Kurs ne zabrinjava stručnjake

To bi moglo da znači i da bi morala da odstupi od do sada primenjivanog principa sprečavanja samo prevelikih dnevnih oscilacija, a ne i kontrole kursa. Istovremeno sa padom dinara u javnosti su se pojavile spekulacije o tome da bi NBS mogla da izvrši denominaciju dinara, tako što bi „obrisala“ dve nule, čime bi jedan dinar vredeo jedan evro.

Denominaciju dinara je poslednji put izvršio guverner tadašnje Narodne banke Jugoslavije Dragoslav Avramović 1994. godine za vreme hiperinflacije. Međutim, ekonomisti su jednoglasni u oceni da za tim ovog puta nema nikakve potrebe i da bi se samo bespotrebno potrošio ogroman novac, potreban za zamenu celokupnog gotovog novca.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Nikola Fabris kaže za Danas da je očigledno u pitanju veća tražnja za evrima u odnosu na ponudu, zbog čega očekuje da će slabljenje biti kratkoročno i da će se u narednim danima dinar stabilizovati.

– U protivnom, NBS će morati da interveniše znatno ozbiljnije nego do sada. U slučaju da se nastavi pad dinara, postoji opasnost od rasta cena, što bi ugrozilo cilj Narodne banke po pitanju inflacije za ovu godinu, iako je inflacija sada na donjoj granici tog cilja – kaže Fabris. Prema njegovim rečima, u uslovima fleksibilnog kursa dinara postepeno gubljenje vrednosti domaće valute je apsolutno nužno, ali nije dobro da ono bude naglo, skokovito i u kratkim rokovima.

Fabris tvrdi i da promenu denominacije dinara sada ne bi trebalo sprovoditi, jer se to, kako kaže, pokazalo kao uspešno samo u hiperinflatornim uslovima. „To je skupa operacija, jer traži promenu kompletne novčane mase, a psihološki se ne bi mnogo postiglo. Niko nije primenio denominaciju u uslovima jednocifrene inflacije“ naglašava ovaj stručnjak.

Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović kaže za Danas da je moguće da je neposredni pad dinara posledica nekih poremećaja, ali da kratkoročni udari nisu opasni i da Centralna banka ima dovoljno deviznih rezervi da spreči spoljne šokove. „Ne bih očekivao dramatičan pad dinara. Ranije sam govorio o tome da će u osnovi ovaj pad, iako kratkoročan, imati jedan dugoročniji trend depresijacije, pada vrednosti. Možda će opet da padne, pa da zakoči, pa da opet padne“, ističe Petrović. Takav trend je, prema njegovim rečima, poželjan kada je u pitanju privredni razvoj, jer vrši pritisak da se ide u korist izvoza i veće proizvodnje koja se na srpskom tržištu takmiči sa uvozom. „Kratkoročni trend blagog opadanja dinara je poželjan, jer stimuliše sektor razmenjivih dobara i to je nužno da bismo izašli iz krize, da bi smanjili spoljni deficit, da bi domaća potrošnja sporija rasla, a štednja se povećavala“, kaže Petrović. Pad dinara, napominje on, možda jeste kratkoročno uslovljen, ali jeste na poželjnoj putanji blagog slabljenja dinara. „To onda ima i svoju drugu stranu jer smanjuje kupovnu moć stanovništva, što je opet na neki način neophodno da bi se usporio rast potrošnje, a stimulisala štednja“, ističe Petrović.

Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka veruje da će pad dinara biti kratkoročan, a da bi u suprotnom NBS morala radikalnije da reaguje, te da nema nikakvog razloga za denominaciju dinara.

