima, i da se na ta mesta postave ljudi koji će profesionalno upravljati preduzećima, i u skladu sa učinkom adekvatno zarađuju.

Polemiku o tome ko je kriv za sunovrat srpske ekonomije pokrenuo je Božidar Đelić, poslanik DS, koji je pitao zbog čega u parlamentu moraju da slušaju lekcije od ljudi koji su 90-ih godina doveli do toga da ne funkcioniše finansijski sistem, da Srbije bude najsiromašnija zemlja u Evropi koja je izgubila 67 odsto BDP-a, i u kojoj „odredi smrti“ ubijaju novinare i opozicione političare. Odgovorio je poslanik SPS Dejan Radenković, koji je optužio bivšeg ministra finansija Božidara Đelića da je uspeo da upropasti sve što je valjalo u ovoj zemlji. On je pozvao Đelića da zajedno izađu pred radnike koji protestuju ispred parlamenta da se vidi koga više oni mrze. Nakon toga usledilo je reklamiranje poslovnika zbog govora mržnje.