Međunarodni monetarni fond će promeniti prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije sa nula na plus 0,5 odsto, kao što je nedavno i najavio premijer Srbije Aleksandar Vučić, objavio je juče RTS. To će biti treća promena prognoze, pošto je MMF, kako je rekao sam Vučić, originalno računao da će Srbija ove godine imati privredni pad od jedan odsto, a zatim od pola procenta, pa da će stagnirati, da bi sada očekivao rast.
– Vučić veruje da će taj rast biti i veći, to jest da će biti jedan procenat, ali čak i tako stručnjaci smatraju da Srbija ne bi trebalo da se zanosi tim brojkama, jer privrednici realno ne osećaju statistički boljitak o kojem se govori.
Kako za Danas kaže direktor Tarketa Nikola Pavičić, sadašnji privredni rast, koji „predstavlja mali pomak“, posledica je stabilizacije u proizvodnji struje, nakon velikog pada industrijske proizvodnje koji je Srbija imala od proleća prošle godine kada su nastupile katastrofalne poplave, dok „stvarnih promena u ekonomiji nema“.
– Neće ih ni biti, jer se sistem ne menja. Imamo velike kamate, nerealan kurs i visoke poreze, što sve čini da finansijski sektor cveta, a da se privreda gasi. Dok se to ne promeni, nama nema budućnosti. Mere koje Vlada sada preduzima nisu suštinske. Veoma je dobro što smo promenili odnos prema državnim firmama koje su u poslednjih 14 godina samo uzimale novac iz budžeta, ali to ne menja ništa suštinsko u našoj ekonomiji. Nama je potrebna reforma finansijskog sistema, jer sa ovakvim kamatama proizvodnje u Srbiji ne može biti. Sa ovakvim kursom nema izvoza, a sa ovolikim porezima se dobar deo firmi gura u sivu ili, još gore, u crnu zonu – kaže Pavičić.
Ovaj stručnjak koji je tokom više decenija od Sintelona, koji je tada bio mala fabrika, napravio jednu od najuspešnijih srpskih izvozničkih kompanija, kaže da je „posle 14 godina stagniranja“ Srbiji potreban dvocifreni privredni rast. Takav rast naša zemlja nikada nije imala, ali Pavičić podseća da smo u prvom delu decenije 2000. godine imali prosečan rast BDP-a od oko pet odsto.
– Da bismo se vratili na privredni nivo iz 1990. godine bilo bi nam potrebno da u narednih deset godina imamo ekonomski rast od devet odsto godišnje. A mi se sad poredimo sa ekonomijama zemalja koje su na daleko višem stepenu razvoja od našeg, u kojima je rast od jedan ili dva odsto stvarno značajan. To nije slučaj u Srbiji. Nama treba mnogo više od toga – podseća Pavičić.
Slično mišljenje ima i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević, koji smatra da najnovije brojke ne bi trebalo uzeti kao garanciju dugoročne održivosti rasta niti kao nešto što će se izvesno i ostvariti.
– To je prognoza. Svakako je pozitivno što sada i MMF, čija se reč bolje čuje od reči srpskih institucija, smatra da prelazimo iz faze opadanja u fazu privrednog rasta. Ali, to je ipak i dalje samo prognoza. Još je data u avgustu, kada nam je ostalo više od trećine godine do kraja. Zato mislim da je važnije da vidimo kakve su njihove procene za narednu godinu i za period posle toga. Jer, rast od pola procenta je koristan, ali iz toga ne treba zaključivati da će se povećanje BDP-a održati i na duge staze – upozorava Kovačević.
Suficit i u julu
Premijer Aleksandar Vučić pre nedelju dana je prognozirao da će Srbija ostvariti rast od pola do jednog procenta ove godine. Tome u prilog idu kretanja u prvih sedam meseci. Deficit budžeta od početka godine, zaključno sa julom, kreće se između 25 i 30 milijardi dinara. Kako podseća RTS, to je četiri ili pet puta manje od ciljane vrednosti koju je podržao MMF i tri puta manje od nivoa kriterijuma iz Mastrihta. U julu je, kako je preneo javni servis, zabeležen budžetski suficit od 2,2 milijarde dinara. Fonet
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