– Denominacije je tehnička stvar koja bi dosta koštala. To je preskupo i u vremenu kada se suočavamo sa nestašicom, mislim da bi trebalo voditi računa o svakom dinaru. Što se tiče kursa, mislim da postoje dve grupe faktora koji utiču na njegovo kretanje. Na prvom mestu tu su dubinski makroekonomski i strukturni razlozi. Srbija ima nepovoljnu privrednu strukturu i izražen debalans uvoza i izvoza, što dugoročno može biti uzročnik pada dinara. S druge strane, postoje i kratkoročni intersi i faktori koji utiču na kurs – kaže Erić, dodajući da ne očekuje krupnije promene u vezi s kursom, jer bi to bilo vrlo loše po stabilnost cena. On naglašava da bi dalji veći pad dinara sigurno pokrenuo „inflatornu spiralu“, dovodeći do rasta cena goriva, koje bi za sobom povukle i ostale cene, naročito u ekonomiji bez adekvatnih deviznih priliva od izvoza i investicija.

Slično mišljenje ima i profesor Megatrend univerziteta Vladimir Vučković koji takođe naglašava da je za stanje sa kursom odgovorna kombinacija faktora i da se u Srbiji s vremena na vreme pojavi pritisak na deviznom tržištu, koji pogura dinar nadole, što je i sada bio slučaj.

– Činjenica je da će spoljno-trgovinski deficit i veliki dugovi u kontinuitetu vršiti pritisak na kurs, sve dok ponovo ne budemo imali neku veliku privatizaciju, kao na primer Telekom. Tu su povremeno i sezonski razlozi, poput onih koji se javljaju na prelasku između dve godine, kada se izmiruju obaveze ili kada se pojavi nervoza na deviznom tržištu. Očekujem da ćemo i ubuduće imati period stabilnog kursa, pa opet pritisak, odnosno da ćemo imati uzlaznu putanju sa povremenim burnim oscilacijama – kaže Vučković.

Ovaj ekonomista je takođe protivnik denominacije, naglašavajući da ne zna šta bi se time dobilo.

– To je poslednji put urađeno za vreme Avramovića, ali je tada denominacija bila u sklopu šireg plana promena, a sada ne znam čemu bi tako nešto služilo – kaže Vučković.

Novoj denominaciji se protivi i saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović, koji naglašava da za time nema nikakve potrebe, jer „svi umeju da računaju i sa stotinama i sa hiljadama dinara“. U tom kontekstu on podseća na primer azijskih zemalja, pa tako jedan evro vredi desetak hiljada japanskih jena, što njima ne predstavlja nikakav problem.

– Što se tiče kretanja kursa, teško je sada reći da li su poslednja dešavanja dugoročnijeg karaktera ili ne, zato što će NBS preduzeti mere kako bi zaustavila pad dinara. Centralna banka je, uostalom, i sama dovela do pada dinara tako što je oslobodila deo obavezne rezerve banaka u dinarima, nadajući se da će tako pojačati kreditiranje, ali se to prelilo u deviznu tražnju – kaže Stevanović, dodajući da je moguće i to da su klijentima nekih banaka bile potrebne veće količine deviza, u kom slučaju će jačanje evra biti trenutno i kurs će se vratiti na raniji nivo.

Pozitivna ocena MMF umiriće dinar

Ukoliko Srbija dobije pozitivnu ocenu od MMF-a, to će značiti podršku njenoj ekonomskoj politici i ta ocena će delovati na kurs dinara umirujuće, rekao je juče savtnik premijera Srbije i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec. On je ocenio da kurs dinara do kraja godine ne bi trebalo značajnije da pada u odnosu na evro, ukazujući da je kurs odraz trenutne snage privrede Srbije, njenog izvoza i stanja platnog deficita. „Budimo realni. Dinar jača u meri u kojoj jača srpska privreda, njen izvoz, u kojoj se smanjuje platni deficit“, naglasio je Bajec. Prema njegovim rečima, uspešno okončanje četvrte revizije stend-baj aranžmana sa MMF-om, takođe će delovati stabilizirajuće na kurs, bez obzira da li će Srbija povući novu tranšu aranžmana sa Fondom ili ne.