Četvrta revizija kreditnog aranžmana između Vlade Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda završena je uspešno, ali je prema svim ocenama ekonomista, MMF ovog puta nastupio daleko čvršće u pregovorima sa srpskom delegacijom nego u ranijim navratima. U intervjuu za Danas, Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije MMF-a u Srbiji, demantuje tvrdnje ministra ekonomije Mlađana Dinkića da je dogovoreno da se u avgustu ponovo raspravlja o podizanju plata u javnom sektoru, jer MMF na to nije pristao i objašnjava da vezivanje penzija za plate neće biti uneto u novi zakon o penzijskom sistemu koji vlada mora da preda Skupštini na glasanje do kraja juna, te da to čak nije ni dobro kao dugoročno rešenje.
Kako komentarišete tvrdnju ministra Dinkića da je dogovoreno da se o podizanju plata razgovara prilikom sledeće posete MMF-a, ako javni prihodi budu viši? Šef misije MMF-a Albert Jeger je izjavio da će se svi eventualni prihodi iznad projektovanih vrednosti čuvati kako bi fiskalni deficit bio manji?
Naše shvatanje sporazuma je da tretman treba da bude simetričan. Ako bude dodatnih pada u prihodima, mi ćemo pristati na viši deficit. Ali, ako nas prihodi iznenade sa pozitivne strane zbog jače ekonomije, deficit bi morao da bude niži.
Zbog čega niste pristali na rast plata ove godine?
Složili smo se da opšti rast plata u javnom sektoru i penzija nije preporučljiv u ovom trenutku. Jednostavno, nema dovoljno sredstava za to u budžetu. Takođe, iz ekonomske perspektive, u trenutnim okolnostima, povećanje plata i penzija bi najverovatnije rezultiralo tražnjom za dobrima čija ponuda ne može da bude lako povećana. To bi moglo da ima inflatorne posledice, i ne bi pomoglo Srbiji da krene ka novom modelu rasta, zasnovanom na izvozu. Ali, mi smatramo da je neophodno da se zaštite najranjiviji tokom krize, tako da će ove godine biti pružena podrška grupama sa nižim prihodima.
Ali ste ipak pristali na vezivanje zarada u javnom sektoru?
Neće biti zakonski utvrđene veze. Zapravo, mi ne vidimo dobre razloge za takvo vezivanje na dugi rok. Ali, u očekivanom okruženju i dalje slabog rasta, kako bi se na pravičan način pobrinuli za potrebe fiskalne konsolidacije u 18-mesečnom periodu posle aprila 2011. mi smo pristali da se zarade u javnom sektoru i penzije indeksiraju prema istoj formuli, u ovom ograničenom vremenskom periodu.
Da li ste zadovoljni progresom reformi u Srbiji i da li Vlada ispunjava uslove stend-baj aranžmana?
Kao što možete da vidite, složili smo se da završimo ovu reviziju. Stoga, napredak reformi je zadovoljavajući. To se posebno odnosi na to da su svi ključni kvantitativni ciljevi određeni programom postignuti, sa izuzetkom fiskalnog deficita, koji je za malo promašio ciljanu vrednost, zbog pada u prihodima. Iako je napredak u strukturnim oblastima mogao da bude brži, dogovorena penziona reforma je važan korak napred u procesu fiskalne konsolidacije zasnovane na zauzdavanju potrošnje.
Kako vidite srpske ekonomske performanse ove i naredne godine?
Srbiju vidimo kao zemlju koja se oporavlja, mada unekoliko sporo. Revidirali smo nadole na 1,5 odsto našu prognozu rasta BDP-a za 2010. zbog slabijeg izvoza i nižih privatnih investicija. Niži izvoz odražava ekonomske teškoće kod glavnih trgovinskih partnera Srbije u regionu kao i u Evropskoj uniji. Niže privatne investicije, verovatno odražavaju višu nesigurnost u privatnom sektoru o izgledima u Srbiji, ali i u regionu kao celini. Mi i dalje verujemo da će se ekonomija postepeno ubrzati i da će rast BDP-a u 2011. biti oko tri odsto. Rast od tri procenta je otprilike ona stopa rasta kod koje ljudi počinju da osećaju da ekonomija zaista počinje da stvara radna mesta.
Poreska reforma
Kako gledate na predloženu poresku reformu?
Poželjan je cilj da se smanji poresko opterećenje rada kroz smanjenja socijalnih doprinosa ili poreza na lični dohodak i da se gubitak prihoda kompenzuje kroz prilagođavanje indirektnog oporezivanja. To može da pomogne zapošljavanju i ekonomskom rastu, šire posmatrano. Ali ključno je da se ojača kapacitet poreske administracije, da se poreski obveznici i drugi na koje se reforme odnose konsultuju u ranoj fazi kako bi se izbegla nepotrebna iznenađenja, a da ciljana socijalna pomoć bude povećana da bi nadomestila bilo kakav regresivni udar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
