Odgovorno trošimo novac građana

 Više ne trošimo ono što nemamo, već se domaćinski i odgovorno ponašamo sa novcem građana. Najbitnije nam je bilo da uvedemo i red u javna gradska preduzeća. Prvi rezultati su već vidljivi, JKP “Ada Ciganlija” i JKP “Pogrebne usluge” uspeli su da se konsoliduju i da ne budu na spisku subvencionisanih preduzeća, a JKP “Parking servis” je duplirao profit u prvoj polovini ove godine u odnosu na prethodnu. Međutim, tri meseca nije dovoljno da rešimo sve nasleđene probleme i ostvarimo sve što smo obećali i zacrtali, ali smo napravili dobru osnovu, koja je neophodan preduslov i pokrenuli stvari s “mrtve tačke” – kaže u intervjuu za Danas Siniša Mali, gradonačelnik Beograda povodom 100 dana gradske vlade.

Kakva je bila saradnja sa koalicionim partnerima u prvih 100 dana gradske vlade i koliko je ona doprinela realizaciji tih planova?

– Kada je reč o specifičnom sistemu kao što je Grad, mislim da ne treba da se bavimo politikom. Pre svega, važno je da funkcionišemo kao tim, da radimo kao jedno. Drago mi je što se u tom smislu razumemo sa koalicionim partnerima. Imamo isti cilj, jasnu strategiju i do sada smo se odlično razumeli i dobro funkcionisali. Uveren sam da će tako biti i u budućnosti.

Nedavno je usvojen budžet Beograda za 2014. u iznosu od 78,1 milijarde dinara. Ukoliko su ti prihodi realni, kako njima mogu da se pokriju rashodi imajući u vidu nasleđena dugovanja?

– Prilikom prezentacije budžeta za ovu godinu naglasio sam da je pristup izradi budžeta posebno restriktivan u pogledu projekcije prihoda. Šta to znači? U ranijim projekcijama budžetskih prihoda redovno je prihod procenjivan u pogledu iznosa, što je po pravilu dovodilo do rebalansa budžeta, i to bar dva puta godišnje, čime su obaveze odlagane za neka buduća vremena. Ona su sada stigla na naplatu. Preneti dug iz ranijih godina u 2014. iznosio je preko 14 milijardi dinara. Već smo uspeli da vratimo 2,5 milijardi dinara duga naših prethodnika, a do kraja godine vratićemo ukupno 5,6 milijardi, pri čemu smo za prvih šest meseci ove godine isplatili glavnice i kamate samo za bankarske kredite koje je Grad uzeo u prethodnom periodu, u iznosu od 35,5 miliona evra, a da pri tome ni na koji način ne ugrozimo projekte koje smo započeli. Tako su i Privremeni organ u prvoj polovini godine i nova izvršna vlast zauzeli stav da se na prihodnoj strani ne sme intervenisati ni na koji način, niti bilo ko sme to da radi, pogotovu ne metodama alhemičara. Dakle, moto novog pristupa izradi budžeta je da se troškovi i rashodi budžeta upodobe realno očekivanim prihodima. Dokaz da se ova praksa poštovala je i ostvarenje planiranih prihoda za prvih šest meseci ove godine na nivou 101 odsto.

Kolika su trenutna zaduženja Beograda? Kako će i koliko dugo građani osećati posledice prezaduženosti Grada?

Ukupne obaveze Grada Beograda, zajedno sa opštinama i svim javnim komunalnim preduzećima iznosile preko 1,1 milijarde evra. Dakle, radimo sve da nivo obaveza i zaduženja Grada Beograda umanjimo. Stoga je svako dodatno zaduživanje Grada nemoguće, bar u narednih godinu dana.

Rekli ste da se Grad ubuduće neće zaduživati već da će se kroz nove modele investiranja ući u realizaciju novih projekata. Na koje modele mislite?

– Mislimo upravo na modele javno-privatnog partnerstva. Ovo je jedan od odličnih načina za privlačenje velikih investitora koji podrazumeva da velike projekte možemo da realizujemo bez dodatnog zaduživanja, što je praksa u svetu. Primer za ovo je izgradnja četiri podzemne garaže. Grad ponudi lokaciju, pronađe se strateški investitor, pa se u određenom broju godina deli profit između investitora i Grada, a nakon isteka tog perioda garaže ostaju u vlasništvu Grada i Beograđana. Nedavno je održan sastanak sa delegacijom Vlade Francuske. Dogovoreno je da Francuska Beogradu pruži tehničku pomoć za formiranje posebnog tela koje bi se bavilo realizacijom projekata javno-privatnog partnerstva, kao i edukacijom predstavnika javnih preduzeća, opština i ustanova čiji je osnivač Grad.

Početak rada aktuelne beogradske vlasti obeležila je i najava velikog projekta „Beograd na vodi“, koji bi trebalo da se realizuje sa Republikom. Koliko je on značajan za srpsku prestonicu?

