Preduzeća pod državnom upravom u poslednje tri i po godine potrošila su najmanje 1,3 milijarde dinara na različite projekte u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Najveća državna preduzeća, od kojih neka godinama posluju sa gubitkom, potrošila su oko 840 miliona dinara na donacije, a 466 miliona dinara za različita sponzorstva.
U te svrhe najviše para su od 2011. do sada izdvojili Elektroprivreda Srbije, Pošta Srbije, Srpska banka, Aerodrom „Nikola Tesla“ i Elektromreže Srbije, pokazalo je istraživanje koje je sproveo BIRN (Balkanska istraživačka mreža) na 30 najvećih od ukupno 90 preduzeća u većinskom državnom vlasništvu. Da li bi redosled izgledao isto da su podatke dostavila sva preduzeća kojima je upitnik poslat, za sada nije poznato, ali je simptomatično da se istraživanju nije odazvalo šest preduzeća poznatih po visokim izdacima upravo za te namene – Telekom Srbija, Srbijagas, Železnice Srbije, Srbijašume, Jat Tehnika i Želturist.
Osim što je evidentna nedovoljna transparentnost u trošenju državnog novca, otvara se i pitanje koliko su milionski izdaci za reklamiranje i samopromociju opravdani u preduzećima od kojih je većina sa monopolskom pozicijom na tržištu, posebno što i među njima ima veliki broj gubitaša koji žive od državnih subvencija.
Prema podacima iz istraživanja, nema ni jasne politike prilikom dodele sredstava, „nego se ide prema ustaljenom obrascu: malo kulturi, malo više sportu i još malo Srpskoj pravoslavnoj crkvi“. Najmanje je donacija za projekte pomoći nekim osetljivim grupama ili manjinskim i lokalnim zajednicama, zaključeno je u istraživanju.
Ekonomski analitičar Branko Pavlović smatra da tu oblast treba dodatno urediti tako da preduzeća koja imaju monopolsku poziciju ne treba da imaju mogućnost direktnog doniranja i sponzorisanja.
– Povećano izdvajanje novca za sport je korisno i neophodno, ali nije dobro da to ide preko menadžmenta javnih preduzeća, posebno onih koja su u monopolističkom položaju. Prihvatljivo je da se recimo Telekom reklamira tako što sponzoriše određene sportske klubove, jer je on izložen tržišnoj utakmici, ali Elektroprivreda ili Srbijagas nisu. Načelno, javnim i državnim preduzećima moglo bi se dozvoliti da direktno ugovaraju sponzorstva samo tamo gde su na tržištu izloženi konkurenciji, dok bi podrška klubovima i manifestacijama bila daleko transparentnija ako bi išla iz državnog budžeta – smatra Pavlović, ali i dodaje da je regulisanje te oblasti kroz budžet problem, „jer MMF neće dozvoliti da ulažete u sport, kao ni u zdravstvo ni obrazovanje, iako bi to bilo dobro“.
S druge strane, ekonomista Danijel Cvjetićanin kaže da nema jedinstvenog odgovora na to da li su ovakve donacije dobre ili loše.
– Donacije nekada imaju opravdanja, a nekada ne. Svaka donacija se mora posmatrati odvojeno, na specifičan način, pa čak i donacija organa. Iako je to polje u kom su zloupotrebe česte, privatni fondovi su često kompromitovani, mnoge akcije završavaju aferama, i kada je ima i kada je nema, i to stvara odnos prema svim donacijama koji možda nije pravilan – kaže Cvjetićanin i dodaje da „to i nije najveći problem koji imamo“.
Spisak
EPS je od 2011. na razne donacije ukupno potrošio skoro pola milijarde dinara, što je više od trećine ukupnih troškova svih preduzeća obuhvaćenih BIRN-ovim istraživanjem. Pošta Srbije je tokom 2011. i 2012. izdvojila nešto više od 178 miliona dinara, dok podatke za prošlu godinu nisu dostavili. Srpska banka, iako na klimavim nogama, u poslednje tri i po godine ukupno je u ove svrhe potrošila 133,5 miliona dinara, a Aerodrom „Nikola Tesla“ 154,5 miliona dinara, izdvojenih uglavnom za sportiste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