– Investicija od 3,5 do 4 milijarde evra, kolika je planirana za Beograd na vodi, pokrenuće domaću građevinsku industriju, a time i privredu u celini. Sa razvojem Savskog amfiteatra, Grad će iskoristiti ogroman potencijal koji ima, i time napokon ima priliku da postane regionalni centar u smislu turizma i privrednog potencijala. Dobar početak ovog projekta je nedavno renovirana zgrada Beogradske zadruge, koju je za samo mesec dana posetilo 20.000 ljudi. U međuvremenu, zajedno sa nadležnim republičkim institucijama radimo na uklanjanju šina, rešavanju pravno-imovinskih pitanja, kao i na pripremi planske dokumentacije kako bi sa gradnjom Beograda na vodi krenuli na proleće 2015.

U planu je izgradnja deponije u Vinči i novih podzemnih garaža. Koliko će koštati ove investicije?

– Beograd je potpisao sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj dva sporazuma kojima se EBRD-u daje mandat da iz donacija finansira tehničku pomoć, a kasnije obezbedi i kredit za projekte dva gradska preduzeća: JKP Parking servis i JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, kao i za Deponiju u Vinči. EBRD će zajedno sa Gradom izabrati savetnika koji će pripremiti studiju za izgradnju četiri podzemne garaže. Nakon završetka studije, znaćemo i kolika je tačna vrednost projekta, ali okvirno iznosi oko 25 do 30 miliona evra. Što se sređivanje deponije u Vinči tiče, reč je o mnogo većem projektu, a tačan iznos znaćemo nakon završetka studije o izvodljivosti koja će biti završena početkom naredne godine. Preliminarna cifra je oko 200 milion evra, a plan je da budu izgrađena postrojenja za reciklažu, da se uvede sistem upravljanja otpadom i da se iz otpada proizvodi energija.

Raspisali ste konkurs za izbor direktora javnih komunalnih preduzeća. Po kojim kriterijuma će se oni birati i ko će ocenjivati njihovu stručnost?

– Kriterijum za izbor direktora javnih komunalnim preduzeća biće njihova stručnost, iskustvo i mogućnost da na odgovoran i transparentan način upravljaju tim preduzećima. Konkurs je završen, pristiglo je više od 271 prijava, i Komisija trenutno razmatra njihove biografije. Očekujemo da ćemo proces njihovog imenovanja završiti do kraja septembra. Grad uvodi kontrolu i nadzor nad radom tih preduzeća, kako bismo u svakom trenutku znali šta se u njima dešava. Osim toga, rad svih direktora ocenjivaćemo na kvartalnom nivou i smenićemo svakog ko ne bude radio dobro.

Strategija socijalne politike na jesen

Štednju i smanjenje troškova čini se da su najpre osetili baš oni kojima su pomoć i podrška najpotrebniji: trudnice, porodilje i penzioneri. Da li su takve mere bile neophodne?

– S agresivnim merama štednje krenuli smo prvo od sebe, gradske uprave, javnih preduzeća. Nažalost, situacija koju su nam naši prethodnici ostavili, sa dugom od 1,1 milijardi evra, nije nam ostavljala drugih mogućnosti, sem da umanjimo i deo davanja i drugim korisnicima. Grad se nalazio na ivici bankrota. Ipak, nijedno zakonom propisano pravo nismo ukinuli. Trudnicama i porodiljama isplatili smo sva zaostala dugovanja. Takođe, analizom socijalne politike ustanovili smo da je pomoć isplaćivana bez jasnih kriterijuma, uz brojne zloupotrebe. Tako smo videli da su na spisku korisnika subvencija za infostan vlasnici vila i luksuznih stanova. Do kraja godine Grad će usvojiti socijalnu politiku koja će upravo biti usmerena ka najugroženijima, kao što su na primer deca bez roditeljskog staranja, jednoroditeljske porodice, porodice sa više dece, osobe sa invaliditetom…

Rusko iskustvo u gradnji Metroa

Da li je prilikom Vašeg boravka u Rusiji bilo reči o izgradnji metroa, jer je poznato da su firme iz te zemlje zainteresovane za to, pa je čak bilo i predloga da se deo ruskog kredita usmeri na Beograd za tu investiciju?

– Prilikom zvanične posete Moskvi i razgovora koji sam imao sa gradonačelnikom gospodinom Sobjaninom bilo je reči o različitim vidovima saradnje ova dva grada. Dogovorili smo se da na jesen Beograd i Moskva potpišu protokol o saradnji kako bi se krenulo sa realizacijom zajedničkih projekata i ciljeva. Između ostalog, razgovarali smo o unapređenju gradskog prevoza, kao i o izgradnji metroa. Na jesen očekujem i dolazak ljudi iz Gradske uprave Moskve, koji će svoja znanja i iskustva preneti na naše ljude.